Наши пензионери су чудни људи. Плану за трен ока због неправде која им је учињена, и истом брзином забораве зашто су планули.
Трпе да их Александар Вучић вуче за нос и не враћа новац који је пет година отимао од пензионера. Задовољавају се тапшањем по рамену и лицемерном похвалом да су на својим леђима изнели реформу. Пензионери брзо заборављају све неправде, (што је особина старих људи) и опет гласају за њега, јер им је пред изборе уделио неку бедну суму новца. И најважније, заборављају да је тај новац, који им сада поклања, отет од њих.
Повремено се код пензионера пробуди револт, па онда парадирају Тргом Николе Пашића, носећи транспаренте, држећи говоре и претећи председнику државе да ће га, ако им не врати отети новац, казнити оловком – гласајући против њега. И на томе се све завршавало, јер је Вучић, пред саме изборе лажним обећањима и новцем отетим од пензија успевао да их превари и обезбеди њихове гласове.
Ближе се нови избори. Зато Александар Вучић не губи драгоцено време. Знајући да мора да рачуна на гласове пензионера, наставља своју прљаву игру, обећавајући 20.000 динара сваком пензионеру почетком фебруара идуће године. Зна добро да велики број пензионера једва преживљава и да ће им новац добро доћи. Зато рачуна да ће са обећаним „поклоном“ сигурно добити њихове гласове.
Није рачунао Вучић да ће суму коју је обећао, обезвредити нагли скок цена свих животних потреба – комуналија, струје, воде, а посебно меса. Како је кренуло, пензионери који доживе фебруар, моћи ће за Вучићев поклон да купе пар пилећих ногица које нису извезене у Кину. Докле ће цене расти, није предвидиво. Сви Вучићеви поклони и обећања пензионерима имају за циљ да продуже његову деспотску владавину. Не веруј Данајцу ни кад поклоне даје.
Мирослав Тодоровић
Аутор је доктор
данас.рс
Najmlađi predsednik Srbije u novijem vremenu ΛV vladaće sve dok gologuzani ne vide da su gologuzani, da beda ne uvidi da je beda i gladnima ne počne da kopa stomak iznutra. Vođa vešto i umešno manipuliše širokim narodnim masama bajkolažima, izmišljotinama kako narod ima najveće plate i penzije u istoriji Balkana, a narod u zanosu ne vidi svoju bedu, jadi i žeđi. Sve dok to ne vide ljudi gledaće svog vođu kao vernik ikonu. Da potsetim: prosečna potrošačka korpa u Srbiji iznosi 75.000 dinara, najučestalija zarada je između 40.000 i 50.000 i prosek penzije 29.407 dinara, dok prihod potreban za pristojan život kod nas i u regionu iznosi 98.000 dinara. Prosečna porodica spala na tri člana. Narodom će vladati sve dok voljeni narod ne ukapira svoj status i uvidi u citiranim brojkama.