Како Вучићев режим организовано ради на исељавању лекара и другог медицинског особља из Србије

За мање од четири године, Србија ће остати без већине лекара и медицинских сестара, а у болницама неће имати ко да ради. Њихов масован одлазак у иностранство, организовао је Вучићев режим уз помоћ Националне службе за запошљавање, Привредне коморе Србије и немачке државне агенције за запошљавање. Министар здравља Златибор Лончар, председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж и други истакнути “прегаоци” напредњачког режима, озбиљно раде на велеиздајничкој продаји “најбољег српског извозног производа”, школованог медицинског кадра…

Према подацима надлежних европских институција, у последњој деценији из Србије је отишло чак 10.000 лекара на рад у једну од земаља Европске уније. Сваки трећи студент медицине одлази у иностранство (или се спрема да оде), иако целокупно школовање једног лекара (без специјализације), државу и породицу кошта најмање 50.000. евра. Размере друштвене штете због свега овога, нико јавно није ни разматрао.

Само од почетка 2017. па до средине 2018. године, из Србије је на рад у иностранство отишло преко 1.000 лекара, углавном са специјализацијом. Истовремено, на запослење чека њих око 2.000, али међу њима је тешко наћи некога ко има једну од преко потребних специјализација. Нема међу њима кардиолога, уролога, педијатара, анестезиолога, гинеколога, физијатара, гастроентеролога…

Старосна структура је посебан проблем. Наиме, од постојећих 31.000 лекара, готово 70 одсто има између 55 и 65 година, а само три одсто млађе је од 30 година! Ако се узме у обзир и прави егзодус здравственог особља који је задесио Србију у последњој деценији, као и чињеницу да ће половина свих лекара који још раде ускоро отићи у пензију, онда је јасно шта грађане чека у будућности. Прецизније речено, у наредних три до пет година, Србија сигурно остаје без медицинских стручњака свих профил. Али, то је тек врих леденог брега…

Да је у српском здравству хаотично стање, види се и по томе што близу 5.000 медицинских сестара у Србији чека на запослење (њих око 400 евидентирано је дуже од 10 година код Националне службе за запошљавање), док се, истовремено, све српске здравствене установе налазе се у драматичном стању због недостатка медицинског особља.

Тако, на пример, Клиничком центру Војводине годинама недостаје око 300 медицинских сестара и техничара (КЦ Србије нешто слично), док је у домовима здравља ситуација још тежа, јер недостатак кадра доводи и до затварања амбуланти и здравствених станица.

И други велики клиничко болнички центри и здравствене установе које опремљене или полуопремљене отвара двојац Вучић – Лончар, изгледају аветињски јер раде без трећине потребног здравственог особља.

Државне болнице и старачки домови су у јадном стању – често без материјала, инструмената, лекова, без климатизације, сапуна и тоалет папира, са одваљеним малтером са трошних зидова над полураспаднутим болничким креветима.

И док је на снази забрана запошљавања у државним установама (осим преко владајуће странке и њених “комесара”), здравствени кадар из Србије, постао је натраженији “извозни производ” Србије. У овом тренутку, још један велики број медицинских сестара и медицинских техничара масовно се спрема за одлазак у иностранство, највише у Немачку, али и друге државе Западне Европе, што се види и на основу поднетих броја поднетих захтева за издавање потребних стручних сертификата. До краја 2019. године, треба очекивати да Србија остане без још 2.000 лекара и двоструко толико медицинских сестара.

Али, уместо да држава спречи овај застрашујући процес, и то хитним програмима мера за задржавање здравствених радника (већим платама и бољим условима), дешава се обрнут процес: Вучићев режим ставио се у службу страних интереса, па свом снагом помаже одлазак здравствених радника из Србије!

Тако, на пример, Национална служба за запошљавање, има већ дуже времена склопљен споразум са немачким послодавцима и њиховом агенцијом за запошљавање, па се већ унапред зна колико ће “белог особља” из Србије на основу тих договора у овој години отићи на рад у немачким болницама, домовима здравља, амбулантама и старачким домовима.

Све је почело још половином јануара месеца 2013. године, кад је такозвана Национална служба за запошљавање Србије, а на инцијативу Вучићевих “немачких пријатеља”, потписала Споразум о посредовању и привременом запошљавању српских радника у Савезној Републици Немачкој. Са српске стране споразум је потписао Дејан Јовановић, тадашњи директор Националне службе за запошљавање, а са немачке стране Моника Варнхаген, директор немачке Централе за рад са странцима и стручно посредовање, у присуству ондашњег немачког амбасадора у Србији.

