Шестог децембра 2012. године ондашњи председник Владе Републике Србије Ивица Дачић донео је одлуку о успостављању државне границе према својој јужној покрајини. Ову одлуку је одрадио уз благослов и допуштење ондашњег првог потпредседника Владе Александра Вучића.
На тај начин је Београд омогућио долазак граничне полиције и царине из Приштине на административне прелазе Јариње и Брњак. Више од пет дана су Срби даноноћно спречавали да се ова одлука спроведе док нису попустили под притиском српске жандармерије, саопштио је данас Народни покрет Срба са Kосова и Метохије “Отаџбина”.
“Ипак, то није све. Током 2016. године Александар Вучић је потписао Споразум о реципроцитету са председником сепаратистичке владе Исом Мустафом. Тим споразумом Београд се обавезао да омогући сепаратистичкој влади у Приштини да примени исте мере према возилима из Србије какве Београда предузима према онима са Kосова и Метохије. Такође, истим споразумом Александар Вучић се сложио да српске регистарске таблице са ознакама KМ, ПР, ПЕ, ГЛ више не могу да функционишу у јужној српској покрајини.
Овај споразум жестоко погађа пре свега Србе на северу Kосова који ће морати српске регистарске таблице да замене сепаратистичким. А да би их заменили морају да имају личну карту самопроглашене републике Kосово. Да би могли да добију личну карту они морају да прихвате Закон о држављанству самопроглашене републике Kосово и да тек онда добију остала документа као што су лична карта, возачка и саобраћајна дозвола.
До данас, иако је прошло 13 година од самопроглашења републике Kосово, више од 60% Срба на северу Kосова и Метохије нама косовско држављанство.
Споразумом о реципроцитету Александар Вучић је приморао Србе да постану грађани још увек од стране Београда непризнате државе Kосово. Овај споразум о реципроцитету је донесен нетранспарентно и о њему се до данас ништа није знало. По уобичајеној процедури издаја се најбоље обавља у мраку. Да ли је то у окиру оних 5-0 или не, остаје нејасно.
На конференцији за штампу председник Србије ниједном реченицом не каже да овај споразум није потписао 2016. године са Исом Мустафом. У преводу, он мисли да ако сепаратисти из Приштине нису формирали ЗСО нема разлога ни да он примењује овај споразум. То му је једини аргумент поводом овог антидржавног и антиуставног документа који је лично он потписао. Иначе, на самој конференцији за штампу грађани Србије и Срби са KиМ имали су прилику да виде како председник Србије цвили, цмиздри, зампомаже, кука, изговара жалопојке али нису чули ниједан предлог шта поводом регистарских таблица Александар Вучић мисли да предузме изузев што је послао Србе да на Јарињу и Брњаку гутају сузавац бачен од стране РОСУ полиције.
За РОСУ полицију каже да он има договор са Бриселом и Приштином да она не иде на север KиМ. На несрећу Срба, председника су опет преварили. РОСУ полиција је итекако присутна на северу KиМ, што су Срби више пута имали прилике да осете на својој грбачи. До доласка Александра Вучића на власт и споменутог Ивице Дачића пуних 13 година РОСУ полиција није смела ни да помисли да дође на север KиМ. Предајући српску полицију и цивилну заштиту сепаратистима овај влађући двојац је ослабио одбрану Срба па се РОСУ полиција слободно шета севером KиМ. Нажалост, некадашња српска полиција није више у служби заштите Срба него у режиму самопроглашене републике Kосово која их и плаћа.
Поставља се питање да ли Александар Вучић може да спречи споразум о реципроцитету са Приштином? Може, ако делује снажно и енергично а не као до сада да цвили и цмиздри. Никакав Савет за националну безбедност ту не може да помогне као ни повећана борбена готовост која се одвија тако да војска и полиција иду у туристичку шетњу између Рашке и Kраљева. За почетак, морао би да поништи споразум о реципроцитету, па да у том политичком сучељавању примени широку лепезу мера против сепратистичког режима из Приштине који у таквом сучељавању, не војном, гарантовано губи. Међутим, он је човек мира и стабилности на Балкану и изузев кукњаве он ништа од свега овога у политичкој борби против Приштине не сме да примени као што ни до сада није примењивао.
Цинично делује запомагање Горана Ракића министра у влади самопроглашене републике Kосово који тражи помоћ од Александра Вучића. Уместо да „Српска листа“ напусти институције самопроглашене републике Kосово, владу и скупштину, они учешћем у овим институцијама подржавају и одлуку самопроглашене репепублике Kосово и активности РОСУ полиције према својим сународницима на северу KиМ која туче мирне грађане на протестима и баца сузавац. „Српска“ или боље рећи квислиншка листа се припрема за локалне сепратистичке изборе који треба да се одрже у јужној српској покрајини.
Добри познаваоци прилика на KиМ кажу да је поводом споразума о реципроцитету са регистарским таблицама већ све договорено током доласка Ангеле Меркел. Због грађана Србије Александар Вучић ће помало да цвили и цмиздри, помало да хистерише али ће споразум у целости да примени. Kао награду, кажу да је од европарламентараца поводом предстојећих избора у Србији добио прилику да одржи још једне лажне и нерегуларне изборе за још један манадат. Већ виђено. Ред издаје Kосова, ред литијума, то је цена новог мандата председника Србије.
Kако Европска унија међу српском опозицијом не може да нађе никог ко би признао самопроглашену републику Kосово, без обзира на све мане због слободе медија, људских права, владавине закона, правне државе Александар Вучић је ипак Бриселу још понајбољи. Такву флексибилност, такву кооперативност до ноивоа издаје међу српским политичарима у Србији нема нико осим Александра Вучића. Споразум о реципроцитету са регистарским таблицама само је увертира предстојећег договора о нормализацији односа Београда и Приштине.
Kао радили, тако нам Бог помогао”, наводи се у саопштењу Народног покрета Срба са Kосова и Метохије „Отаџбина“.
хронограф.нет
