Социјалне разлике у Србији су ужасавајуће. Већина запослених прима минималац, више од 100.000 пензионера прима 10.000 динара месечно. Док постоје запослени са платом од три милиона евра годишње и пензионери са хиљаду и више евра месечно. Све ово показује да се ми као друштво удаљавамо од најављеног „Златног доба” и приближавамо крвавим социјалним сукобима.
У једном од својих многобројних монолога пред камерама Александар Вучић је почетком августа рекао и ово: „Просечна плата у овом тренутку у Србији износи око 510 евра и међу највећим је у региону.” После је у истом том говору најавио да ће пре краја године просечна плата прећи 500 евра и достићи, могуће, и 510 евра.
Просечна плата је, дакле, већ 510 евра, а она ће, по Вучићу, порасти на 500 евра!?!
Да би некако ублажили ову председникову глупост, његови ботови су се растрчали по медијима дајући све глупље анализе реалног стања и све бомбастичније најаве „новог Златног доба” које само што није стигло.
Бројке су, међутим, неумољиве и оне показују како не само да смо још увек удаљени од „Ззлатног доба”, већ да се од њега све више удаљавамо. Мада, некима је и сада одлично.
На пример посланицима, председнику Републике и запосленима у Председништву и Скупштини: њихове плате константно расту и усклађују се са порастом трошкова живота (последње повећање од седам одсто важи ретроактивно од јануара ове године), мада већини оне служе као џепарац, јер имају најмање два примања месечно.
Све што су обећали народу, народ им је омогућио да имају – рекао је једном Владимир Булатовић Виб.
‘Политичари најрадије говоре о „просечном приходу”, „просечној плати”, „просечној пензији”… Ово „просечно” се у Републичком заводу за статистику добија тако што се саберу све вредности нечега што се истражује (на пример плате), па се то подели са бројем људи који то добјају. Све као у оном старом вицу како један човек једе само месо, а други купус, па њих двојица у просеку једу сарму. За нека истраживања довољни су и ови подаци, а они су посебно подобни да оправдају вођине најаве доласка „Златног доба”.
Статистика, посебно она у модерним и развијеним државама, осим појма „просечно” познаје и објављује и „медијално” и „модално”, а управо ове категорије доказују како смо све сиромашнији.
Медијална зарада (плата или пензија) је износ тачно на средини низа исплаћених плата или пензија, што значи да половина запослених, односно пензионера прима званичну плату (пензију) испод тог износа а половина више од тога.
У Србији званично просечна нето плата у јуну месецу је износила 53.633 динара, како је објавио Завод за статистику. То би значило да су се плате у односу на мај снизиле, јер је тог месеца, опет по РЗС-у, просек био 55.380 динара. Kакав год курс евра да изаберемо, никако не можемо да дођемо до 510 евра месечно по просечном запосленом. По средњем курсу за мај просечна плата је износила 470,64 евра.
Ово је лепша страна статистике коју властодршци стално приказују народу не би ли га убедили да му се само привиђа да је сиромашан и гладан.
Републички завод за статистику је тек у последње време и веома стидљиво почео да објављује медијалне зараде запослених, а она је за јун месец износила 41.045 динара, односно 342 евра.
Просечна плата је од медијалне била већа за око трећину, што је велика разлика која сведочи о убрзаном раслојавању друштва на оне веома богате и оне енормно сиромашне.
Да је ово тачно види се из прегледа структуре зарада у прошлој години. Од нешто више од седам милиона становника у Србији само су 25.612 грађанина пријавила да су у 2018. зарадили 2.470.644 или више динара, односно најмање троструко више од просечне бруто плате у Републици.
Највиша зарада је при томе износила за обичног грађанина невероватних 350 милиона, а најнижа највиша зарада 52 милиона динара за годину дана.
Да би толико зарадио, просечни грађанин би морао да ради између 60 и 390 година.
Грађани са медијалном зарадом би морали да раде за трећину дуже како би приходовали онолико колико су неки у Србији зарадили за само 12 месеци.
