Јавна набавка београдског Паркинг сервиса за куповину џипова “Ранге Ровер”, расписана је са циљем како би посао добила фирма “Бритиш Моторс”, чији је власник члан Главног одбора Српске напредне странке, Остоја Мијаиловић, наводе саговорници портала Нова.рс.
Ипак, поред скупоценог доказивања ауторитета и “показивања мишића”, набавка ових џипова проблематична је и због тога што се, према конкурсној документацији, недвосмислено може утврдити да је услове за њихову набавку једино могла да испуни фирма “Бритисх Моторс”, на чијем челу је члан Главног одобра СНС и председник Кошаркашког клуба “Партизан” Остоја Мијаиловић.
Према речима Немање Ненадића из организације “Транспарентност Србија”, готово је извесно да је београдски Паркинг сервис расписао поменуту набавку са намером да купи управо одређени тип џипова фирме “Ранге Ровер”, који једино Мијаиловић може да им прода.
“Кад се има у виду да ове аутомобиле у Србији продаје само једна фирма, “Бритисх Моторс”, судећи по ономе што је објављено на сајту (хттпс://www.ландровер.рс/деалер-лоцатор), то уједно значи да је јавна набавка расписана са циљем да посао добије управо тај понуђач”, наводи он.
Како каже Ненадић, ове сумње најбоље потврђује чињеница да је поднета само једна понуда и да се у конзорцијуму који је добио посао налази управо ова фирма.
“Са становишта начела јавних набавки, а пре свега принципа недискриминације и конкуренције, очигледно је да је наручилац поступио неправилно када је креирао конкурсну документацију. Кључ проблема лежи у дефинисању услова, односно тражених карактеристика возила. Није неопходно имати велико стручно знање па да се закључи да за возила која ће Паркинг сервис користити у контроли паркирања по улицама града Београда, није неопходно имати возило са погоном на сва четири точка, каква се користе за брдско-планинске крајеве, да имају одређену висину и ширину гепека или алуминијумске фелне”, објашњава Ненадић и додаје да је симптоматично како ни једна од фирми које продају потенцијално конкурентска возила, односно аутомобиле на чији кров је могуће поставити и омогућити функционисање четири камере величине 30×30мм, није изјавила захтев за заштиту права.
“Штавише, потенцијални понуђачи нису поставили ни питање у вези са могућношћу да се конкурсна документација измени. Да је захтев за заштиту права уложен, јавна набавка би несумњиво била поништена и пре подношења понуда. То указује да су и конкуренти пошли од претпоставке да је добитник посла предодређен и да им се не исплати да улазе у поступак и да се замерају властима, можда се надајући да ће и они добити неки други посао, који ће бити предодређен за њих”, казао је Ненадић.
Не давимо Београд: Мијаиловићу су помогли јер му је фирма у делимичној блокади
Небојша Стојковић, активиста Иницијативе Не давимо Београд, истиче за Нова.рс да се на основу доступне документације може установити да је фирма Бритисх Моторс у Србији у делимичној блокади и да је намера престоничких власти вероватно била да помогну свом страначком колеги.
“Ко ће коме, ако не свој своме. Они су све направили тако да би он могао да добије ту јавну набавку. Нико други, осим њега, не може да понуди Ранге Ровер, модел Дисцоверy”, истиче Стојковић, додајући да није било разлога да се набављају тако скупоцени џипови.
“То је могао да буде Фиат 500Л, који се производи у Крагујевцу. Куповином домаћег производа би, у том случају, помогли овдашњег радника. Уместо тога се помажу, претпостављам, британски радници и Остоја Мијаиловић”, рекао је он, додајући да је поменута набавка очигледан пример како су партијски интереси изнад државних.
“Остаје сумња да је већ постојао договор да се узме ово возило, а оно што још подгрева ту сумњу јесте то што је компанија Бритисх Моторс, која је заступник Ранге Ровера у Србији, у власништву Остоје Мијаиловића. По нашим незваничним сазнањима, иста особа је власик и осталих фирми које се појављују у групацији са којом је потписан уговор”, наводи он.
Шта је све набављено?
Стојковић објашњава да је београдски Паркинг сервис, са групом понуђача, закључио уговор о лизингу возила, 12 мањих путничких возила марке Цитроен, и 18 возила за контролу паркирања марке Ранге Ровер. Како истиче, уговор о лизингу је потписан на 48 месеци, што по возилу износи нешто преко 700 € месечно:
“Град, односно Паркинг сервис, је са групом понуђача закључио уговор о лизингу ових возила на 48 месеци. Возила су модификована тако да на кровном носачу носе алуминијумско кућиште са опремом за снимање, али из документације није јасно да ли је и та опрема део предметне набавке или не. Како год, потписан је споразум вредан, по данашњем средњем курсу, 610.169 евра”.
Према мишљењу Ненадића, информације да је власник једне од фирми из конзорцијума члан странке која је на власти у Београду, указују на мотив због чега је јавна набавка креирана управо на начин који је описан.
“Међутим, по Закону о јавним набавкама из 2012, који је био на снази прошле године, кад је ова набавка вршена, не представља основ за искључење фирме у власништву партијског функционера из поступка јавне набавке. По законским одредбама предвиђено је искључење фирми које су повезане са руководиоцима и запосленима у Паркинг сервису који су припремали или спроводили ову јавну набавку, по основу власништва или рада у предузећу, а не и по другим основима. Наравно, то не значи да припрему ове набавке не би требало испитати, због кршења принципа јавних набавки код управљања јавним ресурсима”, поручује програмски директор Транспарентности Србије.
Поводом ове теме, портал Нова.рс је покушао да ступи у контакт са Остојом Мијаиловићем, али он до објављивања овог текста није одговорио на наше позиве и поруке.
Нова.рс
Nenadić je, izgleda, jako naivan čovek. Na svim tenderima koje raspišu javna preduzeća ili organ državne uprave javlja se isključivo jedan ponuđač. Nema veze kakava je nabavka i da li uslove tendera ispunjava jedan ili više ponuđača. Unapred se zna ko će se javiti na tender i o tome se informišu ostali potencijalni ponuđači. Jedini ponuđač odreže cenu koja mu odgovara i to se plaća bez pogovora. Vrlo vešto smišljena šema za legalnu pljačku budžeta. Naravno, zna se procenat koji ide u partijsku kasu SNS-a, određenim rukovodiocima koji učestvuju u lancu odlučivanja a isporučilac robe ili usluga dobija realnu ili malo uvećanu cenu. I nije to SNS izmislio, samo je malo zakon o javnim nabavkama prilagodio bržoj i jednostavnijoj pljački.