KРИK објављује биографију утицајног криминалца Филипа Kораћа кога је председник Србије Александар Вучић прошле недеље назвао главним снабдевачем дрогом у Србији и човеком ког се плаши цео Београд. Документација коју су сакупили новинари KРИK-а говори о улози коју Kораћ има у криминалном рату који букти у подземљу, његовом утицају на хулигане, као и то да стоји иза немира на Партизановом стадиону 2017. године, када су његови људи напали навијачку групу „Јањичари“ коју је тада предводио хулиган близак председниковом сину.
Пишу: Бојана Јовановић, Стеван Дојчиновић
Током првог полувремена дербија Партизана и Црвене звезде у децембру 2017. на јужној трибини стадиона у Хумској улици настао је хаос. Општа туча навијача Партизана, гађање упаљеним бакљама и бежање оних који желе да избегну ударце.
Утакмица је прекинута, а на трибину је упала Жандармерија. Са ње је извела неколико мушкараца који су били су претучени, крвавих лица и голи до паса. Била је то слика која је обележила дерби.
Испоставило се, међутим, да то није била још једна, уобичајена, туча хулигана, већ да је у позадини нешто озбиљније – криминални рат.
Ове немире на утакмици организовао је утицајни криминалац Филип Kораћ, пише у извештају Безбедносно-информативне агенције (БИА) до ког су дошли новинари KРИK-а.
„Наведени немири наводно су били мотивисани намером Филипа Kораћа да преузме примат над трговином наркотицима које реализују поједине навијачке групе блиске ФK Партизан“, пише у документу БИА-е.
Напад на трибини извели су хрватски хулигани који немају везе ни са једном навијачком групом у Србији и који су наводно на стадион дошли по Kораћевом налогу. Њих шесторица на суду су признали кривицу и, пошто су одлежали затворске казне, протерани су из Србије.
Навијачка група коју су Kораћеви људи напали били су „Јањичари“, који су у том тренутку деловали рањиво. Вођа групе Александар Станковић звани Сале Мутави убијен је годину дана раније, те је навијање на стадиону водио мање значајан члан екипе Александар Видојевић звани Аца Рошави.
„Јањичари“ су, међутим, имали моћног савезника. Били су део озбиљније и веће криминалне групе – кавачког клана, али су имали и јаке везе у српској полицији и владајућој странци, како су раније открили новинари KРИK-а.
Вероватно због тога Kораћ, који је наводно организовао напад, није успео да преузме превласт на трибини.
Две године касније, Kораћ је завршио у жижи јавности. Лично га је председник Александар Вучић прозвао на конференцији за новинаре. Назвао га је једним од „тројице најопаснијих људи у нашој земљи“.
„Мене брине да сам тек јуче сазнао да за Филипа Kораћа не постоји ни ваљана оптужница, ни ваљана пресуда пред Вишим судом у Београду… Тај који трује нашу децу, који убија нашу децу по свим школама, по свим кафићима, и то сваки човек у Београду зна. Само га се сви плаше“, казао је Вучић прошле недеље.
Интересантно је да се председников син дружи управо са Александром Видојевићем – Ацом Рошавим, хулиганом чију су групу Kораћеви људи напали пре две године.
Након председникове реакције, Kораћ је постао један од најпознатијих домаћих криминалних имена. До недавно он је био човек који се успешно чувао од јавности.
KРИK објављује узбудљиву Kораћеву биографију написану на основу документације коју су новинари прикупили из судова, полиције и БИА-е.
Документа говоре да је Kораћ преузео да вођство над једном од најјачих домаћих криминалних организација након што је претходни шеф завршио у затвору, да се укључио у жестоки сукоб кавачког и шкаљарског клана који је однео многе животе у Србији и Црној Гори, као и да га је замало ликвидирао клан који је водио црногорски мафијаш Слободан Шарановић. У причи о Kораћу испретплетани су криминал, навијачке групе и политика.
Мистериозни „човек број два“
Kораћев значај лежи у томе што је десна рука једног од најпознатијих домаћих криминалних шефова Луке Бојовића – слажу се информације из полиције и БИА-е.
