Масовна појава одласка наших грађана на нелегалан и нерегулисан рад у Словачку у организацији фантомских агенција, претворила се у злоупотребу словачких послодаваца, међу којима има међународних компанија, где радни услови и однос према грађанима Србије више личи на робовласнички систем, са радним временом од 12 сати, без права на паузу и са сатницом од мизерних 2,2 евра. Поред свега, словачка администрација по овом питању не ради ништа, док српски државни органи, уместо конкретних потеза, само апелују на свест грађана.
Прича о нелегалном раду грађана Србије у Словачкој екслодирала је тек након објављивања чланка у “Недељнику”, чији је новинар провео илегално три месеца радећи у “Самсунговој” фабрици у словачкој општини Галанта. Он је из прве руке пренео информације о томе како то стварно изгледа: од смештаја у баракама до нехуманих услова у фабрикама.
Дневница 26 евра, за 12 сати радног времена
Данас у Словачкој има око шест хиљада грађана Србије, који легално раде, док се претпоставља да исто толико ради илегално. Овај проблем јавно је уочен прошле године, а грађани Србије настављају да долазе и поред бројних упозорења шта их тамо чека, што говори о очају и беди, који их приморавају на такав чин. Поред Галанте, на стотине српских држављана раде и у Салему, Тренцину и Габчикову, а услови су свуда слични.
До фабрика у Словачкој стижу преко агенција за запошљавање, са којима потписују уговор који је незаконит, где се не зна ни ко је послодавац, ни под којим условима се врши радни ангажман. На друштвеним мрежама постоје огласи са следећим садржајем:
“Плата 600 евра, услов знање словачког језика, али није неопходно, агенција обезбеђује посао и бесплатан смештај у близини фабрика”.
Према сведочењу радника, уговор, који се потписује са агенцијом је на словачком, тако да људи и не знају шта су потписали, не траже се никакве квалификације, а није потребно ништа од документације. Смештај изгледа као концетрациони логор. “На спрату има по десет соба са по осам или девет кревета. Унутра невероватно смрди, а на целом спрату само једно купатило, што значи на 80 људи постоје две wц шоље или четири туш кабине“. У фабрикама се ради по 12 сати, за 2,2 евра по сату, углавном стојећи за траком, са једном паузом од 30 минута, која није плаћена. Иако радници тамо одлазе на три месеца и дуже, Агенције здравствено осигурање плаћају само за седам дана. Али то није све, плаћају се казнени пенали ако се у баракама седи на кухињским елементима 30 евра, за пушење у просторијама 50 евра први пут, други пу следи отказ и повратака кући без плате.
Државни органи Словачке знају за незаконитост, али не реагују – док је нашима свеједно
Просто је невероватно да стотине људи сваког месеца аутобусима прелазе словачку границу, која је пуноправна чланица ЕУ, и да то не буде сумњиво полицији, царинским службама и инспекцијама рада Словачке. Таква “најезда” српских туриста, који притом, не обилазе словачке знаменитости, очигледно није забринула никога од државних органа. То указује да се све одвија уз знање надлежних органа у Словачкој, што на неки начин потврђује и амбасадор Србије у Словачкој Шани Дермаку, који је потврдио да су услови рада, које обезбеђују агенције за запошљавање, преко којих Срби долазе у Словачку, неретко крајње нехумани.
„Примања и услови рада у веома малој мери зависе од самих фабрика, а много више од регистрованих, а у великој мери и нерегистрованих, агенција које посредују. Оне обећавају ствари које се не реализују. Имали смо неколико случајева када се радницима не исплати ништа, или само минимална зарада. На крају је то одлазило толико далеко да ти људи нису имали довољно новца да се врате кући, те смо морали да пронађемо начин да се за њих побринемо овде у амбасади.” Српска амбасада је спремна да преговара са словачком владом о уговору, који би омогућио да запошљавање радника из Србије протиче легално и без посредства агенција, које на радницима остварују профит.
У словачком Министарству рада кажу да намеравају да се фокусирају на запошљавање грађана Словачке, а да се за сада не разматра увођење квота за раднике из Србије, који би онда могли да долазе у већем броју, а без посредства сумњивих агенција.
Српско Министарство за рад и социјалну политику је саопштило да су “Законом дефинисани услови под којима запослени могу легално отићи на рад у инострансво, а то првенствено подразумева поседовање радне дозволе земље у коју одлази на рад и уговор о раду, који запослени потписује пре одласка из Србије. Министарство за рад апелује да грађани не иду на рад у иностранство без дозволе и уговора о раду као и да пријаве оне који се не придржавају закона“. Сем апела, очиглено ништа неће предузети.
У компанији “Самсунг” су одбили да коментаришу услове рада, јер како би објаснили да запошљавају раднике ван ЕУ, без радних дозвола и то са нехуманим условима рада, испод сваког стандарда ЕУ. И док се број илегалних радника, који раде под оваквим условима у Словачкој повећава, званична Братислава и Брисел не реагују, као да их не занима што се у једној чланици ЕУ грађани незаконито ангажују и радници третирају као модерно робље, без икаквих права.
Извор Економски Онлине
