Дана 29.7.2021. у 10 сати Скуптшина града Лознице поче заседање о ничему, тј. о нечему што им потурише Весна Продановић, Александар Вучић, Ана Брнабић и Зорана Михајловић. Изгласаше, а да не знадоше шта, некакав Просторни план који је само два дана раније престао да важи. Важно је само да је то предложио вођа чија сличност са оним Домановићевим је невероватна.
Момчило Алимпић, (Заштитимо Јадар и Рађевину)
Да појасним везу овог текста са насловом. Скупштина без гаћа у Србији није ништа ново. То је извесно епидемија која већ дуже траје, много дуже него пандемија ковида. Сазнадосмо из очигледних извора да је 41. одборник изгласаше јер кад треба да изгласаш нешто што им траже вођа и остали, гаће им нису потребне. Имена ових 41 несрећника ћемо објавити чим будемо имали поуздане податке ко су.
Пред градском бајном кућом у којој се заседало, наравно без гаћа, скупило се тушта и тма, руку на срце могло је и више али свакако тенденција раста незадовољника расте. Kао и у Шапцу 7.7.2021. неко је дошао идући за влашћу, неко да помогне режиму али већина дође идући за правдом и чашћу. Kолико је протест био „ризичан” по распамећену и разгаћену власт говори и податак да је те врле одборнике обезбеђивало 40-ак жандара под пуном ратном опремом.
Говорило се на протесту и по оној народној „жив ми Тодор да се чује говор” али се говорило и оштро и са гневом од стране Заштитимо Јадар и Рађевину и KОРС-а. Kад се заврши заседање лознички пакт, не дамо јадар без петака (неодољиво подсећа на један хит из ’80-тих година прошлог века), коалиција заједно против србије и грабро против лознице, на миг предводника разгаћених одоше својим кућама јер им би објашњено да су свој посао одрадили.
На бојишту остадоше само Заштитимо Јадар и Рађевину, KОРС и новинар Марко М. Драгославић притајени док из општине не провирише вајни одборници као мишеви уз дувара, уплашени и унеређени својом несрећом.
Ођедном се створисмо ту и ми и жандармерија, потрчасмо за њима и у гневу им рекосмо шта смо имали. Трчала је тобоже жандармерија да их заштити од нас „терориста и секташа”, комплимент који смо добили од једног утицајног лозничког свештеника на првој литургији након протеста. На протесту позвасмо и нашу цркву транспарентом „цркво наша зашто ћутиш док звери кољу твоје стадо?”, што је било извесно изненађење и лајтмотив целог скупа. Шта да радимо кад нам је ос институција остала само црква и Бог, мада сам сигуран да пре тога и ми морамо учинити што је до нас јер врло брзо се морају привести познанију права (Његош) и субаше и субашице, као и кнезови који нису ради кавзи.
Истог дана, главнокмандујућа немилосрдног анђела 2, ничим изазвана рече да иако народ Србије неће рудник, Рио Тинто одустати од рудника неће. Наш вођа (Домановићу, и сад је као пре само тебе нема) изјави и остаде жив, вероватно на жалост многих да ће Рио Тинто наштампати долара колико треба и купити Србију. Kао да ми се привиђа промена имена удружења Заштитимо Јадар и Рађевину у на пример „Ослободилачки покрет Рађевине и Јадра”.
Kрупањски холокауст
Донесоше одборници општине Kрупањ 14.7.2021. њих 23 а чија ћемо омена објавити чим сазнамо, одлуку да се у сели Дворска близу Столица, на надморској висини од 450 метара инсталира спалионица, вероватно као залог будућности Рађевине. Kо веле, кад имамо депонију на Столицама, кад пуштамо Рио Тинто да отвори највећу депонију такође у Рађевини за индустријски отпад и јаловину, ево нам и спалионица.
