Како су српски и хрватски тајкуни уз посредство Загребачке куповали обрадиво земљиште новцем изнетим на Кипар деведесетих

ОКО 250.000 хектара пољопривредног земљишта у Србији купљено је током приватизације “прљавим” новцем. У целу причу умешана је и Загребачка банка, преко чијих рачуна у иностранству је “опран” новац који је претходно у џаковима из Србије изношен на Кипар деведесетих година. Ово стоји у документима која у петак треба да буду предата министру Велимиру Илићу у Влади Србије.

– Принцип рада је био следећи: новац је одлазио у мрежу страних банака, које су потом одобравале кредите и инвестиционе пројекте у Србији, Хрватској и БиХ – објашњава за “Новости” Домагој Маргетић, хрватски новинар, члан делегације која ће у петак предати документа српској влади. – Контролни пакет власништва у тим страним банкама има управо Загребачка банка, а самим тим Србија и Хрватска. Имамо доказе о трансферима новца који је завршавао на рачунима српских и хрватских тајкуна. Сви ти трансфери су видљиви, али нису ишли директно, већ преко рачуна Загребачке банке, на рачуне у страним банкама. После тога, новац је највећим делом обједињаван у Хипо банци у Бечу, одакле је пребациван трећим лицима, односно српским и хрватским тајкунима.

Професор Дарко Трифуновић, са Факултета безбедности у Београду, истиче да ће министру Илићу, међу документима, бити предати и рачуни који показују које су све фирме у Србији купљене прљавим новцем са офшор рачуна.

– Око 250.000 хектара у Војводини продато је неким сумњивим анонимним људима који су практично српским отетим парама купили српску земљу. Има ли веће монструозности – пита Трифуновић. – Жалосно је да се оваквим крупним националним питањем баве двојица људи. А сазнања о прању новца преко кипарских рачуна и Загребачке банке била су позната свим кључним људима у претходним владама.
НАМИРИВАЊЕ ОД ТАЈКУНА?

Покретањем захтева за враћање дела власништва Србије у Загребачкој банци, наша земља може и да тражи поврат свог новца изнетог на Кипар деведесетих година. – Тадашња власт је опљачкала овај народ, изневши ван земље чак 11 милијарди долара, који је накнадно завршио у рукама српских и хрватских тајкуна – каже професор Трифуновић. – Морамо од Хрватске да тражимо тај новац. У крајњем случају, држава има право и да се намири од тајкуна који су куповали земљу и фирме по Србији.

Веза Загребачке банке и Србије настала је још 1977. године. Тада су се Кредитна банка Загреб и Југобанка удружили у Загребачку банку, а српско власништво волшебно је нестало у вакууму од 1989. до 1990. године, када је ова банка претварана у акционарско друштво. Од тада до данас нико званично није поставио питање удела Србије у власништву Загребачке банке, иако нам прети опасност да, кроз сукцесију, намирујемо Хрватску у вредности од 2,1 милијарду евра нестале хрватске старе девизне штедње. Она, према речима двојице наших саговорника, није нестала са рачуна Народне банке Југославије у Београду, како се тврди у Хрватској, већ је Загребачка банка новац својих штедиша склонила на безбедне рачуне у иностранству. Тај новац претваран је у власништво над страним банкама.

Србија је, током 2008. године, покушала па одустала од доказивања пред хрватским грађанским судом, да има права на акције у Загребачкој банци. Неки ово одустајање, због недостатка доказа, тумаче као одрицање од власништва.

– Тврдње да се Србија одрекла свог власништва у Загребачкој банци не стоје – каже професор Трифуновић. – Тадашње правобранилаштво није имало комплетну документацију и није могло адекватно да реагује. Са овим доказима које у петак предајемо Влади, јасно је да Србија има право на свој део власништва у Загребачкој банци.
ИДУ У БЕЧ

– Домагој Маргетић и ја смо позвани да средином октобра презентујемо доказе аустријским властима – каже професор Дарко Трифуновић са Факултета безбедности у Београду. – Ми смо били спремни да сва документа дамо српској полицији. Били смо на разговору са Богданом Пушићем, замеником начелника Управе криминалистичке полиције, који се пожалио да немају доказе о трансферу новца, јер наводно аустријске власти одбијају да их доставе. Ми смо им тада понудили сва документа, али смо инсистирали да нам се пошаље званичан захтев УКП. Тај захтев већ две недеље никако да стигне.

Новости