Како су грађани Војводине тешко зарађеним новцем платили дугогодишњу превару о сепаратизму и плановима за “отцепљење” од Србије?

Војводина јесте и остаће вишенационална. Тиме се са правом диче сви Војвођани. Срби, као доминантно, већинско становништво, одувек су били гарант те међуетничке стабилности. Та чињеница јасно говор да Србија није и неће бити угрожена од некаквог “војвођанског сепаратизма”. У последњих две деценије, пропадали су сви покушаји владајућих олигархија да посвађају вишенационалну Војводину. Причу о “војвођанском сепаратизму” стварали су неговали и до данашњих дана одржавали предводници политичких и криминалних групација, спремних на све, само да би у овој богатој регији одржавали своје феуде, своје финансијске империје створене под окриљем пролазних режима. Као и многи пре њих, и вође садашње напредњачке власти, на челу са Александром Вучићем, дошле су на идеју да пљачку Војводине прикрију (коју спроводе покрајинске власти) прикрију лажним “патриотским” акцијама, попут “решавање питања уставне надлежности” и слично. Зато није ни било чудно што је војвођанска скупштина, скоро плебисцитарном одлуком, изгласала одузимање дотадашњих 22 уставне надлежности покрајине. Дакле, Војвођани се нису бунили. Шта је то Вучић понудио испод жита, кога је све подмитио, како би све изгледало као “чврсти став Републике Србије” у односу на “војвођански сепаратизам”? У чему је тајна преваре коју су напредњаци спаковали у форми Статута Војводине, а ”аутономаши” то подржали?

Уставни суд Србије је крајем прошле године оспорио две трећине дотадашњих одредби Статута Војводине. На тај начин је оспорена уставност 22 надлежности покрајине, због чега је, Скупштина Војводине, 14. маја ове године, усвојила Статут Војводине, за који је гласало 99 посланика (против је било шест посланика из опозиционих Српске радикалне странке и Демократске странке Србије ДСС, а нису гласали посланици Лиге социјалдемократа Војводине ЛСВ).

Колико су Војвођани из буџета, преко Фонда за капитална улагања, платили своје властодршце? Ко “негује” маргиналне групе лажних “аутономаша” и са којим циљем? Ко је заборавио на чињеницу да су највећи извршиоци пљачке Војводине они који су “донели демократију” и они који хоће “европску Војводину”, попут Бојана Пајтића и његових претходника?

Мада су многи пожурили да закључе како је оспоравањем појединих надлежности Војводине, Србија као држава поразила сепаратистичке идеје у покрајини, изјавама да је “…одлуком Уставног суда Србија отклоњена опасна могућност да се распадне, јер се Војводини спремао црногорски сценарио”, иза свега, уствари, стоје интереси малих политичко-криминалних олигархија. Оне, поново, под изговором да “решавају питање покрајине” раде свом снагом на размештању својих “ћелија” и “комесара” у локалним самоуправама и на преузимању њене имовине.

Такозвани војвођански сепаратизам, уствари је друго име за пљачку Војводине, коју систематски, деценијама, спроводе разне политичке елите и олигархије, почев од оне социјалистичке, преко Милошевићеве “патриотске”, Ђинђићеве “демократске”, па све до ове данашње, неорадикалске, на челу са Вучићем, која је и смислила нови “парауставни провизоријум”, односно Статут покрајине, који може, по вољи властодржаца увек бити промењен.

Током предизборне кампање 2012. године, десио се и сусрет Томислава Николића са председником Савеза Војвођанских Мађара, Иштваном Пастором, што је био јасан знак да ће напредњаци у Војводини водити политику “заједничких интереса”. Тачније, понудити “поделу плена” у случају да победе. Добро упућени у напредњачке “комбинације” у покрајини, нимало нису били изненађени када је Иштван Пастор предложио “владу националног јединства”, јер је то значило да је Вучић понудио да свако из владајуће коалиције узме свој део плена у замену за “мир у кући”.

Куповина тог мира у Војводини не може дуго трајати. Западне владе и даље ће инсистирати на “посебности Војводине” (што се видело у пограничном месту Бач, где је шеф мисије Европске уније у Србији, Мајкл Девенпорт, уручио локалном католичком жупнику преко 800.000 евра донације за одржавање културног наслеђа у овом месту, и то у време ужасних поплава у Србији, половином маја ове године).

Истовремено, некада богате војвођанске регије, као што су Срем и Бачка, данас су претворене у једно велико сиротиште. Мртви су и градови и села. Стопа одласка младих људи и стопа смртности у сталном су порасту. Али, док траје потпуни социјални распад Војводине, локални политички и криминални кланови опстајавају. Браћи Оливеру и Модесту Дулићу из Суботице, никада није суђено. А, било је пуно разлога за то јер су били (и остали) актери пљачке Војводине. Пре њих, Суботицом и Војводином харао је Јожеф Каса. Али, по правилу, “кад један падне, двојица нових ничу”.

