Каква судбина чека дневну штампу?

ПРОШЛА је још један година и за корак више нас приближила питању које опседа све који од новина живе или у њиховим садржајима свакодневно уживају: хоће ли дневна штампа преживети? Каква је судбина чека у јеку електронског блеска и да ли ће смоћи снаге да доживи препород? То су само неке од недоумица које лебде око професије чији корени вуку још ка изумитељу штампарске пресе Јохану Гутенбергу, у средину 15. века, и ка првој светској недељној периодици „Релације“, коју је 1605. године почео да штампа Јохан Каролус у Стразбуру.

Нема сумње, времена су тешка. Информациона технологија је преузела примат, вести путују брзином муње, догађаји следе један други, као на траци. Паметни телефони и друштвене мреже направили су извештача од сваког човека. Довољан је један клик на тастатури, па да се пред очима рашири лепеза вести из најразличитијих кутака планете. Штампа остаје онима који воле шуштање хартије, имају навику да је густирају уз кафицу и очекују обједињену информацију.

Да би преживели, штампани медији су, тамо где живе искључиво од тиража, кренули у бесомучну трку сензационализмом и ексклузивитетима, која полако почиње да губи границе.

У тренутку када бриселска администрација тражи да држава повуче свој удео власништва из медија, поставља се питање могу ли, уопште, данас новине да преживе без државних субвенција, а да притом извештавају објективно, о свакодневним бригама и задовољствима просечног читаоца, без посезања за бомбастичним трачевима и најневероватнијим открићима? Да се реално извештава с догађаја, пружи права информација? Да се, објективно, критикују и хвале, и власт, и опозиција, и највернији оглашивач? Да се спусти лопта. Да, на пример, прва вест буде сторија о мачки која је из запаљене куће извукла, једно по једно, девет својих мачића, а онда, опрљена до голе коже, клонула поред њих да лижући вида ране?

ПОМОЋ ФРАНЦУСКЕ ДРЖАВЕ ПОЈЕДИНИМ ИЗДАЊИМА (У ЕВРИМА)

* „Фигаро“ 16.179.637
* „Монд“ 16.150.256
* „Паризјен Ожурдуи“ 11.997.569
* „Уест Франс“ 10.443.192
* „Кроа“ 10.435.028
* „Телерама“ 10.106.985
* „Либерасион“ 9.832.531
* „Нувел Обс“ 8.284.007
* „Иманите“ 6.898.645
* „Савремена жена“ 2.876.255
* „Ел“ 2.615.160
* „Микијев журнал“ 541.323
* „Клозер“ 533.221
* „Медицински недељник“ 328.641
* „Мото – магазин“ 173.788
Француска штампа се дичи још колико-толико сачуваном објективношћу и разноликошћу информација у данашњем немилосрдном свету капитала, а то им углавном омогућавају баш државне дотације. Јер, практично да нема листа који у овој земљи не добија обилату помоћ из републичке касе, од најтиражнијих дневних новина, до штампе пожутеле од трача. Штампани медији у овој земљи обрну годишње седам милијарди евра, а држава убризга бар још милијарду! Финансирају се плурализам мишљења, дистрибуција, медернизација, недостатак реклама, отплата заосталих дугова и кредита.

И поред тога, стање у француским писаним средствима информисања је тешко. У првој половини ове године, продаја дневне штампе опала је за 3,5 одсто, колико за целу претходну годину. Због тога се надовезују социјални прогами, отпуштања, преквалификације, затварање радних места.

Социолози кажу да је потребно имати визију и пратити своје доба, па чак, ићи испред њега. Зато су неки много уложили у електронску верзију својих издања и практично се преоријентисали само на ову врсту дифузије, сматрајући да је вест, чим изађе из штампе, практично већ застарела. Други, из разноразних разлога, и даље инсистирају на старој доброј хартији.

Страдају и трафиканти, који сада све више у Француској продају разне џиџабиџе и нуспроизводе, јер кажу да од слабе продаје новина не би могли да преживе, иако примерак овде кошта од евро до два.

Ипак, и поред свега, иако тренутно климавог здравља, штампа опстаје. Већ двадесетак година песимисти јој предвиђају одумирање и гашење, али ништа од тога. У шуми белосветских информација, неко мора да одабере и све сложи на своје место. Ту се данас види главна улога писаних медија. Зато је све више оних који предвиђају тријумфални повратак новина, кад спласне мода дигиталне ере. Онако како је успео радио, коме су предвиђали црне дане с појавом телевизије, али који је нашао своје место под медијским кровом и вишеструко развио своју функцију. Књига и новине ће преживети, или свет више неће бити онакав каквим га знамо.

Горан Чворовић, Новости