Како ратни злочинац уз помоћ домаћих издајника убрзано довршава посао уништења Србије

Као у најцрњим хорор-филмовима, у којима злочинац наново смишља нове методе злочина, тако се и бивши британски премијер Тони Блер појавио у Србији, на позив Александра Вучића, да са њим заједно учествује у ликвидацији последњих великих државних компанија, као што су ЕПС, Телеком, Железнице Србије, Србијагас…Мада је још 2014. године, Вучић дао изјаву да му је “Блер прескуп”, ипак је завукао руку у буџет Србије да га плати, а јавност је покушао да превари причом о томе да Блера и његову компанију “финансирају Арапи”. Медији широм света су остали запањени Вучићевом одлуком, јер је Тони Блер означен као ратни злочинац чак и у Великој Британији. Упркос чињеници да је Блер заговарао и копнену интервенцију уз пратеће бомбардовање Србије, захваљујући Вучићу добио је прилику да се сада бави комадањем и распродајом највећих српских предузећа.

Јавна предузећа и фирме са државним уделима у Србији, ускоро ће бити раскомадана и приватизована, док ће око, 500.000 радника из тих компанија и државне администрације остати без посла у наредних две године. Све ово је са Међународним монетарним фондом (ММФ) договорила Влада Србије. Заправо, истинских преговора и договора није ни било!

Службеници ММФ-а су, приликом своје последње посете Београду (26. фебруара 2015), саопштили да се приватизација мора окончати, и да очекује крај ере државног власништва у фирмама као што је Електропривреда Србије (ЕПС). Између осталог, чланови делегације ММФ-а, су рекли и да у тим системима и државној управи има вишка 500.000 људи који треба да се отпусте!

Са друге стране, чланови српске делегације су у складу са инструкцијама председника Владе Александра Вучића, све то саслушали и климали главом. Наиме, како Редакција сазнаје, приватизацији великих система претходиће распарчавање ЕПС-а, Железница Србије, Србијагаса и Телекома.

Тај посао биће поверен стручним тимовима из кабинета Александра Вучића. Али, тим тимовима неће самостално управљати Вучић, већ консултантска кућа бившег британског премијера Тонија Блера!

План је да за потребе формирања тимова, у Вучићевом кабинету буде примљено у стални радни однос педесетак нових људи. Уколико план заживи , Вучић ће имати најмасовнији и најскупљи кабинет на свету!

Плате тих људи кретаће се од четири хиљаде евра за чланове тимова, док ће вође група примати седам хиљада евра месечно, плус бонусе! Уколико би сви имали најнижу плату, од пет хиљада евра, на њихове зараде из буџета би се трошило 250.000 евра месечно, односно три милиона евра годишње, не рачунајући здравствене и друге доприносе. Са бонусима и већим платама за вође тимова, трошкови ће износити више од пет милиона евра.

Свима је јасно да ће, уколико такав план буде реализован, они тај новац добијати из буџета, док ће њихов званичан посао бити да смање буџетске расходе!

Вучићеви “стручни тимови” планирали су смањење буџетских расхода које ће спровести тако што ће без милости отпуштати раднике државних фирми и државне администрације. Овим тимовима управљаће консултантска кућа бившег британског премијера, Тонија Блера.

Трошкове ће, наводно, плаћати Вучићеви пријатељи из Уједињених Арапских Емирата, што ће им обезбедити повлашћен положај приликом приватизовања делова српских фирми, које ће раскомадати чланови његовог кабинета. Према писању страних и домаћих медија, Влада Србије је откупила од организације “Тони Блер асошијетс” модел рада кабинета премијера, који функционише помоћу “деливери јунита” (деливерy унит), односно особа или тимова, који су задужени за испуњавање циљева у различитим областима и за повезивање свих институција које су ангажоване на истим пројектима.

У Вучићевом кабинету се планира формирање пет подгрупа – за инфраструктуру, приватизацију јавних предузећа, директне стране инвестиције, државну управу и пољопривреду. Тимови су унутар себе подељени по конкретним пројектима.

