Ових дана усвојено је више закона о енергетици и рударству ради декарбонизације енергетике и остваривања одрживе енергетике и зелених инвестиција од 15 милијарди евра у наредних 30 година. Прави се прекретница у односу на енергетску политику претходних деценија, која се 65 одсто заснивала на термоелектранама, а остатак на хидроелектранама, како је изјавила министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић.

Претходних деценија инвестиционе групе ЕПС-а куповале су опрему у иностранству и у сарадњи с домаћим фирмама као што су „Минел”, „Термоелектро”, МИН, „Гоша”, „Трудбеник”, „Рад” изградиле од 1965. до 1986. године 15 великих блокова на угаљ, укупне снаге снаге 4.000 МW. Започета је ТЕ ТО „Колубара Б” за производњу струје 2×350 МWе и топлотне 2×380 МWт за грејање Београда. Уложено је 350 милиона долара, изведени грађевински радови, набављена челична конструкција, два котла, лифтовски торњеви, торањски кран, започета монтажа, па се одустало од изградње. Одустало се и од топловода за грејање Београда из ТЕНТ-а. То је била прва штетна прекретница у односу на претходну политику. Струје је било довољно, а онда је понестало угља и струје. Према изјави министарке Зоране Михајловић од 2014. године, за увоз струје се плаћало 400.000 евра дневно. Недостајала је електране снаге 500 МW.

Друга штетна прекретница је што се сада улаже 600 милиона евра за одсумпоравање у ТЕНТ-у након 50 година рада. То неће повећати производњу струје, која ће се и даље увозити. Не помиње се завршетак ТЕ ТО „Колубара Б”, као нове и модерне термоелектране за производњу струје и топлоте и искоришћења енергије угља од 70 одсто. Овим завршетком избегао би се увоз струје и смањили трошкови за увоз гаса за грејање Београда. Предност ТЕ ТО „Колубара Б” је што се налази поред рудника, угаљ добија транспортером дужине 0,6 км, а пепео враћа у рудник, користи 70 одсто енергије угља, док се до ТЕНТ-а угаљ превози вагонима на удаљеност од 25 км, користи се 35 одсто енергије угља, а депонија пепела загађује ваздух, подземне воде и реку Саву. Нема улагања у повећање производње угља, рекултивације прекопаног земљишта, решавања проблема фенола из Сушаре угља и осталих еколошких проблема у општини Лазаревац.

Трећа штетна прекретница је и велико улагање страних инвеститора само у ветропаркове, под условом да следећих 12 година купујемо сву произведену струју по цени од 92 евра за МWх, а наша продајна цена је 70 евра за МWх, па ће, по мишљењу председника Надзорног одбора ЕПС-а проф. Дејана Ковачевића, ЕПС губити 150 милиона евра годишње.

Није објављена расподела улагања 15 милијарди евра зелених инвестиција, али треба побољшати производњу енергије из угља и улагати у обновљиву енергију од ветра, сунца, биомасе и природног гаса. Енергија из биомасе повољна је јер се може произвести на нашим њивама и запослити наше раднике, па и на изградњи енергана за њено коришћење. Биомаса је поуздан енергент, који се може производити регионално и у свако доба користити за производњу струје и топлоте, док се од ветра и сунца добија само струја и то само 1.500 сати годишње – кад ветар дува или греје сунце, а година има 8.760 сати.

Имамо 200.000 хектара државног земљишта и исто толико приватног које се нерационално користи, а на којем се могу гајити коровске енергетске биљке, као што су мискантус, чичока и остале. Са једног хектара добија се 15 тона суве материје или 60 МWх топлотне енергије, док сирови угаљ „колубара” има 2 МWх топлотне енергије.

Миољуб Станковић, дипл. маш. инж.