Како смо уместо извоза у Русији повећали увоз

Извоз Србије у Руску Федерацију од 2010. бележио је просечан годишњи раст од 33 одсто. У 2013. премашио је милијарду долара, што је било за 22,2 одсто више него у претходној. Овогодишњи висок раст нашег извоза у Русију био је готово известан поготово после избијања кризе у Украјини, када су ЕУ и САД увеле санкције Руској Федерацији. Очекивало се да ће српска пољопривреда и прехрамбена индустрија искористити ту прилику да повећа свој извоз на ово велико тржиште и тако додатно смањи наш традиционално висок трговински дефицит са том земљом. Ништа од тога.

Према подацима Републичког завода за статистику, деветомесечна робна размена Србије и Руске Федерације у 2014. достигла је 2,57 милијарди долара, што је за готово четвртину више него у прошлој години, али расту трговине између две земље највише је допринело повећање нашег увоза. Србија је за девет месеци укупно извезла у свет робе за 11,25 милијарди долара, што је 6,2 одсто више у односу на исти период претходне године, али без раста извоза у Русију.

Наша земља је од почетка 2014. до краја септембра у Русију извезла робу за 782,7 милиона долара, што је незнатно мање него у истом периоду прошле године (782,8 милиона долара). Увезла је за око 1,8 милијарди долара, што је 56,4 одсто више у поређењу са 1,14 милијарди долара, колико је увезла у истом периоду 2013.

Наш деветомесечни дефицит у трговању с Русијом у овој години достигао је милијарду, док је у истом периоду прошле године био само 363,3 милиона долара. Русија је у девет месеци у 2013. била наш четврти партнер у извозу, а трећи у увозу. У 2014. Русија је остала четврти партнер Србије у извозу, али је постала њен други партнер у увозу.

Подаци званичне статистике казују да српска пољопривреда и прехрамбена индустрија не пропуштају прилику која им се указала на руском тржишту. Наш извоз воћа и поврћа у Русију у последњих неколико година бележио је знатан раст, а кад су 1. августа руске власти забраниле увоз те робе из Пољске, указала се прилика да се оствари још већи продор на ово тржиште. Нарочито извозом јабука, јер је Пољска највећи светски извозник овог воћа, а 60 одсто је извозила управо у Русију, што је у сезони 2013/14. износило безмало 500.000 тона.

У првој половини ове године Србија је већ извезла 32.400 тона јабука, двоструко више него у истом периоду претходне године. Извоз хране из Србије на руско тржиште у првом полугодишту повећан је 68 процената и достигао 117 милиона долара. Кренуо је извоз свињског меса, а већа тражња се очекивала и за јунећим месом, као и за алкохолним пићима, млеком и производима од млека. Према неким рачуницама, до краја 2014. године вредност извоза српских прехрамбених производа у Русију требало је да достигне 300 милиона долара.

Јасмина Црномарковић, руководилац групе за статистику спољне трговине у Републичком заводу, указује да је пољопривреда од почетка 2014. до краја септембра у Русију извезла за 217 милиона долара, што је за око 13 одсто више него у целој прошлој години. Тако је пољопривреда остварила 28 одсто укупног деветомесечног српског извоза у ту земљу.У целој 2013. години пољопривреда је на руско тржиште извезла за 189 милиона долара, а учешће пољопривреде у нашем купном извозу у ту земљу од милијарду долара било је готово 19 процената. Највеће учешће у овогодишњем деветомесечном извозу пољопривреде имају поврће и воће, са 14,5 одсто, а следе одевни предмети са 10,7 процената.

Србија је до краја септембра ове године из Русије највише увозила нафту и гас. Ови енергенти у нашем укупном увозу у том периоду учествовали су са 76,3 одсто. Вредност деветомесечног увоза нафте готово је три пута већа од прошлогодишње, а увезеног гаса за 41 одсто.

И поред оствареног деветомесечног повећања извоза пољопривреде и прехрамбене индустрије у Русију у 2014, њихов учинак није био довољан да повећа укупан извоз српске привреде у ту земљу, а још мање да знатније утиче на смањење дефицита.