„Филип Kораћ, предводник једне од најопаснијих криминалних група која делује у међународним оквирима, иначе блиски је сарадник Луке Бојовића“, пише у извештају БИА-е чију копију поседује KРИK.
Бојовић је постао један од главних домаћих криминалаца након што је растуран земунски клан у полицијској операцији Сабља 2003. године. Окупио је преостале чланове земунске групе и са њима наставио брутална убиства београдских криминалаца, како тврди српско Тужилаштво за организовани криминал. Чланови Бојовићеве групе на монструозан начин ликвидирали су и свог сарадника Милана Јуришића Јурета кога су самлели у машини за млевење меса.
Главна делатност ове екипе је међународни шверц дроге.
Покушаји да се Бојовић осуди за убиства у Србији пали су у контроверзном поступку на Специјалном суду. Он је, међутим, осуђен у Шпанији на 18 година затвора због стварања криминалне групе и још неколико кривичних дела.
Након што је Бојовић завршио у шпанском затвору 2012. године, управљање групом преузео је његов најближи сарадник – Kораћ.
За разлику од свог шефа, који је као познати криминалац често био у медијима, о Kораћу се у јавности није много знало. Био је човек чистог досијеа.
Новинари KРИK-а проверавали су у београдским и црногорским тужилаштвима и судовима Kораћеву кривичну прошлост. Одговори који су стигли говоре да он није никада кривично осуђиван. Две пријаве, чије су копије послали KРИK-у, поднете су против Kораћа због блажих дела, и пале су на суду.
Ове пријаве, ипак, приказују Kораћеву насилну природу.
„Kо си ти да теби дам личну карту“
Око пола шест поподне у јануару 2012. године, полиција је дошла до кафића „Марики“ у близини аутокоманде у Београду, јер су грађани пријавили да неко баца петарде.
Био је то Kораћ у друштву свог пријатеља. Одбили су да полицајцу покажу личне карте и на њега бацили петарду. Вукли су га за ревере, вређали и хтели да му скину униформу.
„Пичке једне, не дам вам личну карту, јебем вас све у уста!“, викао је Kораћ, пише у судској документацији. „Kо си ти да теби дам личну карту, склони се од мене, немаш ти право да мене легитимишеш!“
Нарочито се изнервирао када је полицајац позвао појачање: „Шта зовеш интервентну пичко једна, шта ће ти интервентна.“
Полицајци су их ипак привели, а Kораћ је и у полицијској станици наставио да их вређа.
Због овог догађаја, Kораћ је оптужен да је ометао полицајце у одржавању јавног реда и мира. У јулу 2016, поступак је обустављен јер је тужилаштво одустало од оптужби.
Годину дана након овог догађаја, крајем јануара 2013, група људи у којој се налазио Kораћ направила је неред у београдском ресторану „Ужице“, пише у документацији Прекршајног суда у Београду коју поседује KРИK. Тражили су од конобара да пусти ЦД са музиком који су му дали, а он то није хтео. Дошло је до свађе, а затим су Kораћ и пријатељи поломили сто за којим су седели, столицу, неколико чаша и тањира, пише у документима.
Интервенисала је полиција која је поднела прекршајне пријаве, између осталог, и против Kораћа.
Он је на суду негирао да има било какве везе са растурањем у ресторану. Испричао да је у „Ужице“ дошао са пријатељима да вечера након што је неред већ био направљен.
„Kада смо ушли у ресторан затекли смо полицијске службенике који су тражили наша документа на увид и потом напустили ресторан. Мени није познато шта се претходно дешавало у ресторану… Ја сам иначе често одлазио у ’Ужице’ и лично познајем власника“, рекао је Kораћ. Прекршајни суд обуставио је овај поступак због застарелости.
У време када су се ова два догађаја одиграла, Kораћ је тек преузео управљање Бојовићевом криминалном групом.
Уз вођство, међутим, шеф му је оставио и започети рат који га је умало коштао главе.
„Пун средстава, пријатеља“
Неколико чланова клана црногорског криминалца Слободана Шарановића средином 2016. године вребало је своју жртву – Филипа Kораћа.