Представници Блерове организације биће задужени да врше надзор формирања тимова у кабинету премијера Вучића и контролишу њихов рад, док представници Владе раде на избору људи који ће бити ангажовани на тим пословима.

ММФ, ЕУ, односно политичари и службеници ЕУ, Комисије ЕУ, Европске централне банке незадовољни су чињеницом да ЕПС још увек није трансформисан у акционарско друштво због чега га је и даље не могуће приватизовати.

Немачке компаније су заинтересоване да купе неке делове, саопштено је још раније службеницима Српске Владе. Поменуте европске личности и институције, не подносе чињеницу да се константно појављују захтеви радника попут оних из КСР-а који траже да се врате назад у систем Железнице. Планови које, како кажу из ЕУ, треба да прихватимо, су смањивање, гашење или приватизација великих система уместо њиховог увећавања.

Према сазнањима до којих је дошла Редакција, тимови које ће формирати Блер и Вучић, треба да Железницама Србије постепено укину све субвенције. Укидањем субвенција, за ово предузеће са вишком запослених и расходима већим од прихода, једино решење биће у том случају стечај. Према важећим прописима, из фирми у стечају, могуће је отпуштати раднике и без отпремнина!

Железнице би у стечају биле подељене на фирме које се баве транспортом робе и транспортом путника, једна фирма би била власник железничке мреже, односно шина, а поред ових биле би основане још две компаније. Радна група би потом предложила измене закона, тако да и инфраструктура може да буде предмет приватизације.

Новоосноване фирме без дугова, преузеле би младе раднике који могу да буду од користи, као и послове Железнице који доносе профит, а могу се монополским положајем бранити од конкуренције. У питању је локацијско инфраструктурни монопол. Тако организоване нове фирме би потом биле приватизоване.

Јавно предузеће Телеком Србија, је већ подељен на мобилну и фиксну телефонију, док је премијер Вучић у више наврата најавио да Влада планира да га прода. Раније стратегије претходних Влада које су јачале Телеком као српски бренд, када је ова компанија проширила послове у Црну Гору и Републику Српску, и откупила италијански удео, Вучића не интересују.

Регулаторне Агенције, којима управљају стране обавештајне службе и које су формиране у време владавине Бориса Тадића, приморале су ову компанију да своју инфраструктуру, као што су базне станице, централе и развучене комуникационе линије, изда Теленору, Випу, Ориону и другим конкурентским компанијама испод тржишне цене.

Гушење Србијагаса

У медијима се недавно појавила вест да су Руси заинтересовани да купе Телеком. На жалост, у врху српске политике ствари се одвијају тако да ће наша држава пре увести санкције Русији, него што ће им дозволити да појачају своје економско присуство у нашој земљи. НАТО је већ одредио човека који треба да седне на Вучићево место, када његов рок истекне и који је спреман и проверен по питању ембарга Руској федерацији.

Иначе, тимови Вучићевог кабинета ће се од свих компанија најмање бавити Телекомом, пошто је стратегија за уништење ове компаније раније припремљена. Тим који буде водио приватизацију МТС, односно уништење овог бренда, превасходно ће води рачуна да се не отпуштају напредњачки кадрови и да се у медијима све одлуке Владе представе као позитивне.

Србијагас је фирма која се мора разбити на више делова, сматрају стручњаци ММФ и ЕУ. Неколико европских званичника је протеклих година Вучићу саопштило да је начин на који Душан Бајатовић води ово предузеће супротан њиховим жељама.

Узалуд су Вучићу говорили његови европски пријатељи да Србијагас не треба у свој систем да прима Азотару и друге фирме и да расте, већ да Србијагас треба да разбије на ситније делове. На терену су ствари ишле другим током и то је Вучића доводило до беса.

У вези са овим, потпредседница Владе Србије, Зорана Михајловић, поднела је више кривичних пријава против директора Србијагаса, који је био главна препрека оваквим плановима. Ипак, Бајатовић је био заштићен руским кишобраном и успео је да преживи нападе ове моћне жене. Они који су помислили да су Европски моћници одустали од преузимања контроле над гасним сектором Србије, ускоро ће се уверити да је у питању била само краћа пауза.

