Београд — Примењивање више стопе ПДВ-а од 20 одсто на ИТ опрему довешће до пада и онако слабог ИТ тржишта, цене ће бити веће него у земљама ЕУ, кажу стручњаци.
Овом мером влада сама себи скаче у уста, јер је почетком године управо ИТ проглашен стратешким сектором за развој земље, сматрају Тањугови саговорници.
ИТ аналитичар Милован Матијевић сматра да ће са становишта ефеката по саму индустрију, ова мера привремено довести до повећања продаје, посебно у првом тренутку кад буде изгласана – јер ће грађани сматрати да је цена ИТ опреме нижа, али када мере ступе на снагу, могу се очекивати негативни ефекти на продају.
Када је реч о ефектима по државу, процењује се да ће увођење ове стопе држави тј. буџету донети седам до осам милиона евра на годишњем нивоу. У односу на укупан буџет Србије, који је око девет милијарди евра, то је део који се потроши за седам до осам сати рада државе, сматра Матијевић.
Ако је основни циљ државе да овом мером попуни буџет, то се неће десити, сматра он. Ако је циљ државе да за рачунаре не постоји повлашћена пореска стопа или се ради о неким усклађивањма са ЕУ, додаје, онда је то нека друга тема.
Коментаришући чињеницу да је држава првобитно ИТ прогласила стратешким сегментом развоја државе, а сада уводи већи порез управо у ту област, Матијевић каже да то показује да међу министарствима не постоји најбоља кординација. Како је објаснио, једно министарство се труди да донесе једну меру подстицаја, а друго покушава да елиминише изузетке и да хармонизује неку другу причу, при чему свако према својим потребама доноси одлуке.
Матијевић подећа да ово није први пут у последњих седам или осам година да министри лицитирају са повећањем пореза, као и да он некад буде уведен, а некад не.
“Од када пратим ово тржиште, најмање три пута је та стопа подизања са неких пет или осам процената, па до 18 – 20 и исто толико пута је спуштана, а још једно три пута је лицитирано да ће се та мера померања са ниже на више стопе донети, па се ништа није издешавало”, објашњава Матијевић.
Министар Лазар Крстић гостујући у Кажипрсту на Б92 рекао је да ће се убудуће по стопи од 20 одсто уместо досадашњих 8 одсто, опорезивати ИТ опрема и хотелске услуге.
Стручњак за ИТ и некадашњи саветник у Министарству телекомуникација Слободан Марковић каже да се најављена мера уопште не слаже са прокламованом подршком Владе Србије ИТ сектору, који је сама влада одредила за стратешки битан у будућем развоју земље.
Он је подсетио да је у марту усвојена Стратегија развоја и подршке ИТ индустрији, те да представљеном стратегијом реиндустријализације “сами себи скачу у уста”.
“Не би било лоше да се договоре шта су заправо конкретне мере владе у вези са подршком ИТ сектору. До сада нисмо видели ниједну, а нема назнака да ће се такво стање променити, зато сам против овакве мере”, нагласио је Марковић.
Секретар Удружења информатичке делатности Привредне коморе Србије Јелена Јовановић наводи да је ПДВ на ИТ опрему био осам одсто због развоја информационог друштва и могућности да се на неки начин брже ухвати прикључак са првих 15 земаља ЕУ.
С обзиром на то да није чланица ЕУ нити Светске трговинске организације (СТО), Србија има посебне мере за све, па и за ИТ производе, објашњва она. Земље које су чланице СТО су потписале посебну секторску иницијативу по којој је комплетна ИТ опрема на царинској стопи нула, док наша царинска стопа иде од један до 15 односно 18 процената. То значи да, када се ИТ опрема увози на пример у Немачку, не плаћа се царина.
Србија такође није потписница АКА споразума, што значи да ми не признајемо сертификате ни једне светске лабораторије.
Због свега тога су за сваки ИТ уређај потребна три сертификата – ЛВД, ЕМЦ и Р&ТТЕ, што је додатни трошак од 60 дана што се тиче времена и више од 50.000 динара када је реч о новцу. Сада, на све то треба да се дода још и ПДВ од 20 одсто, и у крајњој линији имамо још један пад, ионако слабог тржишта и успоравање развоја информационог друштва, рекла је Јовановић.
Истовремено, то доводи и до поскупљења пословања за привреду, као и скупље набавке опреме за грађане.
Она је казала да се слаже да се ниже стопе ПДВ плаћају само на основне животне намирнице, што је у складу са ЕУ правилима, али се превиђа чињеница колика је просечна плата у Србији, а колико у ЕУ.
Самим тим, покушај држања ПДВ стопе на посебном режиму за ИТ је један од начина да се олакша привреди и грађанима, како би имали барем приближне цене онима које су у Европи, јер ће сада Србија имати скупљу ИТ опрему од земаља ЕУ, указује Јовановић.
Танјуг