У званичним саопштењима свечано је “отпевано” да ће “…сви имати користи из оваквог билатералног аранжмана – послодавци из Немачке који добијају квалификовану радну снагу која им већ годинама недостаје у болницима и домовима за стара лица, Србија у којој се смањује незапосленост радника овог профила, и на крају сами медицински радници који добијају могућност да започну живот у једној од најразвијенијих земаља света…” Овај последњи део реченице из “аранжмана”, посебно је дрзак и циничан, јер се у сред међудржавног акта дисквалификује било каква перспектива живота за медицинско особље у Србији! А, што да не, и за друге професије. Шта ћете на Балкану, ту никад добра бити неће! Ово, као да је хтела да каже госпођа Вархаген и пренесе поруку своје канцеларке, фрау Меркел.

Национална служба за запошљавање Србије се на овај начин претворила у пуки услужни сервис за бесплатно регрутовање српских белих мантила за потребе немачког тржишта рада, а да себе притом није ни најмање уговорно заштитила осим што се растеретила незапослених медицинара на бироу рада поклањајући их за џабе страној држави. Србија овим споразумом није предвидела нити једну одштетну клаузулу за одвођење школованих кадрова који ће у будућности своје знање примењивати у иностранству. С друге стране, Немачка је практично осигурала себи двоструки добитак – ем је добила раднике у које није уложила ни динара ем јој се део новца из њихових зарада враћа назад у државну касу на конто пореза и доприноса из радног односа…”

Све се ово дешава у тренутку кад Србији хитно требају кардиохирурзи, анестезиолози, радиолози и патолози, мада у многим здравственим установама нема довољно ни дечјих хирурга, пулмолога, неуролога или психијатара…

Каква је масовност одлазака, говори и податак Регионалне лекарске коморе Војводине, која је за само три месеца претпрошле године остала без 970 до тада запослених лекара, а тај тренд се наставио и после тога. Слично је и у осталим деловима Србије.

Манијакалним додворавањем Вучићевим велеиздајничким пословима, и Привредна комора Србије је представила свог партнера из Немачке чија је делатност запошљавање лекара и других медицинских радника из Србије у Немачкој. Реч је од више од хиљаду радних места која је компанија (Спектра) обезбедила у сарадњи са немачком службом за запошљавање.

Марко Чадеж је слављеничким оптимизомом поздравио “нашег председника” и “склапања успешног посла”, где је посебно истакао да ће Немачкој до краја ове деценије требати бар 220.000 квалификованих радника медицинске струке, „…што отвара врата стотинама лекара, медицинских сестара и болничког особља из Србије да се запосли у Немачкој”.

Али, уместо да Чадеж због овога буде хитно процесуиран, његов “Вођа” га је похвалио како ради “на добробит заједнице” и “извози српску памет”.

Државна институција (у овом случају ПКС) која подстиче одлазак српских стручњака у иностранство, у свакој нормалној држави била би стављена под надзор привремене управе, а њени челници смењени и осуђени. Али, не и у Вучићевој Србији.

Но, ствар је много црња него што изгледа на први поглед…

Наиме, средином прошле године, Национална служба за запошљавање је кроз пројекат под именом Трипле Wин, (у преводу, “Трострука победа”) „…у складу са Споразумом о посредовању и привременом запошљавању радника, држављана Србије у СР Немачкој” покренула конкурс за медицинско особље из Србије за рад у болницама и домовима за стара лица на месту асистената до признавања дипломе у СР Немачкој. У условима пише да је обавезно радно искуство, одређен ниво знања језика и други услови и документа који прикупља и селектира Национална служба за запошљавање Србије (зашто и за кога она то ради, видеће се у наставку ове скандалозне приче). После нострификације дипломе, они који су прошли услове, прелазе на рад на пословима квалификованог здравственог радника на неодређено време. У званичним извештајима НСЗ, могу се наћи подаци о одласку медицинског особља у иностранство преко националне службе и у ранијим периодима. Тако се нпр, већ од краја 2012. године (чим је Вучић узјахао сву власт у држави) спомиње се могућност за запошљавање лекара и медицинског особља у иностранству уз посредовање Националне службе за запошљавање. Посредовало се и за запошљавање медицинских стручњака и у другим земљама. Тако је склопљен споразум и са извесним послодавцем из Уганде о запошљавању већег броја српских лекара специјалиста и медицинског особља у овој земљи!

