План Израелских одбрамбених снага (Israel Defense Forces – IDF), смишљен како би оне биле припремљене за ратовање на више фронтова, улази у своју трећу годину.
Током говора у Интердисциплинарном центру у Херцлији, почетком јануара, начелник главног штаба ИОС-а Гади Ајзенкот, идентификовао је пет фронтова који представљају претњу по Израел.
Он је приметио да, „велики, јак ирански кишобран наткриљује“ свих пет сектора. Први фронт је Либан, где је Хезболах, уз помоћ Ирана, изградио знатан капацитет. Заснована на релативно једноставном концепту, Хезболахова упоришта у Либану су осмишљена да имају јаке појасеве одбране око њих, уз способност да се нанесу тешки удари пројектилима по позадини Израела. То је модел за који ирански Корпус чувара исламске револуције и Хезболах верују да може да буде изазов за војну надмоћ Израела.
Као други фронт, Ајзенкот је именовао Сирију, која је прошла кроз драстичне промене током прошле године. Чланови коалиције коју предводи Русија, а коју чине Иран, Асадов режим, Хезболах и шиитске милиције, виде себе као победнике у сиријском сукобу, и желе да буду присутни на Голанској висоравни. Иран има план да се ваздушно, копнено и поморски утврди у Сирији. „Опасност по нас је значајна“, рекао је Ајзенкот.
Западна обала представља трећи претећи сектор. Хамас настоји да усмерава терористичке нападе одатле и тако преусмери ,,ватру“ са Газе којом управља. Импровизовани тероризам и усамљени нападачи Исламске државе, такође представљају опасност.
Газа је четврти сектор. У појасу Газе, Хамас и друге палестинске фракције су подигле терористичко-герилске армије које располажу читавим арсеналима пројектила. Ове снаге су укорењене у густо насељену урбану џунглу.
Синајско полуострво где је Исламска држава изузетно активна је пети сектор.
Мимо ових пет фронтова, на истоку, Иран са својим нуклеарним амбицијама и напорима да успостави регионалну хегемонију, наставља да угрожава Израел. Потенцијал да се досегне висок ниво ескалације је „непосредан“, упозорио је Ајзенкот.
Припреме ИОС-а за рат на више фронтова почивају на неколико способности. Прва је обавештајна супериорност Израела. То пружа војсци високо квалитетну слику непријатељевих положаја, активности и способности да покрене масовне, прецизне ударе у случају рата. Друга кључна способност је снажна ваздушна моћ.
Током говора у Институту за студије националне безбедности (Institute for National Security Studies – INSS) 2017. године, некадашњи командант ратног ваздухопловства Израела генерал Амир Ешел, тврдио је, да израелска ваздушна моћ остаје његова најопштија војна снага, која му даје флексибилност да се носи са више фронтова брзо и симултано.
„Брзина – физика – још увек је значајна“, рекао је Ешел. Претње, било у виду асиметричне снаге или старијих класичних непријатељских дивизија, могу да се појаве у пограничним областима, или хиљадама километара далеко. „Када се приближе, постају велики проблем. Решење је ваздушна моћ… која стиже у размаку од неколико минута до неколико сати“, рекао је Ешел.
Без неке друге војне моћи, која је кадра да одговори тако брзо, ратно ваздухопловство остаје прво средство Израела у случају рата на више фронтова. Ешел је рекао, да РВ мора да буде способан да дејствује на три главна правца симултано, по свој прилици мислећи на север (Либан и Сирија), југ (Газа) и исток (Иран).
,,Током јутра, авион може да буде на северном фронту. У подне, може да буде на истоку, хиљадама километара далеко. А увече, може да дејствује изнад Газе. Ниједна друга снага то не може“, рекао је.
РВ је тако себе устројио, да може да се суочи и са симетричним и са асиметричним претњама, и близу и далеко, и све то у исто време. Уз то, идеја превентивних напада, ако су неопходни, враћа се у високу војну команду захваљујући новим ваздушним способностима.
Капацитет напада РВ-а, два пута се удвостручио протеклих година, рекао је Ешел, што значи да неколико хиљада мета може да буде погођено за 24 сата. Овај ниво ваздушне моћи је без преседана у војној историји.
