Други светски рат био време када је значајан део европске културне баштине уништен, измештен, опљачкан, фалсификован и био предмет бруталних малверзација. Наша јавност је била затечена информацијом да Италија тражи заплену слика из београдског Народног музеја. Реч је о делима за која се претпоставља да су под сумњивим околностима постала део Герингове збирке, која се по завршетку рата нашла у маси сабирног центра у Минхену. Известан број вредних дела колекционар Анте Топић Мимара, преусмерио је у београдски Народни музеј, где су она заведена као Репарациона збирка.

Аутори серије причу о Анти Топићу Мимари, занемарујући све оно што се о њему до сада говорило, своје истаживање почињу од Националног архива у Вашингтону, затим Гети музеја у Лос Анђелесу, разговорима са актерима из Сабирног центра у Минхену. Следи Париз, где је недавно објављен “Каталог Геринг”, Београд и Архив Југославије. Прикупљају информације из Музеја Холокауста у Вашингтону и архива у Монтевидеу. Путују у Загреб у посету Музеју Мимара и Штросмајеровој галерији и склапају мозаик овог човека који се са толиком лакоћом кретао у различитим круговима и на невероватне начине долазио до значајних уметничких дела.

Прва епизода почиње причом о пљачки Загребачке катедрале 1928. године, затим о Мимарином дружењу са Титом, Хитлером и Герингом, закључно са 1949. годином и судбоносним познанством са Вилтруд Мерзман.