Невероватно је али истинито и то да су чак поједини геронтолошки центри из немачких градова самостално кренули у акцију тражећи преко српских државних институција долазак десетине српских медицинских радника директно или преко овлаштених агенција.

Због очигледно намерног насиља Вучићевог режима над медицинским радницима у Србији, чак су и Немци прибегли увијеној фрази о “привременом” запошљавању, сви знају да је то само мали корак до коначног и трајног одласка медицинских радника из Србије. Трајни одлазак лекара специјалиста искусних медицинских сестара и медицинских техничара је, директан чин велеиздаје државе и њених интереса. Реч је прворазредном безбедносном питању, јер је угрожена примарна здравствена заштита, па чак и у случају рата, питање је ко би попунио редове санитетског особља.

Врло хладнокрвно и дрско, онако како то министар Златибор Лончар иначе ради, јавности је саопштено да “…Министартство здравља не види ништа спорно у одласку лекара преко државних институција, јер поступак посредовања искључиво започиње на иницијативу страног послодавца који је обавезан да попуни пријаву коју доставља надлеженом сектору у дирекцији Националне службе за запошљавање”. Али, шта онда рећи на чињеницу да у том процесу ипосрдују у њему државне институције? Колико Лончар и Вучић имају од тога? Које агенције, који људи у томе учествују, колико новца, чије провизије узимају? То Лончар неће рећи. Стрбија је већ на губитку барем три милијарде евра спровођењем криминалне идеје “одлива мозгова”. Некадашњи министар здравља у влади Бориса Тадића, Томица Милосављевић, ишао је у Немачку да се лечи, толико је веровао ри српском здравству на чијем се челу чак четири мандата налазио.

Овде је реч о узроцима, данас видљивих дубоких последица трајног ургожавања општег здравственог стања нације. Постоје људи, фунцкионери са именима и презименима и институције који су спровели овај злочин и који га и даље спроводи.

Светска здравствена организација је као посматрач у Србији одлично упозната са трагичним стањем у овој области, имају све податке о одласку наших стручњака, знају под којим околностима иду из своје државе на рад у туђину и свесни су да ће Србија ускоро битии нови Судан или нешто слично. Али, у питању је виша криминална стратегија у којој се питају ММФ (који је први тражио драстично смањивање плата лекара и медицинског особља), па онда и други глобалистички полицајци којима је потребније да служе немачкој економији уместо да помажу развој европске периферије.

Да је то тако говори и податак да се по Србији дословно вршља: последњих месеци послодавци из Немачке и њихови локални агенти су нескривено почели да врбују несвршене средњошколце директно о чему говоре и вести о разним “гостима” који уз сагласност државе, често и самих родитеља, посећују како државне тако и приватне медицинске школе и ученицима представљају програме за рад и одлазак у Немачку, нудећи им посао већ након завршетка средње школе, а уз то је заинтересованим ђацима обезбеђен и бесплатан курс немачког језика. Углавном се траже неговатељице и медицинске сестре, ђацима дају инфоративни материјал на коме пише којој агенцији могу да се јаве, који су услови, колика је плата и где би могли да раде. Вучићев режим је озбиљан саучесник у подвођењу малолетних лица, а све под паролом препорода државе, масовних запошљавања и “нових могућности”.

То потврђује и чињеница да су надлежно Министарство просвете и Инспекција рада упознати са овом праксом претварања школа у агенције за запошљавање и да су прећутно, овластили директоре за школа за овако нешто. Да је држава заиста правна, тужилаштво би одавно радило по закону на овом случају, али…

Дрскост немачких здравствених “менаџера” иде даље, па је тако дата “погодност” нашим лекарима који раде у Немачкој, да доведу радника са наших простора, а њима се онда исплаћују бонуси од 500 до 2.000 евра по особи доведеној на пробни рад од шест месеци.

Тражња је највећа у најбогатијим и најгушће насељеним савезним државама – Баварској, Баден-Виртембергу и Северној Рајни-Вестфалији. Укупна процедура, од потписивања уговора, до одласка у Немачку траје три до четири месеца. Старосна група је широка, од 20 до 50 и више година и сви кандидати који су отишли немају намеру да се враћају у Србију у скорије време. Многи после истека уговора излазе из струке и раде шта год да им се понуди.

