Каква је улога Вучића, западних НВО и опозиције у плановима Сороша за комадање Србије?

Да би разумели тренутно мешетарење разних ала и зала у и око Србије потребно је да се вратимо мало у прошлост и све у вези данашње политичке ситуације у земљи и око ње ставимо у контекст. Прва ствар који треба разумети је долазак на власт Александра Вучића и Српске напредне странке. Они на власт долазе 2012. године у време када америчком спољном политиком мрачи и облачи клан Клинтонових док је сама Хилари Клинтон у то време шеф америчке дипломатије. Долазак на власт Вучића обезбедили су Мики Ракић тадашња сива еминенција Демократске странке а печат на читав посао ставила је сива еминенција америчке дубоке државе Мортон Абрамовиц после више сусрета са Александром Вучићем. О тим сусретима Вичића са Абрамовицем отворено је говорио и Војислав Шешељ одмах по повратку из хашког казамата. У вези Мортона Абрамовица занимљиво је рећи да је рецимо поред сусрета са Александром Вучићем имао и веома блиске односе са турским имамом Фетулом Гуленом кога Ердоган оптужује за покушај државног удара у Турској 2016. године.

Вучић је још пре доласка на власт остваривао веома блиске контакте са разним “представницима” западних интереса. Тако је још у време док је био министар информисања у влади Мирка Марјановића представницима “Отпора” предавао поверљиве и строго поверљиве инф0рмације до којих је долазио као министар у влади. Недавно је Вучић и сам признао да је пре доласка на власт остваривао и веома блиске контакте и са резидентом француске спољне обавештајне службе (ДГСЕ) у Београду Арно Данжаном. Постоје и веома кредибилна сведочанаства да је учествовао и у лову на генерала Ратка Младића. Доушничка и шпијунска каријера сарадника Вучића почела је додуше давно још у време док је студирао јер су га тада још југословенски комунисти са државном стипендијом послали у Лондон да учи енглески језик. Александар Вучић је један од најбољих протежеа остатака југословенске УДБЕ у Србији и Јовице Станишића кога су они створили у њиховој каријери те се слободно може рећи да је Александар Вучић пројекат истих.

Да би свог протежеа југословенски удбаши гурнули на положај моћи и власти било је претходно потребно уништити Српску радикалну странку тј. изоловати Војислава Шешеља. За разбијање Српске радикалне странке узет је новац западних центара моћи и тај посао је успешно одрадио Томислав Николић. Он је био главни инструмент операције разбијања СРС да би му се Александар Вучић веома брзо придружио. Тако је са политичке сцене уклоњена и елиминисана тзв. националистичка странка. Руку на срце они који су стварали пројекат Александар Вучић створили су и пројекат звани Војислав Шешељ. Стварање и подизање Шешеља имало је само другачије циљеве од оних због којих је касније створен пројекат Александар Вучић. Разбијањем СРС и стварањем Српске напредне странке само су померене фигуре на шаховској табли и ништа више. Огроман део Српске радикалне странке прешао је у новостворену Српску напредну странку и уместо српског национализма обукао је одећу либералне ЕУ. Тако су српски националисти вођени Томиславом Николићем и Александром Вучићем преко ноћи постали напредни европски либерали којих се данас не стиди ни Чедомир Јовановић. У ствари новоформирана Српска напредна странка преузела је комплетан програм Либерално демократске партије Чедомира Јовановића и дигла га на још виши ниво. Иако наводно номинално припадају десници они од самог доласка на власт на свим нивоима спроводе неолибералну политику.

Сада већ седам година власти пројекта Александар Вучић у Србији је обележено пре свега енормним егзодусом радно способног становништва пре свега у земље ЕУ које тако добијају јефтину радну снагу. За седам година власти пројекта Александар Вучић земљу је напустило готово пола милиона људи и то то правилу оних најобразованијих и на врхунцу њихових радних и интелектуалних моћи. Србија је у исто време унакажена неолибералном економском политиком коју је Александар Вучић преузео од Млађана Динкића и коју већ ево седам година предано спроводи отимајући преко шест стотина милиона евра од гладних српских пензионера и дајући преко осам стотина милина евра тзв. страним инвеститорима који у огромном случају у Србији не производе ништа већ као крагујевачка застава склапају увезене делове. Све што је могло да се прода продато је. Водни извори су у време владавине Александра Вучића комплетно прешли у руке странаца, већи део трговине у Србији контролишу хрватске фирме и тајкуни а производња у земљи готово да више и не постоји. Пољопривреда и прехрамбена индустрија је због грамзивости Вучића, његовог брата Андреја и мале групице напредних тајкуна комплетно уништена. Пројекат Вучић одлично обавља посао економског убице и тако је  буквално до нестанка довео читаве гране индустрије, пољопривреде и привреде. За седам година власти само је у спољној трговини направио губитак већи од 40 милијарди евра. Сав новац и вишак истог који оно мало српске привредне беде и произведе заврши на рачунима странаца и економских убица из Вучићевог деструктивног антисрпског режима.