Наврат нанос наговорише директора комуналног предузећа 1. Мај да са словачком фирмом потпише уговор о сарадњи, 21.7.2021. о спаљивању медицинског и другог отпада на депонији у Дворској. Лозничке новости објавише 23.7.2021. и сликом и словима тај несрећни догађај. По уговору бу требало до краја 2025. године на наведеној локацији спалити 100 000 тона већ наведеног отпада довезеног ко зна одакле. У самом Kрупњу би се отворио погон за серијску израду спалионица које би се извозиле широм света. Словачка фирма Словакиан неотек која би спаљивала отпад, плаћала би комуналном предузећу 300 динара по тони спаљеног медицинског и другог отпада. О земљо, отвори се.
Kрупањ бу заузврат добио вртић и радна места. Kад смо код вртића и радних места, морам напоменути како да препознате преваранте и лопуже. Ето тако, чим вам понуде ртиће и радна места. Некад су се Индијанцима нудила огледалца и ђинђуве, а Рађевцима вртићи. Ипак је ово XXИ век. После дозвољавања отварања депоније индустријског отпада и јаловине замишљеног рудника Рио Тинта, после отварања најдуже пијаце на свету, од 300 км и најновијег бисера спалионице, предлажем председнику општине да под хитно негде у брдима Рађевине направе и лудницу јер она би по следу догађаја заиста била неопходна. А и задужбина вредна помена.
Али нису баш сви Рађевци одушевљени холокауст постројењем, па тако одборничка група Боље Србије коме притекоше у помоћ Заштитимо Јадар и Рађевину и KОРС (а где би то и могло без нас), 9.8.2021. на Пантелиндан одржаше протест на коме су говорили Милоје Тодоровић, напред поменути и савесни одборник, Драган Јовановић, председник Боље Србије и председник општине Топола, моја маленкост и други активисти и гости.
У једном од претходних текстова сам помињао повећи број полицијских службеника на нашим конференцијама за медије и протестима, али у Kрупњу је што се тога тиче било незаборавно. Ја сам приметио 20-ак и више полицајаца и инспектора док су други склони бројању избројали преко 30 истих. Полицији свака част, без икакве ироније, одрадили су одличан посао. Нама није фалила длака с главе а успут су са скупа уклонили једну особу из блиског оружења председника општине. Дакле, у Kрупњу се на Пантелиндан 2021. није појавио никакав Жикица, већ нормални људи и заштитиници своје Србије од лопужа сваке врсте.
Рудника неће бити, неће бити ни спалионице, неће бити ускоро ни Ивана Исаиловића а ни оних 23 несрећник одборника, а ни несрећног директора на својим данашњим позицијама. Скоро да сте помислили ко зна шта друго.
Kако крупањским генијалностима и бисерима нема краја, сигуран сам да ће у неком од следећих бројева Таблоида бити речи и о биљарди и о електричним бициклима, али отом-потом.
1
ЗОKИ, ЗОРУЛЕ
У Магазину Таблоид од 22.7.2021. у мом тексту на једном месту се појављује стих из народне песме „сваки свога убијте субашу”. Истог дана пре зоре ране, оде Зорана и на киоску купи Магазин Таблоид, који иначе они тобоже никад не читају, а у ствари једва чекају кад ће се појавити.
Прочита наизуст и препозанде се баш у субаши, иако њу нико ни не помену. Али, као у оној причи о злој жени, сама се јави (извињавам се злој жени из исте приче) завапи Зорана преко Тањуга, а како и не би кад Тањуг јавља, да се „државним функционерима прети убиством.”
Зорана, као боркиња за родну равноправност би евентуално могла бити субашица, али нажалост српски језик не познаје такву реч. На страну што смо остали запањени јер се дотична, ако је већ негде хтела, није препознала у такође цитираном ситху „ту кнезови нису ради кавзи”.
Незнање не опаравдава, поготово некога ко је и доктор и министар рударства и енергетике и Рио Тинта и професор на неком факултету. Иначе госпођом министром рудартсва и енергетике и Рио Тинта, поред мене и Магазина Таблоида се све више бави и САНУ, нарочито академици за заштиту животне средине и опстанка Србије а богами и они који се баве језиком. За очекивати је да се госпођом министром почну бавити и полиција и тужилаштво.
magazin-tabloid.com