Званични подаци о броју радних емиграната међу лекарима и медицинским сестарама не постоје, али је све више него јасно. Ако се има у виду да је просечна плата медицинских сестара у Србији једва 330 евра, а лекара око 600 евра, јасно је ко и како подстиче ово стање. Наиме, почетна плата у Немачкој за медицинске сестре иде од 1.500 до 2.500 евра, да би након регулисања боравишног и радног статуса плата лекара скочила и до 6.000 евра. Логика одлазака наши стручњака је јасна, али би многи од тога одустали да у својој држави имају пристојне услове живота какве заслужују у овој тешкој и одговорној професији.

Основни разлог масовног одласка нашег медицинског су лоши услови рада, недостатак одговарајуће опреме за савремене процедуре и скромне или никакве могућности за напредовање. То су често чак и важнији разлози од ниских примања, које би неко и толерисао јер ради “код куће” у својој земљи, али….

Осим Немачке, у последње време медицинске сестре и лекари из Србије завршавају у арапским државама попут Саудијске Арабије, Емирата и Катара. Тамо се, упркос високим примањима, медицинске сестре, техничари, па чак и лекари, држе неких других правила живота, која не припадају њиховој култури и образовању, али, “печалба” је то…

Медицински факултети не успевају да прате потребе српског тржишта јер уписну политику на медицинске факултете диктира Министарство просвете, а не Министарство здравља. Тако се ствара један зачарани круг у којем се одржава постојећи статус qуо без било икавих назнака конструктивног и системског решавања проблема. Укратко, једни их школују а други “пласирају” на страна “тржишта”.

Чињеница је, међутим, да иза овако масовног одлива медицинског особља остаје пустош у српским болницама и нико више не зна ко ће нас лечити кроз пар година.

Вучићев режим већ седам година свесно, активно и организовано посредује у регрутовању здравствених радника за потребе страних здравствених установа. С друге стране, буџетска средства која би могла да се преусмере и уложе у развој болничких капацитета и стимулативно повећање примања медицинских радника, расипају се на ненмално високе плате нестручних партијских кадрова удомљених у јавним предузећима и државним институцијама.

Војвођанско здравство је убедљиво највише погођено егзодусом медицинских радника, као и тзв. природним одливом, али и поред тога од укупног броја новозапосленог медицинског особља у Србији, свега нешто више од 13 одсто опредељено је за покрајину. Очигледно је да се запошљавање нових лекара и других медицинских радника не одвија по стручним правилима и нормативима, већ по политичким везама и шемама, и дискриминативним стратегијама.

Према бројкама објављеним на сајту Министарства здравља, установе у АП Војводини могу да рачунају на свега 270 нових упосленика (нешто више од 13 одсто укупног броја) – Клинички центар Војводине на 229 и Општа болница у Суботици 41. А, као што се види, установама у Војводини недостаје медицинско особља свих профила, све као последица масовног одласка медицинских радника из Србије.

А 1. Провидне лажи против непобитне истине

Било је подлих покушаја режима да се јавности прикаже како нема егзодуса, па су тако из Лекарске коморе Србије и Покрајинског секретаријата за здравство Војводине, покушали да “објасне” разлоге због којих здравствени радници масовно узимају документа, говорећи да “… то не значи да они хоће да емигрирају”. Покрајински секретаријат за здравство Зоран Гојковић је јавно негирао да постоји масовни егзодус лекара из Војводине, наводећи да „на прсте једне руке може да изброји колико је специјалиста трајно отишло из КЦ Војводина”.

А 2. Историјске обмане министра Лончара

Вучићев министар здравља Златибор Лончар, похвалило се опет “великим улагањима у опрему и инфраструктуру у здравству у последње две и по године”, а која, како је рекао, “…нису забележена у последњих 30, 40 година”. Лончар прича о гама ножевима, акцелераторима, скенерима, али не и о онима који треба да раде са том опремом. Њих организовано и уз добру агенцијску провизију шаље у Немачку. Са благословом свога тутора, А. Вучића.

Често се и државне установе преваре па кажу истину. Тако је, према званичним подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” на дан 31. децембра 2015. године у здравственим установама у Републици Србији било запослено 107.980 радника, док је годину дана раније тај број био 109.237 радника. То значи да је само током те једне године број здравствених радника у Србији смањен за 1.257. А у ту рачуницу нису урачунати и они који су узели неплаћено и отишли преко границе, док се у својим установама још воде као запослени, а таквих је велики број. Данас је годишњи тренд одлазака повећан на око 2.500 лекара.

Никола Влаховић, Таблоид