Тако је пројекат Вучић у време америчке председничке кампање 2016. године у знак захвалности клану Клинтових што су омогућили долазак на власт у Србији уплатио два милиона долара на рачун њихове фондације и том се приликом срео и са Билом Клинтоном. Док је био министар одбране по доласку на власт Вучић се у више наврата у Лондону срео и са шефовима британске тајне обабештајне службе познатије као МИ6 (СИС). Веома је неуобичајено да се министар одбране једне земље насамо сусреће са шефовима обавештајних служби друге земље. Осим штурих саопштења о самим сусретима јавност никада није сазнала шта је то Вучић тада као министар одбране разговарао са тадашњим шефовима британских обавештајних служби. Оно што се зна је да је одмах пошто је постао председник владе у 2016. години у Београд позвао ратног злочинца и убицу Тонија Блера који му је постао саветник и лобиста. Пре тога Вучић је користио услуге једне друге лобистичке фирме са седиштем у Лондону која се зове Бел Потинџер и која са британским естаблишментом има веома блиске односе. Поготову оним делом тог естаблишмента који делује у ономе што је познато као британска обавештајна заједница. Позната је чињеница да је током 2013. године на рачун те лобистичке фирме из Лондона влада уплатила 200.000 евра. Постоје и тврдње да је шеик бин Зајед из УАЕ уплатио Бел Потинџеру одређену суму новца за услуге које су они пружали Александру Вучићу. Нико никада није објаснио зашто би владар једне и то арапске заливске  земље уплаћивао новац приватној лобистичкој фирми за услуге које она пружа председнику једне друге земље?! Ваљда је довољно знати да је шеик бин Зајед уједно и експонент оних снага које су Вучића и довеле на власт у Србији 2012. године. Или је то шеик бин Зајед радио зато што са појединим челницима франкештајн Косова има веома знајачне пословне аранжмане? А можда му се и сам Вучић свиђа? Ко би га знао?

Оно што је данас чињеница је да се у самој српској влади и министарствима налази готово небројен број странаца који под маском некаквих саветника имају увид у комплетно деловање и организовање остатака српске државе па чак и у самој влади остварују увид у строго поверљива документа владе. И сама председница владе Ана Брнабић оптуживана је јавно да се сусреће са представницима хрватских обавештајних служби. Нико није реаговао на те веома озбиљне оптужбе.

Током 2013. године уцењени Ивица Дачић је у Бриселу потписао Бриселски споразум чиме је де факто и де јуре почело укидање српске државе и свих њених институција на простору Косова и Метохије. Тај споразум је данас де факто мртав јер терористи у Приштини нису ни после шест година од његовог потиписивања нашли за сходно да спроведу једну једину тачку споразума који је тада потписан док је антисрпски режим Александра Вучића све договорено у детаље педатно спровео и тако српској држави и српском народу нанео немерљиву политичку и економску штету истовремено подривајући државу и предајући њену суверену територију страном окупатору. Вучић је као председник владе 2015. године са тадашњим косовским председником потписао тзв. правни споразум којим је он тада без сагласности скупштине или било кога другог у земљи де факто предао контролу над  сувереном територијом Републике Србије шиптарској терористичкој банди.

За седам година власти Вучић је од Србије направио отоманску провинцију у којој су све државне институције уништене и где све зависи од воље једног болесног човека. У Србији не постоји правна држава нити владавина закона јер се закони у њој спроводе селективно и само онда када је то у интересу владајуће напредне секте. Вучић не преза ни од бруталне физичке ликвидације политичких противника и свих оних који му се нађу на путу. Убиство Оливера Ивановића прошле године у Косовској Митровици најбоље је сведочанство за то али Вучић се не либи ни ликвидације оног малог обичног и безопасног политичког противника о чему најбоље сведочи убиство Милорада Николића из Црвенке који је на смрт пребијен у затвору због безазленог СМС-а критике Вучића.

Све то време уништавања тек зачете демократије и каквог таквог демократског поретка у Србији западне силе пре свега ЕУ и САД ћуте на брутална кршења закона и права људи на слободу говора, медија и организовања што не треба превише да чуди. Запад се увек водио и води само сопственим интересима. Њихов главни циљ и задатак је да бруталну агресију на Србију  и отимачину 18% суверене територије Републике Србије из 1999. године што пре легализују и формализују. Вучића не дирају јер се он за седам година на власти показао више него кооперативним по том питању. Урадио је више и од онога што је од њега тражено а за независност франкештајн Косова урадио је сам више од комплетне тзв. косовске владе. Све то време предаје и издаје национаних интереса од стране пројекта Вучић прати бесомучна црна пропаганда која народ Србије буквално свакодневно лаже о ономе што ради Вучић и банда коју је окупио око њега. Цензура медија и телевизија са националном фреквенцијом је комплетна и за седам година на власти Вучић није имао дуел нити са једним јединим озбиљним политичким противником. Од скора је испред себе почео да гура и жене било да су то оне које су устале у одбрану лика и дела криминализоване београдске власти или оне које је гурнуо да га чувају испред зграде председништва. Тиме је та напредна антирспска банда пре свега показала сопствени кукавичлик кријући се иза женских сукњи.