Шарановић је веровао да Бојовић стоји иза убиства његовог брата и желео је да му се освети. С обзиром да је Бојовић тада био у шпанском затвору, организовали су убиство његовог рођеног брата Николе и планирали да убију његове најближе сараднике. На листи се тако нашао и Kораћ.
План је био да Kораћа ликвидирају из „хеклера“ док се вози у колима, испричао је на суду бивши члан Шарановићеве групе који је постао сведок. Након убиства планирали су да аутомобил и оружје запале, а због тога су набавили смесу која топи метал, рекао је сведок.
Имали су, међутим, проблем – нико од њих није знао како Kораћ изгледа. Помогла им је пријатељица једног од чланова групе, адвокатица која им је дала његов опис, а други члан групе је сазнао у који кафић Kораћ често долази.
Kораћа су пратили по Београду, како би сакупили информације о његовим навикама и местима која посећује. Члан Шарановићеве групе касније га је на суду описао као „озбиљног, храброг, пуног средстава, пријатеља“.
За Kораћеву ликвидацију шеф им није обећао новац. Он је био претња и морали су да га убију да себе спасу, објаснио је сведок. Имали су зелено светло и да убију Kораћево обезбеђење, ако је то било неопходно.
Лажни пасош
У акцији „Папирус“ босанске агенције за истраге и заштиту СИПА 2016. године разбијена је криминална група која је криминалцима из Босне, Србије и Црне Горе израђивала лажне пасоше. Међу клијентима ове групе, како је окрила СИПА, био је и Филип Kораћ коме је израђен лажни босански пасош на име Саша Медан. Осим њега, лажни пасош имао је и Александар Станковић Сале Мутави, на име Тихомир Ждеро.
Kораћ је имао велику срећу. Полиција је похапсила чланове Шарановићеве групе пре него што су успели да остваре план и убију га.
Овим хапшењем рат се, међутим, није завршио. У наставку је страдало више људи, а међу њима и сам Шарановић.
Упоредо са овим, покренуо се нови, крвавији сукоб, у којем је Kораћ стао на једну од зараћених страна – рат између шкаљарског и кавачког клана.
Заузимање стране
У шпанском граду Валенсија 2014. године одиграо се догађај који је, како се испоставило, направио тектонски поремећај у домаћем криминалном миљеу и чије се последице осећају и данас.
Из куће која је служила за скривање дроге нестало је више од 200 килограма кокаина. Ово је био окидач да до тада јединствени которски клан пукне на два дела – кавачку и шкаљарску групу – и да оне крену у рат. Овај сукоб однео је више десетина живота.
„Обрачуни два најјача которска криминална клана интензивирани су превасходно због преузимања превласти у пословима кријумчарења и трговине наркотицима“, пише у извештају БИА-е чију копију поседује KРИK.
Подела на шкаљарски и кавачки клан утицала је на читаво подземље на Балкану. Већина других криминалних група приклонила се једној од зараћених страна, трвди БИА. Kораћ је изабрао своју.
„Шкаљарски клан ужива подршку Филипа Kораћа, предводника једне од најмоћнијих група која делује у међународним оквирима“, пише у извештају БИА-е.
Kораћ је, пише у извештају, близак шефу ове црногорске групе Јовану Вукотићу који је тренутно у притвору у Србији. Вукотић чека изручење Црној Гори која га тражи због покушаја убиства неколико људи из кавачког клана.
Јован Вукотић, шеф шкаљарског клана близак је Kораћу
У овом расколу у подземљу убијани су високопозиционирани чланови криминалних група, они на нижим положајима, па и чланови породица.
У рату су страдали и Kораћеви блиски сарадници. Синиша Милић, бивши полицајац и телохранитељ породице Бојовић, убијен је када је његов аутомобил експлодирао у сред дана на прометном путу у ширем центру Београда. Владимир Поповић звани Поп, Kораћев пријатељ и познати београдски криминалац, упуцан је у кафићу на Врачару. Адвокат Драгослав Миша Огњановић који је годинама бранио Бојовића и који је заслужан што је ослобођен у Србији, још једна је жртва рата који букти у подземљу.
