Како се распадао енергетски систем Србије, а са њим и банковни рачун ЕПС-а

Пошто прецизнијих информација о томе колико је пара потрошено и колико ће тек бити на увоз струје због испадања ТЕНТ-а није било на седници, а јуче нисмо добили ту информацију ни од ЕПС-а, захваљујући транспарентним подацима на ЕМС-овом портал Energuflux могуће је оквирно израчунати колико нас је ова три дана, од недеље до уторка коштало блато у пећима ТЕНТ-а.

Све у свему за три дана потрошено је оквирно 25 милиона евра за увоз струје, с тим да у ту рачуницу улази недеља када индустрија не ради и знатно је мања потрошња, а не улази сума коју је ЕМС платио за балансирање због тога што је у једном тренутку ветар стао па тиме и производња у ветроелектранама.

Наиме, према подацима са сајта Енергyфлуx може се прецизно утврдити када су поиспадали блокови ТЕ у Обреновцу, када је стао ветар, када и колико смо увозили, као и које су биле просечне цене струје у Србији.

Пре свега треба рећи да смо ми увозили електричну енергију и пре „временске непогоде“ односно снега, па је рецимо у суботу 11. децембра увожено између 100 и 200 мегавата по сату и за то је плаћено око 450.000 евра, јер је цена у пику била око 270 евра по мегават-сату, а ноћу је падала и на неких 160 евра.

Такође, у суботу је из термоелектрана излазило између 2.560 и 2.879 мегавата што је било две трећине укупне производње струје. Из хидроелектрана стизало је око 22 одсто, а из ветра око девет одсто електричне енергије, јер су ветроелектране у неким тренуцима радиле скоро на максимуму и давале 350 мегавата.

У кобну недељу, 12. децембра, када је почео снег, термоелектране су још радиле како треба све до пет сати ујутру. Затим почиње нагли пад производње на 2.200 мегавата, да би остатак дана из угља стизало свега 1.000 до 1.200 мегавата струје, једва више од трећине укупне производње. Зато су пуштене турбине у хидроелектранама и производња се удвостручује на до 2.600 мегавата или 60 одсто укупне производње. У нормалним временима угаљ даје око 70 одсто, а вода око 30 одсто електричне енергије. На сву муку и блато у угљу, у недељу у 16.40ч стаје и ветар и производња пада са 350 на свега 50 мегавата.

Капацитети више не могу да прате потрошњу и креће значајан раст увоза, на до 1.000 мегавата, али срећом цене су и даље, условно говорећи, ниске, у том тренутку најниже у Европи, око 200 евра у просеку, а максимално 265 евра по мегават-часу. У недељу, првог дана колапса, захваљујући малој тражњи и нижим ценама потрошено је свега око 3,2 милиона евра за увоз струје.

У понедељак, 13. децембра, слика се мења нагоре, скаче увоз, а богами и цене. Увози се просечно 1.500 до 1.600 мегавата по сату, а цена у пику скаче и до 333 евра за мегават. На крају дана искеширано је више од девет милиона евра за струју.

Уторак, када је и одржана јавна седница Владе, ударац на буџет био је најтежи. Потрошено је скоро 13 милиона евра. Видело се да се блокови полако враћају, производња у термоелектранама је подигнута увече на скоро 1.800 мегавата, али и даље су највећи терет поднеле хидроелектране које су на врхунцу правиле 2.600 мегавата струје. Ветар скоро уопште није дувао. Готово целог дана се увозило између 1.800 и 2.000 мегавата, више него што је износила производња у термоелектранама.

Цена струје у Србији била је углавном највиша у Европи и достизала је и 400 евра по мегават-сату.

Ако се до понедељка задржи овај темпо увоза струје и оволике цене и буде се трошило 10 до 15 милиона евра дневно, цех би могао да скочи на више од 75 милиона евра, за само једну недељу. Како рече председник, зима је тек почела, а како рече министарка енергетике, криза би могла да потраје месец дана.

Како каже Никола Рајаковић, професор на ЕТФ-у у Београду, „неодговорни менаџмент ЕПС-а могао је електрану да направи од пара које је потрошио. Требало је бити вешт па направити да цео ТЕНТ не ради. Није то био лак задатак“, каже он.

„ЕПС неколико година има проблеме са неодговарајућим квалитетом угља који морају да обогаћују мазутом. Делује да су последње испоруке угља биле лошег квалитета и да су морали да користе више мазута него обично и онда га брже потрошили. А на берзама, посебно на малој берзи као што је наша, чим ЕПС изађе са великом тражњом, расте цена. Још сви знају да ЕПС-у треба енергија“, оцењује Марковић.

Слушајући седницу, прексиноћ се могло помислити да су највећи кривци за колапс еколози за које је Вучић чак инсинуирао да не дају да се праве хидроелектране на Дрини и Јужној Морави и обновљиви извори енергије. Када је Јелена Матејић, директорка ЕМС-а, упозорила да се мора бити опрезан са ОИЕ јер ако ветар и солар пређу 20 одсто у укупној производњи, „тешко је балансирати“ и рекла да су ветроелектране најавиле производњу, а онда ништа нису испоручиле због чега је ЕМС морао да плаћа струју по „најскупљим ценама и до 330 евра по мегават- сату“.

Онда је Вучић поручио да је он за све крив јер је слушао „екологе и лажне стручњаке који су долазили да соле памет“ и да би „се сад обесио о лустер“. Међутим, производња струје из ветра у најбољем случају достиже око девет одсто и тешко је разумети да је главни кривац пад производње са 350 на 50 мегавата, а не пад производње са 2.800 на 1.000 мегавата у термоелектранама.

Додуше и код ОИЕ има места за унапређење, јер како истиче Марковић, ветроелектране су тренутно на фид-ин тарифама и балансну одговорност сноси ЕПС. Такође, сав интервентни увоз за балансирање на крају ће платити ЕПС, а не ЕМС.

Рајаковић истиче да код примене ОИЕ имамо и даље почетничке проблеме са балансирањем. Према његовим речима отворено је питање да ли струка може управљати електроенергетским системом који је 100 одсто на ОИЕ.

Данас.рс