Оно што само изгледа не допире до антирсрпских скотова на власти у Београду је чињеница коју је недавно потврдио и сам француски председник Макрон. Хегемонија западних сила је готова и више не постоји. Свет улази у време мултиполаризма и сада је само питање да ли ће се до те светске мултиполарности доћи мирним путем уз разговоре и преговоре свих заинтересованих страна или ће до мултиполарности доћи уз говор оружја. Како било мултиполарност у глобалним политичким и економским односима је ту. Западни пројекат независног Косова под управом шиптарских терористичких и нарко банди је де факто пропао. То само изгледа данас не схватају велеиздајничка говна на власти у Београду. Косово онакво какво је данас никада не може бити економски вијабилно па чак и ако се од данашњег српског Косова и Метохије и Албаније створи бабарога звана Велика Албанија. Да не говоримо о политичким дометима тих шиптарских нарко елита. Теши само чињеница да од српских квислинга и подрепаша на Хелму постоје још веће слугерање и подрепаши.

Западу је само стало да створи какав такав правни оквир који би њиховим корпорацијама и елити омогућио пљачку рудног и минералног блага на Косову и Метохији. Вредност тог рудног и минералног блага на Косову и Метохији мери се буквално стотинама ако не и хиљадама милијарди долара и евра. То је главна мотивација западних центара моћи и то није ништа ново јер смо то својевремено имали прилике да видимо у Азији, Африци и Латинској Америци. Фућка се њима што Србију данас уништава једна полудела будалетина која трипује да му је Србију у наследство оставио тата Фахри.

Јебе се њима што је српска Народна скупштина сведена на ниво обичног обора за свиње и што су државне институције претворене у штале пуне гована. Као што им се јебе што данас у Србији на јутарњу смотру не може да истрчи више од 2000 војника и што из земље трбухом за крухом сваке године оде преко 50.000 људи. Зато су упрегли све што могу да упрегну како би велеиздајничка говна у Београду приволели да им што пре омогуће легалну пљачку српског Косова и Метохије. Мало им је што су и у самој Србији ставили шапу на сва рудна и минерална блага. Никада се баш превише нису ни старали да макар мало прикрију ту незаситу грамзивост и алавост.

Сада је потребно полуделој будалетини омогућити легалност и легитимитет како би им та истрипована будалетина на тањиру поклонила Косово и Метохију. Потребно је на изборе извући што више странака из опозиције била да је она формална или неформална. И том пројекту комадања Србије саучествује и гомила најобичнијег опортуног људског олоша која у хору пева песмице чим се у њих убаци жетон.  Створена је читава патократија где лудило врхног лудака прожима и све оне који су испод њега. Лудило је данас основна црта владавине пројекта Вучић и оно се буквално види када припадници тог антисрпског режима отворе уста.

У то велеиздајничко и лоповско-пљачкашко лудило потребно је зарад голе велеиздаје увући што је могуће више људи и организација.  Добро је што је тај план затирања српске државе и друштва добрим делом прочитан од стране оних који су донели и доносе одлуке о бојкоту избора на којима би једној полуделој будалетини и западним центрим моћи жељним пљачке били ништа друго него најобичнији отирач за ноге. Бојкот избора је први отклон од лудила који је направљен за седам година његове владавине и шанса да се свима стави до знања да је време амбасадорске владавине Србијом завршено. Онима који као покварена плоча трабуњају о некаквој европској будућности Србије треба коначно да буде јасно је да од те приче нема ништа нити је икада било. То је била и остала највећа шаргарепа којом је требало хранити глупог српског магарца и ништа више.

Србима и свима осталима који живе у Србији демократију, владавину закона и богато друштво неће донети ни ЕУ, ни САД, ни Русија ни Кина. Богату и успешну земљу можемо само ми створити а морамо је створити да буде онаква каква је нама потребна. Србима не треба земља у којој ће главну реч да воде људи који су ништа друго до испостава страних корпоративних интереса који ће нам одређивати какву ћемо земљу имати и како ћемо васпитавати нашу децу. Србија је већ готово читав век лабораторија политичких, социјалних и друштвених експеримената који се већ ето читав век in vivo спроводе над Србима. То више неће моћи. Никада.

Милинко Милинчић

Србијаданас.нет