Српски медији већ дуже време не заслужују да носе епитет српски. То што “Блиц” објављује готово шовинистиче тектсове против Русије, а портал Б92 протежира армију НАТО ботова, који са спинованим коментарима и програмима са “ударање” плусева и минусева нападају свако просрпско и проруско мишљење, већ никога не изненађује.
Ипак, ових дана лествицу у дисциплинама – примитивна пропаганда и вређање својих читалаца, су подигли медији блиски властима. Како другачије објаснити насловне стране дневних листова као што су „Информер“ или „Вечерње новости“, чија се уредништва у издањима за среду напињу да српској јавности окупацију Србије од стране САД представе као „историјско помирење Београда и Вашингтона“!?
Под насловом „Америка нас жели као савезника“ и „САД хоће историјско помирење са Србијом“, ови дневни листови заправо огољују Вучићеву спољну политику и клинч у којем се нашао „проруски“ председник Србије, како управо „Новости“ и „Информер“ често желе да га представе.
Дакле, Дејмон Вилсон, потпредседник Аталнтског савета из Вашингтона отворено најављује појачано присуство америчке војске на Балкану, „цементирање“ војне базе Бондстил на наредних сто година, план да се Србија што више удаљи од Русије, намеру да Србију увуче у НАТО пакт, што скорије привођење крају преговора између две државе – Србије и Косова (читај признање и столица Приштини у УН)…
У Вилсоновом извештају се додуше помиње помирење Америке са Србијом, али и слепцу је јасно да се под „помирењем“ заправо мисли на окупацију Србије, односно протеривању Русије са Балкана.
Веровали или не, медији блиски Вучићу су све ово „упаковали“ у причу о томе како Америка жели савезништво са Београдом. Још трагичније је то што је реч о истим медијима, који су се до јуче одрађивали „патриотски и проруски“ спин за Вучића, пишући против САД, Џорџа Сороша, објављујући постере Владимира Путина…
Жестоко притиснут са Запада, Вучић је сада оголио своју позицију, а то се најбоље види по извештавању њему блиских медија.
Јер, Вучићу је до јуче „сметала“ америчка телевизија Н1, али му не смета да на заједничкој војној вежби дочека америчке падобранце. Сметао му је Џорџ Сорош, али му не смета да се срдачно састане са његовим сином у Београду. А зашто и не би када је део исте политичке екипе у Србији, коју Сорош финансира још од деведесетих година прошлог века, а која седи и у владајућој гарнитури и у прозападној опозицији.
И зато су режимски медији сада себи ускочили у уста, па тако уредници уочи закључења насловних страна сваког дана прочитају СМС поруке од медијског тима председника, добију инструкције шта треба „зашиљити“ за сутра и какве поруке послати слуђеном народу. Управо се на то свело српско „новинарство“.
Алексеј Димитријевић, Србин.инфо