На Бајатовића и Србијагас удариће овај пут лично Вучић, односно Вучићев кабинет, док ће им логистичку подршку давати бивши премијер Велике Британије, Тони Блер, и све у Србији присутне британске службе.

Као план за разбијање овог предузећа, послужиће раније израђен нацрт, који су одобрили ЕБРД и ММФ и који је јавности већ презентован пре две године.

План предвиђа одвајање дистрибутивне мреже за гас у посебну фирму, формирање фирме која ће управљати међународним транспортом гаса кроз и из Србије, као и трећу фирму која би управљала гасним складиштима.

Интересантно је да ММФ нема ништа против да фирма која би управљала магистралним гасоводима остане у државном власништву, али да инсистирају да гасна складишта по сваку цену уђу у процес приватизације.

Међу политичарима у ЕУ, постоје они који сматрају да можда није толико битно да се од Србије тражи признање Косова, колико је битно да се људи блиски Кремљу, маргинализују у области енергетике, као и да се стане на пут ширењу руског капитала у Србији. У складу са тим, Блерови људи ће се максимално потрудити да у компанијама које треба да буду формиране, не буде људи блиских Русима.

Тони Блер је пре извесног времена у Београду саветовао Вучића да примени нови модел функционисања у државним фирмама, који омогућава распарчавање и распродају фирми и том приликом му је скренуо пажњу на проблем са Србијагасом, односно на оно шта Британци виде као проблем.

Блер и Вучић су касније у јавност изашли са причом да ће намеравани послови и договорене инвестиције и пројекти у различитим областима бити ефикасније обављени, применом нових модела, не истичући да, када кажу инвестиције, заправо мисле на куповину рентабилних делова јавних предузећа за мале паре. Комадање српских јавних предузећа у складу са Блеровим сценариом, нигде неће бити тако тешко као у ЕПС.

Тим коме Блер и Вучић буду поверили задатак да реструктуирају, раскомадају и распродају ЕПС, суочиће се са највише изазова. Осим поштених синдикалаца и стручњака који се годинама боре да ова компанија не буде уништена, људи из Вучићевог кабинета мораће да воде рачуна, јер ће сваки потез који повуку, евентуално да разљути некога домаћег тајкуна, или неку од страних компанија попут Алстома или Генерал електрикса које овде годинама лобирају за монопол у одређеним пословима са ЕПС, а очекују и да добију део колача када ова компанија буде коначно раскомадана.

Вучићев тим, коме ће бити поверена брига о ЕПС-у, мораће да узме у обзир и да већ постоји озбиљан сукоб међу вођама више фракција Српске напредне странке, око тога ко ће имати примат од узимања провизије приликом распродаја ове компаније.

План за продају ЕПС-а, који ММФ жели, супротстављен је тренутном стању на терену, јер је Никола Петровић, Вучићев кум и директор Електромреже Србије, уместо комадања система на мање делове, са својим људима управо почео да планира укрупњавање свих дистрибутивних фирми у једну.

Са друге стране, напредњаци нису успели ни да испуне захтев ММФ-а, да се комплетан ЕПС, трансформише из јавног у акционарско друштво. Овакав пропуст значи да је формално правно немогуће приватизовати ову компанију. По закону, не може се продавати јавно предузеће, већ се ЕПС и друге електроенергетске компаније прво морају превести у акционарска друштва попут Телекома и Нафтне индустрије Србије. Један од предлога ММФ-а, је да се путем међуржавног споразума, у власничко-управљачку структуру ЕПС уведе мањински партнер.