Ту су и повезани политичко-привредни кланови Демократске странке и Српске напредне странке у Зрењанину и Панчеву, који по значају ништа мање утицајни за Пајтићеву, али и на Вучићеву “мисију”. За непуну деценију и по, сви министри пољопривреде у Србији су били из Војводине: Драган Веселинов, Ивана Дулић-Марковић, Саша Драгин, Драган Гламочић…Да ли су они усрећили војвођанске паоре?

Председник Управног одбора Фонда за капитална улагања Аутономне покрајине Војводине у време највеће пљачке покрајинског буџета, био је Душан Елезовић, иначе, конобар по занимању, који је успео да као тридесетједногодишњи момак, за само годину дана “рада”, купи стан од 150 квадрата у центру Новог Сада и два локала у истој згради, од по 70 квадрата!

Укратко речено, Војводину већ годинама растура њено руководство у Новом Саду, на челу са Бојаном Пајтићем, а сада му у том криминалном послу помаже Александар Вучић, са напредњацима, форсирајући само своју глад и жеђ за влашћу и новцем. Друштво које се у Бриселу састало 2003.године, да разматра ”Стратегију за Војводину”‘ , рачунало је баш на овакав сценарио. Да тај прљави посао за њих одраде властохлепни издајници којима никада није доста ни новца ни моћи. Приликом вишедневног боравка у САД током 2012. године, Вучићу је јасно скренута пажња на “деликатност” Војводине.

У Војводини је добро само крупном капиталу и криминалним. Све је ово последица насиља које спроводе велике светске и европске банкарске корпорације, којима је ова велика панонска житница главна мета на Балкану. Због тога је и створена представа о “Војводини као европској регији” која треба да води некакву друкчију политику од остатка Србије.

Та нова политика ЕУ, према Војводини, почела је још раније, када је покрајином почела да хара и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), и то у својству инвеститора, преко “демократских” тајкуна, попут Миодрага Костића и Ружице Ђинђић. Све је исто као и за време владавине Бориса Тадића (и оних пре њега), само што је на сцени господар Вучић, кога се у трећем чину ове представе више нико неће сећати…

Капитална пљачка

Колико су Војвођани платили своју веру у властодршце у Новом Саду? Колико је коштала дугогодишња пропаганда Демократске странке и Бојана Пајтића о “европској Војводини”?

Такозвани Фонд за капитална улагања Војводине, којим је годинама управљала Демократска странка, отео је више пара грађанима Војводине него иједна страна окупација током претходних векова. Само је изградња Ургентног центра “појела” преко три милијарде динара. Незванично, још толико су на своје рачуне и у сефове ставили предводници демократске пљачке. Председник Извршног већа Војводине Бојан Пајтић, хвалио се како је преко милијарду динара уложено у Институт за плућне болести назван “Каменица 2”. Истина је, и то знају сви извођачи радова, да је на сваки динар уложен у овај пројекат, морало бити доплаћено још толико, због померања рокова и пораста цена. Између једне и две милијарде динара, себе су пронашли Пајтићеви пријатељи и страначки оперативци. Много њих је “намирено” преко пројекта “Каменица 2”.

Изградња моста на Тиси у Ади, и двадесет километара приступних саобраћајница, за који је речено да ће повезати близу половине становништва Војводине, коштао је преко две милијарде динара (опет незванично), коштао је два пута више, а на том послу су зарадиле вође и миљеници Демократске странке. Тим парама је и Бојан Пајтић платио свој опстанак у политици и лидерски положај у странци. Нема сумње да је мост био неопходан, али, његова прецизна цена никада није израчуната, као ни цена приступних путева. Да би се дошло до неке реалности, званичне цифре треба одмах помножити са четири.

Ту је и пројекат назван “Коначна санација тамишких насипа, од Сечња до државне границе”, који је покренут са идејом да се сачува 43.480 хектара обрадиве земље. И ту је отишло милијарду динара. Пола на пројекат, пола у буџет мафије. На том делу Војводине је велики број привредних објеката, тако да су властодршци са лакоћом кренули да нуде “заштиту” и наплаћују рекет.

Изградња Поликлинике Института за заштиту здравља деце и омладине коштао је скоро милијарду динара. Једна трећина је заиста уложена у тај пројекат а две трећине су отишле у непознатом правцу.

За адаптација и опремање зграде Српског народног позоришта (СНП) у Новом Саду, Фонд за капитална улагања АП Војводине званично је платио 450 милиона динара. Али, и врапци на грани знају да је око СНП потрошено толико пара да је могло бити саграђено још једно мање позориште.

