Страх чува лојзе (грожђе) – овом изреком македонске ревизорке језгровито објашњавају ефекте надзора пословања политичких партија у Македонији. „Већ самим тим што знају да им долазимо сваке године, странке се понашају финансијски одговорније”, кажу за наш лист у паузи регионалне конференције државних ревизорских институција, која је недавно одржана у Београду.

Државни завод за ревизију Македоније једна је од најискуснијих врховних ревизорских институција у региону у области контроле политичких партија – од 2005. године раде ревизије после избора, а законским изменама из 2010. задужени су да провере финансијске извештаје свих странака у тој земљи сваке године. Прошле године су први пут заиста све обухватили, а од регистрованих 56 партија, само осам није подвргнуто контроли јер имају годишње приходе мање од 2.500 евра, па немају обавезу да подносе годишње финансијске извештаје.

Искуства македонских, али и колега из Словеније, Босне и Херцеговине и Црне Горе, представљена на конференцији коју је организовала Државна ревизорска институција Србије (ДРИ), послужиће нашим ревизорима да се припреме за проверу финансијских извештаја политичких партија, које ће обављати од следеће године. Иако су излагања представника врховних ревизорских институција показала да постоје значајне разлике у начину финансирања странака, новцу који се издваја из јавних извора за њихове активности или укупним средствима којима располажу, извесно је да се на нивоу контроле сви сусрећу са сличним изазовима.

Реч је о ономе што Радојко Обрадовић, који је, како сам каже, био 15 година професионални политичар, а сада је директор невладиног Института за јавне финансије, назива „поприлично мрачном шумом” што се тиче јавности и могућности увида у финансирање политичких партија. Указујући државним ревизорима из региона да ни у развијенијим деловима света стање није баш онакво како ми то замишљамо, он је навео пример финансирања председничке кампање у САД, у којој се троше огромна средства, а која се финансирана три нивоа.

Један ниво су донације појединаца, који плаћају кредитним картицама и за сваки „динар” се зна. Реч је најчешће о донацијама од пет долара, и таква средства чине мање од пет одсто укупне процењене вредности кампање. Други ниво су донације привредних друштава, које су такође прилично транспарентне – и то је још око 15 процената укупне вредности средстава. Али, у Америци постоји могућност и да председничку кампању подрже нека удружења и без знања кандидатаако се он залаже за циљеве који се њима допадају. Тај део је, наглашава Обрадовић, потпуно нетранспарентан, нико не зна ко финансира те НВО и удружења, а, по процени, ту се нађе 80 одсто средстава за кампању.

Политичке партије у Србији, додаје он, имају најнижи рејтинг међу институцијама. Грађани немају поверења у њих и стога је ревизија странака посебно важна. Али, додаје он, јавност не треба да очекује да ДРИ замени све дуге институције и да реши све проблеме у финансирању политичких активности.

На то указује и Тања Таневска, главни државни ревизор Македоније, наводећи да врховни државни ревизори нису истражни орган. На питање да ли су успевали да уђу у траг тајним приходима или нелегалним трошковима партија у Македонији, она истиче да је то врло тешко открити.

„Методологија државне ревизије је таква да је тешко видети оно што није у документима. Ми нисмо истражни орган и немамо такве инструменте… Али, ревизије политичких партија допринеле су решењу системских слабости, тако да су сада усаглашени сви закони који уређују ову област”, каже Таневска.

Председник Сената Државне ревизорске институције Црне Горе Милан Дабовић наводи да је њихово искуство показало да постоји асиметрија између стварних трошкова и оног што је плаћено, али да се ипак од прве ревизије партија пре три године до данас доста тога променило, тачније успостављене су ефикасније и квалитетније евиденције и странке су врло озбиљно схватиле законска ограничења.

„ДРИ је значајан фактор стабилизације политичког тржишта и може допринети равномернијој конкуренцији политичких партија”, каже Дабовић, додајући да јавност у Црној Гори највише цени мишљење које даје ова институција. Када ДРИ да негативно мишљење, онда је то већ јасан сигнал јавности, тужилаштву и судским органима да морају нешто да предузму, објашњава он.

Ревизорски суд Словеније више од 10 година надгледа финансирање изборних кампања, али ће тек од следеће године почети ревизију политичких партија, објашњавају Петра Земљич и Симона Мајер из Ревизорског суда Словеније.Словенија је прошле године комплетно изменила регулативу о финансирању политичких партија и изборних кампања, а значајна новина је то да правна лица више не смеју да финансирају кампање и странке.

У Босни и Херцеговини је више специфичности, па и та да овај посао не ради Канцеларија за ревизију институција БиХ, него Служба за ревизију политичких партија у оквиру Централне изборне комисије. Она, по закону, контролише само изворе финансирања партија, не и трошење средстава, и ради то од 2004. године за све партије, сваке године. Могући извори прихода странака у БиХ разноврсни су – од „класичних”, попут чланарина, до добити од предузећа у власништву странке (која се могу бавити само делатношћу везаном за културу или издавачку делатност) и кредитног задужења код банака. Хасида Гушић из Службе за ревизију објашњава, међутим, да још ниједна странка у БиХ нема своје предузеће, а сви банкарски прописи стриктно забрањују банкама да кредитирају политичке партије и дају им донације.

Б. Баковић, Политика