Један од разлога зашто су Блер и ММФ посебно забринути је и тај што се са отпуштањем две трећине радника у зависним фирмама ЕПС-а, неће почети ове године. Ипак, како упућени тврде, тим који Блер и Вучић задужени за ЕПС, имаће и олакшавајућу околност, а то је чињеница да постоје добра веза између најутицајнијих српских тајкуна у области енергетике, Вука Хамовића, Војина Лазаревића, Вучићевог кума Николе Петровића и људи који су у Британији блиски са Тонијем Блером. Ово би могло да значи да ће Блеров тим из Вучићевог кабинета бити упућен на сарадњу са људима у ЕПС, које су тамо поставила ова три моћна човека.

Први човек са којим би “млади лавови” задужени за ЕПС требало да се састану је Томаж Орешић, словеначки државаљанин, недавно запослен у ЕПС-у, на месту директора за снабдевање електричном енергијом. На друштвеним мрежама и у интернет медијима могуће је прочитати да је у питању: “Велики, Вуков и Војинов директор”.

Вучићеви “тимови за реорганизацију”

Долазак овог човека у ЕПС, изазвао је многе контроверзе међу запосленима. Пре именовања Орешића урађена је рутинска провера у казненој евиденцији. Ипак, на запрепашћење радника који су имали увид у ову проверу, Орешић није провераван у Словенији, где је провео већи део свог живота, већ је од МУП-а Србије тражено да га провере у српској евиденцији.

Провера је урађена тако што је полицији дат његов број пасоша, и као адреса у Србији наведен је хотел у коме овде борави. Врло брзо, полиција нам је саопштила да Орешић не пролази казнену евиденцију Србије.

Са тим папиром, он је именован на место директора снабдевања и нико се није сетио да затражи проверу Орешића преко Интерпола или код словеначког МУП-а, објашњава Таблоидов саговорник који има сазнања о именовању овог директора.

Орешић је у Словенији председник удружења за једрење и активно се бави тим спортом, а та активност изискује неколико стотина хиљада евра трошкова годишње. Са друге стране, он ће у ЕПС-у радити за плату од свега 1.500 евра месечно, па се поставља питање од чега он планира да финансира своје активности у слободно време.

Поједини заинтересовани привредни и финансијски кругови се питају и ко му плаћа смештај у хотелу, јер он ни после неколико месеци од када је дошао у Србију још увек није изнајмио стан нити кућу, већ живи сво време у хотелу, где доручкује руча и вечера, осим када има планиране пословне оброке.

Нема доказа да његове спортске активности и хотелски смештај плаћа Вук Хамовић, али сви са правом сумњају да ће са места директора у ЕПС-у, на које је именован, чинити услуге некоме ко га финансира.

Уколико покушате да логички закључите ко је тај коме би он могао чинити услуге, направићете списак могућих кандидата по систему ко су особе које он познаје, а да послују са ЕПС-ом.

На прво место тог списка, можете слободно да ставите Вука Хамовића. Истина, логичка закључивања нису и судски докази. Нити чињеница да Хамовић има послове у Британији и да тамо познаје много утицајних људи, може бити доказ да ће он профитирати од тимова које заједно саставе бивши председник Владе Велике Британије, Тони Блер и председник Српске Владе Александар Вучић.

Злонамерни ће можда на интернету пласирати вест да је Вучић, још у време рада скупштинског Анкетног одбора, када је оптуживао Вука Хамовића и Војина Лазаревића да су опљачкали ЕПС, са њима у Београдском Ротари клубу склопио некакав договор да их више не дира. За такве тврдње, као и за оптужбе да су му том приликом дали коверту са више стотина хиљада евра, не постоје докази.

Са друге стране, очигледно је да данас када је Вучић председник Владе, људи Вука и Војина добијају добре позиције у ЕПС-у, као и да њихово пословање у Србији доживљава ренесансне размере.

Осим са Орешићем Вучићеви и Блерови експерти, ако такви тимови буду формирани, сарађиваће и са извршним директором Зораном Рајовићем. Рајовића у ЕПС-у у шали зову “Бивши”. Он је бивши директор Електро дистрибуције, бивши директор Електро Космета, бивши велики пријатељ алфе и омеге, Александра Јокића, баш као што је и бивши најбољи другар Вучићеве екипе у ЕПС-у, прича се међу запосленима у тој компанији.

