Како су ВЕЛЕИЗДАЈНИК и његова лоповска камарила Србију довели до БАНКРОТА!

У досадашњој анализи наше економске пропасти, показао сам, да подсетим, да је од 2001. до 2017. године однето из Србије 196,7 милијарди евра и то : на спољно-трговинском дефициту 87,8 милијарди евра, банке су изнеле 28,5 милијарди евра, приватизацијом је опљачкано 25 милијарди евра и сива економија је прогутала 58,4 милијарде евра.

Тај новац је отишао у џепове странаца, домаћих тајкуна и политичког олоша, који су имали задатак, у овој организованој пљачки државе и грађана, да створе услове да се оваква гигантска пљачка спроведе.

Како би грађанима, који се не разумеју у економији, приближио ове податке, могу да напишем да је сваки пунолетни грађанин у Србији опљачкан, у овом раздобљу од доласка на власт неолибералних сатрапа и издајника пропалица, преко 34.000 евра. Сваки пунолетни грађанин! Помножите број пунолетних грађана у вашој породици са овом цифром и добићете колико је ваша породица опљачкана.Значи, тајкуни и политички олош су богати, јер су грађани и држава опљачкани.

У јулу месецу ове године навршава се пуних шест година владавине издајника и конвертита, лажова и патолошког лудака Вучића, за чије је трагично насилне власти успостављања култа личности отишло из земље преко 70 милијарди евра.

Ако знамо да је стопа привредног раста у његовој владавини 2012-2018 била бедних 0,77%, привредног развоја уопште нема, што се најбоље видело из податка да је ПДВ наплаћен у земљи у овом раздобљу у паду за -1,9 милијарди динара, док је ПДВ на увозу повећан за +87,4 милијарди динара. Н

Нереалан курс евра и стабилизација препумпаног динара довела је до тога да се драстично повећава увоз, на општу радост привилегованих тајкуна, да се из повећаног таквог увоза пуни буџет, на опште весеље суманутог Вучића и његове криминалне камариле, чиме се несретник јавно и хвали и показује своју гигантску глупост, док пропада српска привреда, предузећа су неликвидна, обавезе привреде су титанске и док се народ исељава из Србије, јер не може да преживи ову дивљачку пљачку и отимачину.

О обиљу спиноване и медијске лажи, која се свакодневно гебелсовски нападно обрушава на главе поробљеног и опљачканог народа, не вреди ни писати јер је то постало неиздрживо и гледати и слушати . Пошто нема привредног развоја, са стопом од 0,77% Србија би се за 150 година некако вратила у 1989.годину, онда су биланси привреде све гори, па тако имамо податак да су обавезе 97.453 предузећа у 2017 нарасле на преко 70 милијарди евра, да су губици достигли 31,4 милијарде евра и да је у тим предузећима радило свега 1.036.057 запослених, што јасно показује да је српска привреда банкротирала и да се то политичким маркетингом о великим реформама и великим успесима покушава да сакрије.

Да ли грађани више верују свом све празнијем новчанику или лажљивим режимским медијима, на ово питање ће се морати грађани да изјасне у блиској будућности.Све ове податке, које сам овде изнео, су званични подаци државних институција, подаци који се упорно сакривају и подаци о којима естрадни економисти не смеју да говоре ни једне смислене речи, али све ове податке, након рушења одвратне окупаторске власти, треба изнова из темеља добро проверити јер, према мојим стручним проценама,многи подаци се фалсификују, умањују, не приказују, па је слика наше финансијске пропасти сигурно за 50% гора него што се данас приказује. Пример буџета то најбоље показује.

Председник државе се хвали невероватним суфицитом у буџету, што је потпуна лаж, јер стварни буџетски дефицит је грандиозно велик и то се скрива од јавности. Званични или примарни дефицит буџета је износио -57,1 милијарди динара, али је зато секундарни дефицит, све отплате главнице у земљи и према иностранству, који се уопште не приказују у буџету, износе -518.9 милијарди динара и скривени дефицит, невраћени ПДВ привреди на извозу, доспео до 171,3 милијарди динара, па су тако стварни дефицити државног буџета нарасли на -764,4 милијарде динара или 6,37 милијарди евра. Како ће се покрити тај стварни буџетски дефицит од 6,37 милијарди евра?

