Како су Динкић, Лабус и Ђелић некажњено уништили српски банкарски сектор

Београд – За наше четири, некада највеће домаће финансијске институције – Беобанке, Београдске, Југобанке и Инвестбанке ни после 13 година не назире се крај стечаја. Некадашњи гиганти у домаћем банкарском систему, који су угашени, иако су располагали огромним капиталом, постоје још на папиру, а највећи део имовине је раскрчмљен у протеклој деценији. Главни разлог за споро „умирање“ ових банака су неколико хиљада судских поступака како у земљи, тако и у иностранству. Законски рок за окончање стечајног поступка не постоји. Банке ће бити ликвидиране по правоснажном окончању свих активних судских спорова, а када ће то бити – нико не зна.

Гашење водећих банака почетком 2002. године, под палицом Млађана Динкића, тадашњег гувернера, Божидара Ђелића, министра финансија и Мирољуба Лабуса, потпредседника владе, морало је да се изведе како би се отворио простор за стране банке, без обзира на цену која је плаћена. Само је Београдска банка у тренутку отварања стечаја потраживала око 1,14 милијарди евра! Катанац је стављен на имовину у земљи и иностранству.

„Гашење четири највеће банке у земљи које су биле носиоци целокупног банкарског система и окосница привреде је било непотребно“, сматра проф. др Слободан Комазец, економски експерт.

„Тадашњи носиоци власти срушили су банке са огромним капиталом и угледом у свету. Динкић их је прогласио неликвидним. Њиховим гурањем у стечај, отворен је простор да уђу стране банке и да заузму највећи део тржишта. За 13 година, све чиме су располагале је урушено, продато, а када ће се завршити поступак стечаја потпуно је неизвесно.“

Од распродаје имовине, намирена је стара девизна штедња, као и неки повериоци, а саме банке тешко су долазиле до својих потраживања јер су највећи дужници велике домаће фирме, које су у поступку приватизације.

„Због немогућности да наплате своја потраживања од дужника који су у поступку приватизације, банке су наплату својих потраживања морале да траже судским путем „, истичу у Агенцији за осигурање депозита.

„Реч је о судским поступцима велике вредности, на чију дужину трајања банке не могу да утичу. По пријављеним, а оспореним потраживањима поверилаца воде се судски спорови по тужбама за утврђење који су такође велике вредности и дуго трају, с обзиром на то да повериоци по закону имају право на коришћење редовних и ванредних правних лекова.“

Стечајни поступци над Београдском банком и Југобанком у стечају су изузетно комплексни, како наводе у Агенцији, посебно због тога што су те банке пословале у иностранству преко својих агенција у Њујорку. Београдска банка је имала и пословну јединицу на Кипру, а пословала је и преко мешовитих банака у иностранству, од којих су Англо-Југослав Банки Банк Франко-Југослав у поступку ликвидације.

„Београдска банка у стечају уједно је и највећи поверилац Беобанке и Инвестбанке (у укупним потраживањима Беобанке учествује са више од 50 одсто потраживања, а у укупним потраживањима Инвестбанке учествује са више од 76 одсто). Међутим, завршетак стечаја Беобанке и Инвестбанке зависи и од наплате дугова предузећа која су била у реструктурирању и великих компанија која су у надлежности Агенције за приватизацију и судова „, наглашавају у Агенцији.

Када је у питању Београдска банка у целини су исплаћена потраживања грађанима. Ова банка до сада није обавила деобу стечајне масе, тако да није почела са исплатом осталих поверилаца у складу са одредбама Закона. Југобанка у стечају намирила је први исплатни ред поверилаца по основу штедње грађана у износу од 41,9 милиона евра. Такође је са 30.6.2013. године упућен предлог Привредном суду Београд за деобу стечајне масе поверилаца другог исплатног реда. Почетком 2014. године, већини поверилаца је исплаћен износ од 3,2 одсто утврђеног потраживања с каматом. Укупан износ за деобу стечајне масе износио је 749,9 милиона динара, а резервисана средства по неиспитаним пријавама и тужбама за утврђење износе 1,7 милијарди динара.

„Беобанка у стечају исплатила је повериоце првог исплатног реда у висини од 100 одсто утврђеног потраживања, осим штедиша из Црне Горе (око 251.800 евра), за чија потраживања је извршена резервација средстава, а исплатиће се након договора и усаглашавања свих дуговања и потраживања Републике Србије и Републике Црне Горе. Повериоци другог исплатног реда су, након две делимичне деобе, намирени у висини од 26,9 одсто утврђеног потраживања. Инвестбанка такође је намирила повериоце првог исплатног реда по основу старе девизне штедње, платног промета и динарске штедње у износу од 63 милиона евра“, кажу у Агенцији.

Стечај од 100 милиона

Евра од покретања стечаја, одлуком бивше Народне банке Југославије у јануару 2002, до ових дана, збирни трошкови стечајних поступака крећу се око 100 милиона евра. Наиме, током протеклих тринаест година трошкови стечаја за Беобанку домашили су до 24,5 милиона евра, приближно су исти и за Југобанку, за Београдску банку се, у одсуству прецизних информација, претпоставља да се такође крећу око те цифре, а да су у најбољем случају за који милион евра мањи у случају Инвестбанке.

Укључен и Стразбур

„На завршетак поступака утицаће и пресуда Међународног суда за људска права у Стразбуру у предмету Алишић и други против Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије, Словеније и БЈР Македоније, с обзиром на то да је највише штедиша своје улоге положило у пословним јединицама и експозитурама Инвестбанке у Босни и Херцеговини. Инвестбанка је дужна да у поступку обезбеђења услова за спровођење пресуде против Србије пружи кадровску и административну подршку“, кажу у Агенцији.

Славица Моравчевић / Новости