Ипак, како ствари стоје, Рајовић је донео одлуку која ће му, упркос његовом надимку “Бивши”, омогућити да још дуго потраје на функцијама у овој компанији. Рајовић је раскинуо коалицију са косоварским кланом и постао је велики пријатељ са Николом Петровићем. Ипак, како кажу у његовој екипи, није добро што је Рајовић заборавио да су га створили неки други људи, који му сада спремају смену, већ током следеће реорганизације у јулу.

Са друге стране, Слободанка Крчевинац за сада не мора да се плаши за своју функцију. Она ће наредних месеци, али и током свих реформи које буду спроводили Вучићеви људи, бити права звезда програма. Овакав положај омогућиће јој чињеница да је однедавно у изузетно добрим односима са Николом Петровићем и Ненадом Ковачем, познатим као Неша Роминг.

У нешто тежој позицији ће се наћи Извршни директор Александар Сурла, иначе добар пријатељ Александра Обрадовића. Сурлини непријатељи већ месецима достављају медијима информације о томе да је његово образовање крајње сумњиво. У анониомним дописима се истиче да су у питању сумњиви колеџи и сумњиви универзитети које је убацио у своју биографију.

Како наводе, у питању је прави примерак новокомпонованих кадрова у врху ЕПС. Они без трунке савести морала и знања пељеше највећу српску компанију, а тиме и грађане србије. Тај лик и просто обожава да плаћа консултантске куће и да за њихове услуге троши више милиона евра годишње. То је управо и доказ да нема знање и организационе способности, наводе незадовољне коле у својим описима овог младог директора.

Поред Сурле у дописима се некада нађе име и директора за трговину струјом, Драгана Влаисављевића, званог Влаја, за кога кажу да је прави примерак човека који се не меше у свој посао. С обзиром да су му наметнути прави сарадници који више од десет година раде за Вука и Војина, Влаја и нема потребе да се меша у свој посао, оговарају непријатељи Влаисављевића.

Уколико Вучићеви тимови за реорганизацију и приватизацију јавних и других државних предузећа буду бирали кадрове какви су до сада запошљавани у ЕПС и другим компанијама, онда ће њихов посао бити не само окончање приватизационог процеса како то ММФ очекује, већ ће проузроковати и велику штету српској привреди.

У досадашњем процесу приватизације, без посла је остало више од милион људи. Они данас чине армију, губитника транзиције, људи који нису способни да издржавају своје породице, а чија је имовина мета приватних извршиоца. Уколико Вучић услиши молбе ММФ и на улицу пошаље додатних 500.000 људи, то ће за Србију бити ударац од кога ће се нација тешко опоравити. Људи који тренутно воде нашу земљу понашају се као да не виде, да наш економски систем ствара све мање нових вредности, док популација ускоро неће моћи да се репродукује у довољном броју за редовно функционисање економског система.

Колико нас сада кошта “Енглески педерски испрдак Тони Блер”?

Од како је јавност у Србији сазнала да ће Александар Вучић довести бившег британског премијера Тонија Блера и његову компанију да “усмерава” Владу Србије, из Владе Србије је пласирано више дезинформација које су имале смисао да доведу у заблуду грађане Србије.

Јер, представљено је како Блер и његова компанија долазе са задатком да “усмеравају” Владу Србије, али не и да Блер, преко својих службеника, преузме контролу над приватизацијом предузећа у Србији.

Вучићева идеја да ангажује бившег британског премијера Тонија Блера и његову компанију за послове у Влади Србије, није од јуче. И није Блер био једини кандидат за то место…

Наиме, у броју од 30. јуна 2014. године, британски дневни лист “Дејли Мејл” (Даилy Маил), објавио је текст у коме је речено да ће премијер Србије Александар Вучић, уместо Тонија Блера, који је “прескуп”, за свога саветника позвати лорда Питера Менделсона, лабуристу, који би требао да му помогне око послова придруживања Европској унији.

