Како су Вучић и СНС УНИШТИЛИ српску наменску индустрију

Упркос трци у наоружању глобалних размера, крај прошле године, у идеалном амбијенту за њих, у плусу је дочекало само девет од 19 предузећа групације Одбрамбена индустрија Србије, а сви заједно исказали су минус од 11 милиона евра.

С друге стране, приватним трговцима оружјем, посебно оним повлашћеним, и не иде тако лоше. У игру су се укључили и неки нови играчи, али под диригентском палицом проверених тренера попут Слободана Тешића.

За два месеца, 27. октобра, биће тачно 180 година откако је, у присуству кнеза Александра Kарађорђевића, у крагујевачкој Тополивници, изливањем четири топа и две кратке хаубице, започета производња наоружања у Србији.

У међувремену је та индустрија пролазила различите фазе. Од почетног залета и развоја пре Првог светског рата, преко потпуног уништења у Првом и Другом светском рату, потом „златног“ периода током 70-их и прве половине 80-их година, до најцрње, последње деценије 20. века, која је, након санкција и губитка светског тржишта, кулминирала НАТО разарањем 1999.

После 2000. власт је покушала да је обнови, стихијски решавајући нагомилане проблеме, а у последњих 11 година корупција у том бизнису достигла је неслућене и до сада незабележене размере.

Српску наменску индустрију чини око 250 фирми у државном и приватном власништву – 52 су регистроване за производњу наоружања и војне опреме, 224 имају дозволе за промет, а седам су специјализована правна лица, опитни центри, научни институти и техничко-ремонтни заводи.

На први поглед, огроман број за тако малу земљу. Многима од њих, међутим, производња и промет наоружања су споредна делатност, јер се претежно баве машинском индустријом, софтверима за безбедност, транспортом опасних материја, производњом хемијских и гумарских производа, грађевинарством…

Све се, ипак, врти око 25, углавном државних предузећа за производњу наоружања и војне опреме, с тим што су нека регистрована и за промет, и око 20 приватних фирми, које се баве извозом, пре свега производа из српских војних фабрика.

Сви они су 2021, према Годишњем извештају о реализацији послова увоза и извоза у области наоружања и војне опреме, извезли робу вредну 448,9 милиона долара, с тим што је те године издата 371 дозвола за извоз вредан 1,23 милијарде долара, тако да је број извозних дозвола био за 20, а њихова вредност за 47 одсто већа него 2020.

Геополитичка ситуација, бројни ратни сукоби и велика тражња на светском тржишту широм су отворили врата домаћој наменској индустрији, посебно од 2015, па је извоз растао све до 2020, када је нагло успорио.

Упркос томе што је она и квалитетом и ценом конкурентна и што је повећана тражња посебно ишла наруку произвођачима стрељачке муниције. Испоставило се, међутим, да су највећу корист од тога имали привилеговани приватни трговци оружјем, блиски СНС-у, а не и државна предузећа, што је конкретним доказима документовао Александар Обрадовић, радник Kрушика из Ваљева.

Управо у јеку афере Kрушик, Влада је 30. децембра 2019. усвојила Уредбу о формирању групације Одбрамбена индустрија Србије (ОИС). Ново име за сличну организацију, која је први пут формирана још 2001. и коју је тада чинило шест државних предузећа – Први партизан, Прва искра наменска производња, „Милан Благојевић“, Слобода, Kрушик и Застава оружје.

Уз њих, сада је у ОИС укључено још 13 државних компанија: Прва петолетка – наменска, Телеоптик жироскопи, Трајал корпорација, Јумко, Застава Терво, ФАП корпорација, Утва авио-индустрија, Борбени сложени системи, Белом, ППТ ТМО, Застава Kовачница, Kовачки центар Ваљево и Kорун холдинг. У свима њима је запослено око 15.000 радника.

Групацијом управља Савет за одбрамбену индустрију, формиран одлуком Владе 14. маја 2020. Иако је Савет дужан да Влади доставља извештаје о свом раду најмање два пута годишње, од оснивања до данас он се јавно огласио само једном, 8. августа 2020, када је од Министарства одбране затражио заштиту од новинара и домаћих лобиста, „који желе уништење наше одбрамбене индустрије“.

Повод за то било је, између осталог, и писање НИН-а да се оружје и муниција произведени у Kрушику, Застави и Првој петолетки користи у рату између Азербејџана и Јерменије.

Иако је ОИС основан са циљем да се унапреде производња и промет и успоставе сигурни механизми њихове контроле, то се, бар до сада, није десило. У три претходне године укупни расходи свих 19 предузећа Групације достигли су 1,63 милијарде евра и за 53 милиона евра су били већи од прихода.

Само шест или тек свако треће предузеће је у плусу, ако се збирно анализирају њихови биланси успеха за 2020, 2021. и 2022. Њихова кумулативна добит пре опорезивања за те три године износила је 35 милиона евра – Трајал 17 милиона Први партизан 7,4 милиона, Прва петолетка наменска 6,3 милиона, Прва искра 2,2 милиона, Слобода 1,3 милиона и „Милан Благојевић“ 0,8 милиона евра.

Три од ових шест компанија су у том периоду остварила највеће укупне приходе у оквиру Групације – Први партизан 245 милиона, Слобода 163 милиона и „Милан Благојевић“ 145 милиона евра.

С друге стране, губитак пре опорезивања 13 осталих предузећа у те три године био је два и по пута већи, скоро 89 милиона евра. У тој групи убедљиво испред свих је ваљевски Kрушик са губитком од 32 милиона евра, а следи га Застава оружје са минусом од 18,5 милиона евра.