Нестало је много пара и код изградње и санације магистралних и регионалних путева мост преко Саве код Сремске Раче са приступним саобраћајницама. Уместо да Фонда за капитална у овај посао уложи око 500 милиона динара, испоставило се да је то била “јама без дна” у коју је бачено скоро милијарду динара. Бројни подизвођачи и локалне страначке и “коалиционе” фирме, отеле су Војвођанима из буџета колико год су могли.

Истовремено, само за адаптацију једне улице у Сремској Митровици потрошено је милион евра!

Новац из џепова Војвођана отиман је и за изградњу пристаништа на Дунаву (у Апатину) где је званично потрошено 200 милиона динара, а незванично, преко 300. Новац су узимале чак и грађевинске фирме “у оснивању” иза којих су стајали поједини директори здравствених установа у Војводини.

Фонд за капитална улагања Аутономне Покрајине Војводине, финасирајући пројекат “Каменица 2”, од кога је требало да велику корист имају сви грађани Војводине, али и целе Србије, постао је највећа праоница пара у региону и најбоља “златна кока” свима који су склопили савез са Пајтићем. На све ово, дошло је и још најмање две милијарде динара за реконструкцију Клинике за гинекологију и акушерство у Новом Саду. Током изградње, сви Пајтићеви директори су покуповали нове станове, саградили куће и почели да и сами инвестирају у грађевинарство. Али, упркос невиђеној пљачки војвођанског буџета, у финансирању реконструкције Клинике учествовала је и Влада Републике Србије износом од 102.195.690,97 динара (званичан податак).

Још милијарду динара отишло је у изградњу Централне зграде Универзитета у Новом Саду, где су опет директори овог јавног предузећа и њихови блиски рођаци, отели најмање једну трећину те инвестиције. Слично томе, плаћена је и сомборска топлана. Грађанима је приказана три пута мања сума од оне која је потрошена на намирење потреба локалних мафија.

Највећа пљачка извршена је изградњом објекта железничко-друмског моста преко реке Дунав у Новом Саду (такозвани “Жежељев мост”) који је обнављан уз сарадњу Града Новог Сада, Владе АП Војводине и Европске уније. Упркос скривању чињеница, милијарду динара од овог пројекта, је “појела” владајућа новосадска бирократија. Милијарду динара је бачено и у изградњу затворених базена у Суботици. И ту су “мајстори” свих фела, узели свој део. Инвестиција је била барем два пута скупља од званичне.

Отете су велике паре и од пројекта чишћења Великог Бачког канала, одакле вода отиче у реку Тису, а затим и у Дунав, који се сматра једним од највећих еколошких проблема у Србији. Милиони евра који су издвојени из буџета преко Фонда за капитална улагања, заједно са новцем добијеним из једног од фондова ЕУ, завршили су у џеповима локалних “босова” који су обавили само мали део пројектних обавеза.

Наравно, ово је само део незапамћене пљачке Војводине, ужасне отимачине која је спровођена под паролом “битка за европску Војводину”.

У децембру 2011. године, ондашњи председник Скупштине Војводине, Шандор Егереши, изјавио је да Војводини мора бити омогућена унутрашња самосталност, пре свега економска, али која би подразумевала и формирање војвођанске полиције. Наравно, Егереши је мислио на ону полицију која би чувала тековине демократске пљачке. А не ону “сепаратистичку” полицију, која би одвајала Војводину од Србије. Ако то тада није било довољно јасно, данас је победа ове наднационалне, пљачкашке елите, јасна као дан. Неће Војводина нигде побећи од Србије, али се зато многи “аутономаши” који су се обогатили користећи идеју “војвођанске самосталности”, спремају да побегну са новцем који су отели.

ГЛОСА

Ниједан од пројеката финансираних из Фонда за капитална улагања Војводине, никада није до краја завршен

А 1.

“Концентрација” власти

Потпредседник СНС-а Горан Кнежевић, пре него што је и формирана нова влада, говорио је да би у некој будућој војвођанској “концентрационој влади” биле све странке: “Концентрациона влада би у наредних годину дана имала своје програмске задатке, морала би да испуни одређене ствари и пре свега променити неуставне одлуке донете у претходном периоду, мора донети закон о финансирању и након тога припемити услове за расписивање нових избора у Војводини у наредних годину дана…”.