О томе, изузев ове новине, нико не пише. Оно што је запрепашћујуће да нико не сме ни да постави питање насилницима из режиму? Где су професори и доктори економије? Зашто су сагнули главе? Зашто брукају своју струку? Зашто се не оглашава Економски факултет? Шта уче студенти на Економском факултету? Коју им економију предају професори, када не смеју да устану у одбрану наше економске струке? Срам вас било, професори и доктори економије! Издали сте економску науку!

После избијања велике економске кризе 19.08.2007.године, краха хипотекарних кредита у САД и финансијског слома у 2008.години, кога сам најављивао годинама унапред, после потпуног мука економске струке у Србији о наступајућој економској кризи, после празних режимских флоскула естардних економиста да је криза велики изазов за нашу економију, јавно сам изјавио да сви професори и доктори економије могу да поцепају своје дипломе, јер то што предају о економији нашој деци су неолибералне будалаштине које само служе за испирање мозга паметним студентима, за застрашивање студената и та теоретска економија банкротираног неолибералног капитализма је мртва, неупотребљива, јалова,лажна, непотребна и мора се учити нова економија, која се базира на стварним, реалним и математички прецизним подацима из реалне привреде и са стварног, не фиктивног или виртуелног тржишта.

Зато своје економско знање из праксе преносим на младе и даровите људе, образоване, школоване у земљи и иностранству, који хоће да науче реалну економију, који хоће да раде на стварном тржишту, који неће да слушају испразне и досадне економске флоскуле, који хоће да нешто ураде са својим животом, који хоће да зараде бољи живот, који се не предају, који нису апатични и разочарани, који не припадају полусвету блејача и мрсомуда, докоњака, згубидана и идиота који буље у мобилне телефоне и самозадовољавају се типкањем дебилних игрица. Таква младост, на сву срећу, постоји!

Радујем се што упознајем тај млади свет и што учим од њих.Искуство нас старих и прекаљених пословних људи са тржишта и младост, енергија и непристајање на робовање и просек тих младих људи је изванредан спој који може да донесе одличне резултате. Сви радимо у заједници тима који жели да победи и да направи конкретан резултат на тржишту. Сви радимо на провизију од остварене реализације.Нико не ради за плату, јер у модерном менаџменту више нема плате.То су давно прошла времена неолибералних јапијеваца и паразита који су варали своје клијенте и који су наплаћивали своје испразне презентације.Морамо на реалном тржишту, које се свакодневно све више урушава и где влада велико неповерење и неизвесност, да покажемо шта знамо. Морамо да се припремимо за надолазећи економски слом и финансијски цунами који ће потпуно да потопи компаније и грађане.

Отпочиње други талас кризе који ће бити погубан за многе националне економије и многе компаније. Све мора из корена да се мења. Не може се више пословати на стари, преварантски и обмањивачки начин. Зато сам понудио, свима онима који желе да спремно дочекају тај други талас кризе, да се повежемо и да у заједници добро уиграно тима пронађемо решење за наш спас. Све је у овом моделу пословања отворено и нико ништа не крије, јер у тимском раду је важно да се стекне поверење и да сви знамо шта нам је циљ и шта смо планирали да остваримо.

Није важно где неко живи, да ли је у Њујорку, Москви или Дубају, да ли је у Куршумлији, Сенти или Бечу и Лондону, јер нам интернет омогућава да будемо стално повезани и да заједно радимо на светском тржишту и покажемо да ли смо играчи који могу и знају да играју ту светску утакмицу. Све је врло једноставно и јасно. Ко хоће да игра на светском тржишту мора да има велика знања, мора много да ради на себи, мора да зна тимски да ради и мора да дисциплиновано поштује принципе наше економске струке. Нема више простора за импровизацији, произвољности, фалсификате, спиновања, лажи, преваре и за егоцентризам ситне паланачке свести.

Немамо више живота да слушамо губитнике, лузере, незналице, дилетантне, фолиранте и лешинаре наше пропале транзиције.Немамо више стрпљења да слушамо празне приче и да присуствујемо бесмисленим и промашеним састанци на којима се никада ништа не решава. У пословном свету управо настаје права револуција у управљању и ево, овим текстом, то саопштавам отворено и искрено нашој јавности и позивам све амбициозне младе људе из Србије и расејања да нам се придруже својим идејама, контактима, информацијама и својом вољом и жељом да мењају свет око себе, да уче, играју у стручном тиму, зарађују у заједници људи који су сузбили своју сујету и који су се дисциплиновали да раде и спуњавају своје преузете обавезе.