Осим што су најгори од најгорих, заједничко овим двема фирмама је што је њима по четири године управљао Младен Петковић, кадар СНС-а. До децембра 2018. био је генерални директор Kрушика, а до краја прошле године Застава оружја.

Треће место на неславној ранг-листи држи Јумко из Врања са минусом од 8,5 милиона евра или милијарду динара. Та три предузећа „заслужна“ су за две трећине укупних губитака целе Групације у три претходне године.

Уз њих, значајне губитке направили су и Борбени сложени системи (8,3 милиона евра), ћерка фирма Југоимпорта СДПР, ФАП корпорација (6,7 милиона), Телеоптик жироскопи (4,6 милиона), Белом (2,6 милиона), Застава ковачница (2,2 милиона), Утва авио-индустрија (1,9 милиона), Застава Терво (1,6 милиона) и Kовачки центар Ваљево (1,3 милиона).

Ништа боља слика не добија се ни ако се њихово пословање анализира за сваку годину појединачно. У 2020. је од 19 фирми само пет пословало позитивно, а укупан губитак Групације био је 26,5 милиона евра.

Те године највећи губиташ била је Застава са минусом од – пет милиона, други Kрушик са 4,9 милиона евра, а на треће место са губитком од 3,7 милиона избио је Белом, ћерка-фирма Борбених сложених система, који су зависно предузеће Југоимпорта СДПР.

Најмлађа чланица Групације, фабрика стрељачке муниције Белом изграђена је у Узићима, у комшилуку Првог партизана из Ужица. Полагању камена темељца и почетку пробне производње 1. јула 2017. присуствовао је и председник Александар Вучић, најављујући њене велике успехе, а она је од оснивања „успела“ да направи губитак од 15 милиона евра и укупне обавезе повећа на скоро 18 милиона евра.

Истине ради, у последње две године заједно Белом је у плусу од 0,8 милиона евра. Ту 2020. у плусу завршили су још само Прва петолетка наменска (око милион евра), Слобода (300.000 евра), а о „успесима“ наменске довољно показује податак да се на треће место пробила Прва искра са профитом пре опорезивања од само 27.000 евра.

У 2021. уочава се оживљавање пословне активности, раст прихода и профита мање групе фирми, док су вечити губиташи наставили да нижу серију катастрофалних резултата.

Ту годину изнад нуле завршило је седам предузећа, па је укупан губитак целе Групације преполовљен, на 13,5 милиона евра.

Томе је допринео раст прихода за 22,3 одсто, а расхода за 17,3 одсто. Те године Kрушик се вратио на прво место неславне ранг-листе, са губитком од 17,5 милиона евра, а следе Застава са осам и Прва петолетка наменска са 2,6 милиона.

Истовремено, највећу добит пре опорезивања од 16,6 милиона евра исказала је Трајал корпорација, други је Први партизан са 4,8 милиона, а трећи „Милан Благојевић“ са нешто више од пола милиона евра.

Руска агресија на Украјину крајем фебруара 2022. додатно је закомпликовала међународне геополитичке односе, што је резултирало драматичним растом тражње за наоружањем и војном опремом на светском тржишту.

За већину индустрија то је био драматичан негативан шок, пре свега због последичног поскупљења енергената и хране, али је појачана трка за наоружањем, покренута на глобалном нивоу, утицала на даљи раст укупних прихода ОИС и поправила билансе неких предузећа.

Kрај 2022. у плусу је дочекало девет, док је десет фирми ОИЕ остало испод нуле чак и у таквим, за њих идеалним околностима.

Захваљујући томе цела Групација је исказала губитак од 11 милиона евра. При томе су лане приходи Групације повећани 13,9 одсто, што значи да су, баш у време када је свет немилице трошио новац на куповину наоружања и војне опреме, расли спорије од потрошачких цена у српским продавницама, које су повећане 15,1 одсто.

Зато је и епилог више него очекиван – ни приходи, први пут после дужег периода већи од пола милијарде евра (скоро 504 милиона) нису били довољни да се покрију расходи од 515 милиона евра.

Kрушик је наставио љубоморно да чува прву позицију на листи највећих губиташа, са минусом од 9,4 милиона евра, па је тешко замислити шта би још требало да се деси да та фирма коначно стане на ноге и да уместо губитка искаже профит.

На другом и трећем месту са губицима од 6,4 и 5,3 милиона евра су Борбени сложени системи и Застава оружје. И на другом крају листе мање-више су исти играчи, са нешто промењеним редоследом. Највећу добит 2022. од осам милиона евра исказала је Прва петолетка наменска, а следе Први партизан са 4,5 милиона и „Милан Благојевић“са 2,9 милиона евра.

Иако већини не цветају руже, у најтежој позицији је, ипак, Kрушик. Никада у историји фабрика из Ваљева није пословала лошије него последњих година.

То ју је чврсто приковало за дно унутар ОИС, са укупним губитком у три последње године од скоро 32 милиона евра. Иако је лане губитак био упола мањи него 2021, забрињава да је у години ескалације ратних сукоба и појачане тражње за муницијом, минус био дупло већи него у години пандемије, када је мало тога функционисало нормално због покиданих ланаца снабдевања, отежане производње и транспорта.

Уз то, Kрушик је презадужен и само прошле године његове обавезе су повећане за чак 50 милиона евра, на 146 милиона евра, при чему су краткорочне обавезе скоро 78 милиона, према добављачима 18 милиона, а банкама по основу кредита дугује 26 милиона.

Само у 2022. обавезе Kрушика повећане су таман колики му је био и укупан приход, па је веома неизвесно како ће убудуће измиривати све обавезе које ће доспевати на наплату.

Цео текст прочитајте на сајту НИН-а или у новом издању.