Копнени маневар
Прошла су времена када се ИОС углавном ослањао на РВ у вођењу сукоба великог опсега. У складу са вишегодишњим планом ИОС-а, главни напор који је у току, тиче се побољшања приправности копнених трупа. Ове године, оперативне трупе састављене од регрута, имаће вежбе у трајању од 17 недеља, које ће бити праћене, за сваку недељу, активним безбедносним мисијама (још 17 недеља). То је осмишљено како би се значајно подигла борбена готовост.
Уз то, ИОС је створио лаке пешадијске бригаде, и поставио их је уз границу са Јорданом и Египтом. Њихова мисија је ограничена на граничну безбедност, омогућавајући тако борбеним трупама, сачињеним од регрута, да се више посвете ратној обуци.
Зарад супротстављања антитенковским пројектилима и ракетама, које су веома присутне у Гази и Либану, ИОС је покренуо производњу модерних оклопних транспортера и тенкова. Транспортери се зову Намер (гусеничар) и Ејтан (точкаш). Ејтан може да развије брзину до 90 километара на час, по путу, што му даје способност да ускаче из једне битке у другу.
Израел такође масовно производи тенк Меркава 4. На све ове платформе, Министарство одбране поставља активни заштитни систем Рафаел Трофи (RAFAEL’s Trophy – Active Protection System). То даје способност оклопним возилима да пресретну надолазеће ракете, као и да тренутно детектују положај непријатеља који пуца на њих, омогућујући им брзу и тачну узвратну паљбу.
Како ИОС развија своје копнене ратне потенцијале, различити нивои командовања увежбавају побољшање своје способности да покрену мултифронтални напад истовремено.
Циљ борбе на више фронтова
Званична стратегија ИОС-а из августа 2015. године, наводи, да је циљ оваквог напора приморавање непријатеља да се сагласи са прекидом ватре или дипломатским решењем, са израелске позиције моћи, која би пратила војну победу.
Циљ је да се непријатељ доведе у позицију у којој је неспособан или невољан да настави борбу. Тактички, то значи, да се неутралише способност и мотивација непријатеља да се бори, уништавајући његове снаге, смањујући његову способност да туче по израелском залеђу, гађајући мете које непријатељ перципира као драгоцене, и употребљавајући лукаве приступе зарад гађања његових слабих тачака.
Према стратегији, све наведено је осмишљено да шокира и изненади, и начини штету процесу доношења одлука код непријатеља.
Циљ ИОС-а је да реализује ове задатке што је могуће брже, након избијања конфликта широких размера. Покретање директне копнене офанзиве, освајање подручја, и редуковање паљбе са ових територија по областима које насељавају Израелци, главни је начин да се то постигне.
Мисија копнених снага састојаће се од освајања и уништења војне инфраструктуре, и чињења штете преживљавању непријатељске власти на њиховим територијама.
Ово би било пропраћено са ваздушним нападима великих размера.
Израелска морнарица би имала важну улогу у оваквом сценарију. Флоте ракетних чамаца и подморница – обе модернизоване – могу да делују у својству скупљача информација о томе шта се збива на непријатељевој обали, и у својству платформи ватрене моћи, које могу да лансирају ракете море-копно.
У овом сценарију, тајне специјалне снаге би изводиле задатке иза линија фронта. Дигитални, мрежноцентрични систем командовања, способан да током секунди дели податке са бојишта, као и оне од обавештајних органа, већ је развијен. Ова мрежа омогућиће видовима ИОС-а – копненом, ваздухопловном и поморском – као и Војно-обавештајном директорату, да интегришу своје активности на нов начин.
Мимо наведених припрема, ИДФ такође ради на својој способности да покрене непрекидне операције ваздухопловних и специјалних снага против претњи које се не граниче са Израелом.
Јаков Лапин је истраживач у Бегин-Садат центру за стратегијске студије (Begin-SadatCenterforStrategicStudies).
Превео са енглеског: Небојша Вуковић
Извор: https://besacenter.org/perspectives-papers/israel-multi-front-war/
НСПМ