Рат је, ипак, највише распламсало убиство Александра Станковића Салета Мутавог, криминалца и вође хулиганске групе „Јањичари“. Након његове ликвидације, која се десила у октобру 2016, држава се укључила у овај криминални сукоб.
Група Салета Мутавог, осим што је блиска кавачком клану, имала је добре везе у српској полицији и држави.
Станковић се дружио са једним од кључних људи у Жандармерији, Ненадом Вучковићем Вучком, док је његов близак сарадник Александар Видојевић звани Аца Рошави пријатељ Данила Вучића, сина председника Србије Александра Вучића. Члан овог криминалног ганга обезбеђивао је Вучићеву заклетву.
Kораћа је полиција саслушавала због сумње да је знао нешто о убиству Станковића, за које до данас нико није оптужен.
Након што је Мутави убијен, министар полиције Небојша Стефанович одржао је конференцију за новинаре на којој је објавио рат мафији. Овај рат полиција, по свему судећи, није водила против свих криминалних група. Делује да је стала на једну страну.
Полиција је углавном хапсила особе блиске Kораћу и шкаљарском клану, показује анализа коју су урадили новинари KРИK-а. Они су хапшени и против њих су вођени поступци. Са друге стране, готово ниједан истакнути члан кавачког клана није ухапшен, нити се нашао пред судом.
Ово је признао и Стефановић, објашњавајући да у Србији интензивније делује шкаљарски клан и да он има више чланова који се баве криминалним активностима.
У овим истрагама, Kораћа су полиција и тужилаштво покушали да вежу за убиство које се десило препрошле године.
Без потернице
У марту 2018. Блажо Ђуровић седео је у својим колима паркираним испред куће у којој је живео у Београду. У сусрет му је ишао аутомобил и тик пре мимоилажења из тих кола неко је пуцао у Ђуровића. Испалио је 29 метака и Ђуровић је преминуо на лицу места.
Аутомобил из кога је пуцано потом је запаљен, али није изгорео до краја. Полиција је у њему нашла пушку, рукавице и део рукава – што јој је помогло да дође до осумњичених. Они су ухапшени и суди им се за Ђуровићево убиство.
Упоредо са суђењем починиоцима, тужилаштво је водило још једну истрагу у вези са овим случајем – против Kораћа. Сумњало се да их је он подстрекао да убију Ђуровића.
Станови и локали у Београду
Филип Kораћ власник је само око 115 квадрата пословног простора на Врачару, према подацима катастра. Његови брат и отац, међутим, имају више имовине – поседују локале и стан на Врачару, као и део зграде на Звездари.
Оптужени којима се суди за убиство Ђуровића негирали су на суду да Kораћ има било какве везе са тим.
„У новинама се појављују текстови у којима се наводи да је Филип Kораћ подстрекач и да је дао возило за извршење дела. Тражим да то демантујете и кажете да Kораћ није оптужен у овом поступку и да с тим никакве везе“, рекао је један од оптужених.
После готово годину дана проверавања, тужилаштво је утврдило да нема довољно доказа против Kораћа и обуставило истрагу.
Одлука тужилаштва разбеснела је председника државе Вучића.
„Не могу ни да вам кажем, толико сам киван и толико сам људски као председник, али пре свега као обичан човек који има троје деце, забринут“, казао је Вучић прошле недеље. „(Kораћ је) потровао више наше деце, учествовао у више убистава него 50 оних које смо хапсили и осуђивали на не знам колико година, само то нико не сме да каже.“
Председник државе говорио је и о детаљима истраге против Kораћа
Он је изнео и неке детаље о томе како се водила истрага против Kораћа. Наводно је постојао криминалац који је требало да буде сведок против Kораћа, али тужилаштво није пристало на то.
„Постоји човек који каже: ‘Овај човек ми је платио и наредио да убијем тог човека’, а они кажу да не могу да га узму као заштићеног сведока“, рекао је Вучић не наводећи имена.
Иако није оптужен у овом случају, Kораћ је после председниковог наступа постао нова позната криминална личност у Србији. Рат кланова још траје и сигурно ће се још причати о овом човеку.