Господо другови, живот нема репризу! Све приче су испричане! Покажите нам своје референце! Покажите нам шта знате да радите! Изволите,позивам све вас који мислите да вредите и који желите да се докажете да изађете на тржиште и докажете да вредите. Нема другог начина да проверимо колика су наша умећа, осим светског тржишта. Све што заједнички створимо, заједнички и делимо! Суштина је у тој праведној подели, где свако унапред зна шта га чека и чему може да се нада.У тиму који побеђује сви могу да остваре своје интересе.Ако нешто заједнички створимо, онда то можемо и да поделимо.

Не можемо да делимо оно што нисмо створили. Не можемо да живимо на рачун других, да увећавамо дефиците и нашу пропаст одлажемо да бисмо наставили пљачкање државе и народа. Послове које радимо су ван било какве сарадње са издајничким режимом, јер свака сарадња је учешће корупција и прихватање учешћа у организованој пљачки.То је суштинска и непремостива разлика између овог новог економског концепта кога сам поставио и који је заживео и оног проклетог, себичног неолибералног концепта,похлепног, лажног и фалсификованог, који се заснива на преварама и обманама.Истовремено, док будемо радили на тржишту,радићемо, као родољуби, на предлогу економских мера које, после рушења режима Драмосера, мора да спроводе Влада националног спаса, која ће бити састављна од премијера, два потпредседника и 9 министара и која ће спроводити Нови програм за спас Србије. Све што радимо у овом сегменту је добровољно и бесплатно, јер то је наш дуг према отаџбини.

Ми морамо да саопштимо грађанима да 30 банака у Србији имају капитал од 5,63 милијарде евра, али да је укупна задуженост свих банака 32,2 милијарде евра и да је угрожена девизна штедња грађана у износу од 9,3 милијарди евра.Како ће банке да испуне своје обавезе, укључујући и обевезе девизне штедње према грађанима,остаје отворено питање на кога морају да одговоре носиоци политичке власти у земљи? Из ког капитала ће банке да врате толике нарасле обавезе? Даље, како ће банке да опстану када им је рочна структура извора средстава и пласмана потпуно поремећена и неодржива. Наиме, банке имају орочено 92% депозита на рок од 3 месеца до 12 месеци, док су пласирали 73% кредита на рок преко 12 месеци.Како ће банке намирити своје обавезе из краткорочних средства повлачењем дугорочних пласмана? Тај раскорак банке неће моћи да издрже и када дође до брзог подизања средстава депонената банке ће се сучелити са реалном чињеницом о њиховој пропасти.

Ко данас говори о томе? Шта се предузима да до тога не дође? Како ће нова власт одговорити на све те проблеме? На све ово морамо данас да имамо одговоре, јер после смене издајничког режима чека нас велики посао да се Србија сачува економске анархије, социјалних немира, глади и да се по сваку цену избегне грађански рат, кога толико дуго прижељкују наши вековни историјски непријатељи.

Нова економска политика мора да одговори на питање -како Србија да изађе из сиромаштва? Конкретно и оперативно! Са стопом од 0,77% Србија нема никакву перспективу и осуђена је да тавори у сиромаштву, али постоји и једна велика опасност, коју најављује један владика ових дана, да дође до великог исељавања Срба са Балкана. Да ли је то подли план Фамилије? Да ли је то велика освета крсташа непокорним Србима? То морамо да спречимо!

Једини начин да се спречи је да што пре срушимо садашњу власт.Мора да изврши лустрирање свих политичких скотова од 1990 до данас и да им се забрани бављење политиком. Морају сви они да дођу под удар Закона о пореклу капитала и Закона о конфискацији имовине,јер поробљени и осиромашени народ тражи правду.Не можемо да живимо у вечном сиромаштву, без слободе и правде.

Зато, свој новац и свој глас никоме не дајте! Свој новац у своје руке! Свој глас за себе и људе којима верујете. Србија има људе који знају како да изађемо из ове несреће. Биће нам боље кад престане да се лаже и краде! Почетак је рушење тоталитарног и издајничког режима.

Бранко Драгаш, Таблоид

фото: Мондо