Како су појединци запослени у јавном сектору изиграли владине мере штедње!

Влада ће проверити да ли се поштују ограничења зарада у јавном сектору, сазнаје „Блиц“, јер, према проценама из Немањине, чак 90 одсто јавног сектора ову одлуку не поштује.

– Званично је све у реду. Месечна примања умањују се за десет одсто и тај износ се уплаћује у буџет, као посебан, непорески приход. Међутим, очигледно је да је свака институција нашла неки свој модел да запослени добију исти износ као пре смањивања плата, чак неки имају примања као и пре солидарног пореза – тврди извор „Блица“ у Немањиној.

Очекује се да, током ревизија које ради, на ове случајеве указује и Државна ревизорска институција, али и Министарство финансија које је надлежно за контролу спровођења Закона о утврђивању максималне зараде у јавном сектору.

Експрес повишица

Председник општине Власотинце Мирослав Љубеновић из Покрета социјалиста, његов заменик Славољуб Митов (СДС) и председник Скупштине Горан Митић (СНС), после само три месеца од доласка на власт, у јануару ове године повећали су себи плате за 20 одсто на име „остварених резултата“. Кажу да је то одлука скупштинске Комисија за именовања и да они с тим немају никакве везе. Слично се догодило и у Александровцу.

У Врању је Управна инспекција открила бројне неправилности у обрачуну зарада и корективних коефицијената, због чега је дала налог да се изабраним и постављеним особама плате смање у просеку од 15.000 до 20.000 динара. Градоначелник Антић најављује смењивања.

– Најчешћа пракса је да се део службеника са мање плаћених радних места пребаци на плаћенија. Тако, углавном, задржавају стара примања. То се догађало у бројним агенцијама непосредно пред смањење плата у јавном сектору. Оне које саме себе издржавају кроз наплату разних такси и накнада, примењују Закон о раду, а не Закон о платама државних службеника, тако да се и не придржавају тренутних платних разреда за чиновнике. Мењају имена радних места и тако повећавају коефицијенте, а самим тим и плату – објашњава извор „Блица“ у Влади.

Коефицијенти су, како сазнајемо, повећани и у Радио-телевизији Србија.

У Клиничким центрима које странцима наплаћују услуге тај новац користе и за исплату екстраизноса на плате, углавном кроз прековремени рад, дневнице, бонусе и слично. Слично функционише и један број факултета. Декан Математичког факултета у Београду Зоран Ракић рекао је за „Блиц“ да ће 20 одсто новца од школарина, које су пре недељу дана повећане за 10.000, бити искоришћено за повећање зарада професора.

Просветни радници, запослени у основним и средњим школама, чини се једини не добијају додатак на плате.

Полиција најчешће, тврде извори „Блица“ из Владе, увећање зарада остварује кроз исплату дневница.

– Налога за службени пут никад није било више. И тако се увећавају плате. А начин исплате примања полицији је тешко разумљив – објашњавају саговорници „Блица“.

Најбоље у јавним предузећима

Јавна предузећа имају колективне уговоре по којима су права запослених већа од предвиђених Законом о раду.
– ЕПС има накнаду за прековремени рад дупло већу од законског минимума, радници могу да рачунају на рекреацију и одмор. Слично је и у Путевима, Железницама, Пошти… Ускоро ће се разговарати о висини плата и у јавним предузећима.

Гордана Булатовић, Блиц