У широј анализи, “Дејли Мејл” је описао како је Србија на путу да понуди бившем лабуристичком министру лорду Питеру Менделсону уносан уговор за саветовање при придуживању Европској унији, те да је разлог недавне “тајне” посете Тонија Блера Србији, био договор о његовом унајмљивању као саветника и лобисте за српске интересе у Бриселу, али да је цена коју је Блер за своје услуге тражио превелика за Србију која је земља на ивици банкрота.

Да би показао колико је Вучићу било стало до Блера, “Дејли Мејл” се послужио и његовим изјавама о бившем британском премијеру, које су препуне невероватних похвала, попут: “Он је једна од најпаметнијих особа које сам срео у животу…” и “Он је најбољи мотиватор кога сам у животу видео. Неки злобници би рекли да је припадник тамне стране, али он је изузетно снажна и непоколебљива личност, неустрашив, утицајан и може да изврши прави притисак.”

Вучић је, пише “Дејли Мејл” бивши припадник режима Слободана Милошевића а угостио је Блера као и бившег шефа његовог кабинета Џонатана Пауела, како би га приволео да буде посредник у преговорима које Србија води око приступања Унији.

Александар Вучић, упознао се са лордом Менделсоном пре годину и по дана, када је био први потпредседник владе и тада му је први пут предложио сарадњу али је Менделсон морао да одбије јер је већ био преокупиран послом. Међутим, Дејли мејл преноси како је господин Вучић био упоран и константно звао и изнова нудио лорду Менделсону ангажман.

“Дејли Мејл” се посебно осврнуо на биографију Александра Вучића па га је британској јавности представио као “бившег грађевинског радника, који је притом у младости провео годину дана у Лондону радећи у једној радњи за две фунте на сат”. У вези са Вучићевом “класном орјентацијом”, цитирали су његову изјаву у којој он каже да “нема проблема са чињеницом да Блер има милионе”.

Текст “Дејли Мејла” завршава се вестима из Београда, где се каже да су многи грађани Србије изненађени корелацијом Вучић-Блер, пошто је бивши премијер Британије подржао ваздушне нападе НАТО-а 1999. године за време конфликата на Косову: “…Господин Вучић, који је премијер Србије од априла ове године, био је министар информисања у убилачком Милошевићевом режиму. Лично је иницирао законе којима је ућуткивао новинаре, практично им ставивши брњицу преко уста. Једном приликом је чак имао и забрану приступа земљама ЕУ, али је недавно променио свој политички курс и постао снажан борац и предводник Евроинтеграција”.

У више наврата, након последњег доласка Блера у Србију, Вучић је казао како је “импресиониран пристојношћу Тонија Блера који је видео зграду генералштаба и није изустио нити једну реч на ту тему јер је сматрао како би то било некултурно, а ни он лично није желео да потенцира теме од пре петнаест година”.

Србија се налази међу бројним земљама које теже чланству у ЕУ међу којима су и Црна Гора, Македонија и Албанија, које је све саветовао Тони Блер заједно са својим бившим специјалистом за ширење дезинформација, Алистером Кемпбелом.

Јавност у Србији се са правом питала: шта је то могло да натера Александра Вучића, човека који је био рецензент књиге Војислава Шешеља под насловом “Енглески педерски испрдак, Тони Блер” да му се данас оволико понизно клања и да га плаћа из буџета свих грађана, упркос томе што је и даље “прескуп”? Одговор може бити само жеђ за влашћу, издаја и новац.

Шеснаест година након операције „Савезничка снага”, не треба заборавити злочиначке послове Тонија Блера ни његову изјаву из 1999. године, док је лично агитовао (23. Марта 1999. године, у британском парламенту) да се Београд и цела Србија бомбардују: “…Морамо се покренути како бисмо заштитили хиљаде невиних људи, жена и деце од хуманитарне катастрофе!”.

Блеров кабинет сагласио се са командом НАТО пакта да буде бомбардована и зграда Владе Србије. Погодак је однео куполу испод које је била канцеларија тадашњег министра информација Александра Вучића, који, случајно или не, тада није био ту!

Вук Станић

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије