Београд — Приватизацијом неких пољопривредних предузећа, комбината и задруга, на мала врата су извршене промене својинске структуре.
Ови докази наводе се у извештају о државном и друштвеном земљишту, који је недавно објавио Савет за борбу против корупције.
Тако је државна својина, која се не може приватизовати нити продавати, постала власништво појединаца, у једном од случајева, чак власништво страног држављанина.
Чије је земљиште које је приватизовано продајом неких пољоприведних комбината и предузећа, питање је које у најновијем извештају поставља Савет за борбу против корупције.
Јелисавета Василић каже да је после приватизације дошло је до великих проблема.
“Проблеми су настали зато ше је онај који је купио све оно што наводно има један комбинат, он је успевао у катастрима да се укњижи као власник. То значи добио је више права него претходник што их је имао, што је немогућа ситуација”.
Савет за борбу против корупције упутио је захтев Агенцији за приватизацију да им се достави документација о разграничењу земљишта приликом продаје али је нису добили. У агенцији се правдају да им је за то потребно време . Такође кажу да се приликом приватизације тачно знало колико земљишта коме припада.
Владислав Цветковић, директор Агенције за приватизацију каже да када се купи предузеће, купили сте капитал и добили сте право управљања.
“Али нисте истовремено добили право власништва над земљом. Ви сте власник предузећа, али нисте власник његове земље. Оно што се нажалост на терену догађало и то је сад питање за неке друге органе, како су појединци успевали да власништво предузећа у земљишним књигама преведу на своје лично име и практично преведу власништво над земљом на физичко лице или неко друго правно лице. То је противзаконито и то је криминал и нешто што треба да се санкционише.”
Према извештају Савета за борбу против корупције држава је на овај начин оштећена продајом комбината Српски Милетић, Бачки Брестовац, Змајево, Бачки Маглић, Ратково али то није коначан списак.
Рецимо имамо један комбинат, Ратково из Раткова његов купац се укњижио као власник а онда је тај комбинат продат Жито Осијеку из Осијека. То значи да је странац купио код нас државно пољопривредни земљиште. Странци у овом моменту још не могу да купују државно пољопривредно земљиште.
Бизнисмен из Оџака Борисав Лилић који је приватизовао комбинат Ратково имао је право само на коришћење 2.000 хектара земље комбината. Продао га је хрватском Жито Осијеку за 13 милиона евра. То је 26 пута виша цена од оне коју је платио.
У Републичком геодетском заводу, под који спада и катастар љубазно су нам се јавили и рекли да ће Б92 добити одговоре на питање како је у катастру дошло до промене власника спорног земљишта. Међутим сем љубазности из завода нисмо добили ништа и остали смо ускраћени за ове информације.
Б92