Био је то својеврсни позив Александра Вучића свим вођама парламентарних странка у Војводини, да се окупе “око казана” и да наставе пљачку започету још у време “демократских промена”. Да је у вези са тим постигнут и договор са странком војвођанских Мађара, било је јасно и из његове следеће изјаве:

“Нормално је да позовемо и СВМ јер добро сарадујемо на републичком нивоу и локалним нивоима, а онда ћемо на основу њихових одговора, одлучити шта даље”. Машући снагом коју имају у војвођанском парламенту, Лига социјалдемократа Војводине и Нова демократска странка, потражили су тада улазницу за Владу Србије. Тако су, између осталих, чак и некадашњи крвни непријатељи, Ненад Чанак и Александар Вучић, нашли “консензус”, окупљени око јединствене идеје, пљачке Војводине. Све што се касније десило, завршно са доношењем некаквог Статута Војводине, није више имали никакве важности. Новац и територије већ су били подељени.

А 2.

Сајбер аутономаши на сајту “Слободна Војводина”

(из писма читаоца Таблоида)

Након постера и графита “Војводина наша дика биће република”, прешло се на онлајн спиновање, преко сајта “Слободна Војводина”.

На овом сајту, боље рећи пропагандном пројекту, главни кривци за сва зла у Војвидини су Срби и Београд, а као једини спас и нада у напредак регије види се одвајање од Србије, чији је она део само тренутно, или како то рече један од коментатора са сајта: “…желе свету да приказу да је Војводина интегрални део Србије, иако то она није.”.

Овај сајт, односно његово уредништво, као и коментатори које уредништво толерише, отворено подрива Устав Србије, док за то време Велики вођа са својим сатрапима – ћути! Нису имали ни грама дилеме око тога да ли омладину, која је само панично бринула за своје породице и суграђане, треба хапсити јер су писали антирежимске коментаре и тражили целу истину, као што нису имали скрупула да их држе у истим ћелијама са убицама, сецикесама и накроманима, али зато немају проблема са онима који отворено кажу да Србија није њихова држава и да сањају дан када ће на Сави (опет) бити граница. Уосталом, на самом сајту се могу прочитати теме попут “Право на Самоопредељење и Сецесију” и “Право Војводине на Самоопредељење и Независност”.

На сајту, на коме се, на жалост, као аутори текстова могу наћи и војвођански Срби, увек се полази од тезе да су Срби крви за сва зла на Балкану, од деведесетих на овамо, а посебну су криви што су након Првог светског рата “окупирали” Војводину…

У тексту које посвећен новом филму Бориса Малагурског, млади редитељ се оптужује да је оруђе у рукама “великосрпског фашизма”, и да му је циљ да прикаже Војводину као интегрални део Србије(?)! Аутор Милош Подбрачанин (исти онај који је Принципа и Србе жигосао као кривице за сва зла овога света) даље тврди како је Малагурски “део великосрпског пројекта”, те како је у служби званичног Београда.

Све ово би можда и имало неког смисла да дотични редитељ није пореклом Буњевац из Суботице, дакле све само не Србин а још мање пореклом из Београда. Иако би се са аутором текста могао сложити око неких критика упућених на рачун национализма и политичког деловања појединих персона, доказаних националиста, из нашег страначког миљеа, никако не могу да се отмем утиску да је циљ свега није напад на Малагурског, већ на Београд и Србију поново. Да јесте тако доказ проналазим у коментарима које уредништво, очито са усхићењем, одобрава и толерише, иако се ради о крајње антиуставним порукама и паролама.

Тачно, то је сте издвојено мишљење неких анонимуса који пишу коментаре, али када уредништво исте не жели да уклони или учесника расправе санкционише, значи да се са изнетим ставовима слаже. Тако један од коментатора отворено поручује да Србија није његова држава:

(Ладачки, 2012-09-12 22:39:46) “…Ајд’ сад да се сви правимо блесави. Војводина није Србија, тако да у њој не може бити “сепаратизма”, само борбе за Независност. Малагурски и компанија желе свету да приказу да је Војводина интегрални део Србије, иако то она није. И шта је ту проблем? Ми не трпимо лажи. А о фашизму би се могло штошта причати, и ко га спроводи, и над ким. Наше заставе нису црне и са гусарским лобањама. У историји Војводине није било, ни Недића, ни Љотића, ни четника, ни свих других квинслинга и сарадника окупатора. Не мрзе се овде Срби, јер их има и међу нама. Само се гањају великосрби, они, који би све друге да протерају, и праве чисту државу. Зато ви све ово ваше мачку о реп.”.

Коментатор нам поручује да не мрзи Србе, јер замислите има Срба и међу њима(?!), али да се мрзе они “великосрби” који се усуде да помисле како је Војводина саставни део ове државе, њена регија (покрајина). Значи, баш као и у време “мађаризације” српског становништва током XИX. века, добри су само они Срби који ћуте и прихватају оно што им се наметне.

Арпад Нађ, Таблоид