Постоји и трећа статистичка категорија коју Републички завод за статистику скоро никада не објављује, а то је модална зарада, односно плата коју прима највећи број запослених. Завод је, вероватно, нечијим пропустом ову категорију јавно споменуо само једном и то прошле године у фебруару за јануар. Тада је модална плата износила само 52 одсто просечне, односно 67 одсто медијалне. Ако претпоставимо да је однос остао исти, онда највећи број запослених у Србији сада прима нешто мало изнад 28.000 динара месечно, односно тавори на минималцу који тренутно износи 27.000 динара.
Ово значи да већина запослених тек за пола године може да заради онолико колико човек са највишом платом у Србији заради за само један сат. Морамо да додамо како највећа плата не значи и највећи приход, јер су то различите категорије. Постоје особе које не примају плату, али остварују зараду, на пример од добити предузеће у којима имају власнички удео, од берзанских послова и томе слично.
Оваква дубока раслојавања на екстремно богате и екстремно сиромашне су типична за најнеразвијеније државе света и нису никакав индикатор доласка „Златног доба”, већ најављују соцјалне сукобе и политичку нестабилност.
Овај однос се у суштини неће променити ни најављеном могућношћу пораста минималне плате, како то за крај године најављује министар Зоран Ђорђевић. Наиме, у овом тренутку се шпекулише са тим да би најнижа плата у Србији могла да порасте до седан одсто, а толико повећање су још почетком године добили народни посланици, председник Републике и владе, председавајући Скупштине, као и лица запослена у Председништву и Скупштини.
Могуће повећање минималца за седам одсто крајем ове године тако не би значило смањење разлика између запослених са највишим и најнижим зарадама, већ анулирање њиховог раста од пре неколико месеци. Шминкање мртваца, што би се рекло.
Чак ни овако допинговани статистички подаци о просечним зарадма нису довољно убедљиви да покажу како наша земља реално напредује. Тога су свесни и запослени у Републичком заводу за статистику па обавезно дају збирне податке и поређења, а не месец за месец.
Тако су почетком августа објавили како је просечна зарада у периоду од јануара до маја била виша за 9,9 одсто номинално, односно 7,2 одсто реално у односу на исти период од прошле године. Зашто је изабран баш тај, а не неки други период и зашто медији прећуткују реална кретања на месечном нивоу?
Словеначки завод за статистику није имао никакав проблем да објави, а њихови медији да то пренесу како је просечна мајска плата била номинално мања за 0,1 одсто, а реално за један одсто у односу на плату од претходног месеца. Ипак, у односу на мај 2018. просечна плата је у Дежели порасла номинално за 3,4, а реално за два одсто и износила је 1.113,88 евра. Уз таква кретања тешко да ће било ко од нас доживети дан када ће се просечна плата у Србији изједначити са истом таквом у Словенији, А тек модалне плате…
Умрети од пензије
Kолико су велике разлике између највиших и најнижих плата у Републици, исто су тако велике разлике и у пензијама. Најнижа пензија тренутно износи 10.000 динара, а прима је 105.650 пензионера, односно чак 6,2 одсто најстаријих грађана. То је тек нешто изнад обавезне социјалне помоћи за најугроженије и ни издалека није довољно за преживљавање.
Истовремено, највиша пензија износи 132.000 динара и прима је 29 пензионера. Пензију од скоро 125.000 динара прима 26 пензионера Фонда ПИО и један корисник из категорије самосталних делатности, који је сам себи уплаћивао доприносе на највишу основицу.
Половина пензионера прима мање од 25.000 динара, а по категоријама то износи: 6,2 одсто само 10.000 динара, до 15.000 њих 21,6 одсто, 12,8 одсто прима пензије у распону од 15.000 до 20.000 динара, а 15 одсто њих између 20.000 и 25.000 динара. Скоро трећина пензионера месец мора да преживи са 100 и мање евра, док постоје и они који добијају више од хиљаду евра месечно. Ужасне социјалне разлике.
Вероватно да би се прикриле ове ужасавајуће чињенице, Централни регистар обавезног социјалног осигурања престао је да објављује податке о просечној плати и пензији закључно са мартом месецом ове године. По тим последњим објављеним информацијама, од јануара до марта је дошло до пада просечних зарада (пензије и плате). Неко са врха власти је проценио како ови извештаји могу да узнемире јавност, а посебно председника који упорно најављује “Златно доба”, па се сајт више не ажурира.
Милан Маленовић, Таблоид
