Какве бре идиоти држава и Вучић имају везе са ненаплативим кредитима комерцијалних банака?!

Председник владе Александар Вучић састао се јуче са представницима Америчког инвестиционог фонда ККР са којима је, између осталог, разговарао и о проналажењу модела за решење ненаплативих кредита банака. Информација да фонд ККР који је, иначе, власник домаћег кабловског оператера СББ, има решење за овакве зајмове – није нова.

О томе је још прошлог јуна „проговорио” министар финансија Душан Вујовић. Чини се, међутим, да се за годину дана ништа није на том пољу „померило”, а разлози су непознати.

Иначе ККР већ неколико година у Европи купује ненаплативе зајмове, па је такав посао склопио у Италији са Уникредит банком. У медијима се помињало да је куповао дугове грчких банака, конкретно Пиреус банке у Грчкој, али су демантовали, с објашњењем да нису заинтересовани за ту куповину.

У Европи су многе банке биле принуђене да продају ненаплативе зајмове након стрес тестова које је спровела Европска централна банка.

Вујовић је, у тренутку када се појавио ККР, рекао да овај инвестициони фонд нуди прилагођено решење, насупрот решењима која нуде друге велике фирме, а која подразумевају велике трошкове и губитке решења лоших кредита. А то је, како каже министар, да се „нападне” менаџмент предузећа која не враћају кредите.

„Решење је да се у фирмама које не сервисирају кредите нападне менаџмент. Сви добро знају да је лош менаџмент често један од главних разлога што је фирма ушла у финансијске тешкоће”, рекао је тада Вујовић и додао да је евидентна и неспремност банака да прихвате решења, јер их не виде као одржива.

„Створиће се услови да и банке виде да је овакво решење одрживо, да им инвеститор понуди да уз помоћ менаџмента уђе у решење НПЛ-ова код нас, и тиме, вероватно по кластерима, понуде решење за кључне велике банке и кључне велике дужнике”.

Јоргованка Табаковић, гувернерка НБС, изјавила је јуче за „ Политику” да је централна банка посвећена изналажењу искључиво тржишних решења.

– Управо зато угледни међународни инвеститори су за нас увек добродошли – рекла је гувернерка.

Она је недавно рекла да држава неће преузети трошкове за решење проблема ненаплативих кредита. Том приликом је истакла да су неки приватни инвеститори заинтересовани да откупе део тог дуга, али је истакла да је НБС по том питању опрезна. Централна банка, како је рекла, припрема анализу како би се то одразило на стање укупног дуга, цео банкарски систем и на БДП земље.

У августу прошле године усвојена је Стратегија за решавање проблематичних кредита и одговарајући акциони план као део пакета сарадње с ММФ-ом, а чини се да се у износу који притиска банкарски сектор готово ништа није променило.

Банкари још увек оперишу да им је блокирано 3,6 милијарди евра тешко или никако наплативих кредита, а и званични подаци Народне банке (НБС) то показују. У свом последњем фебруарском извештају централна банка наводи да је у последњем кварталу прошле године учешће ових зајмова, познатији као НПЛ, у новембру износило 22,3 одсто.

Дакле, више од петине банкарских пласмана је под знаком питања.

Банке увелико продају тешко наплативе зајмове што другим банкама што фондовима који су за то специјализовани, међутим о томе ретко јавно говоре.

Директор Управе за надзор над финансијским институцијама НБС Ђорђе Јевтић изјавио је на „Копаоник бизнис форуму” да су банке у 2014. и 2015. године продале или уступиле 94 милијарде динара НПЛ, уз накнаду од 46 милијарди динара што је око 50 одсто.

Другим речима, лоши зајмови су продати упола цене. Од тога је 35 одсто остало у банкарском сектору где су банке куповале једне од других, а 65 одсто је изашло из тог сектора – рекао је тада Јевтић.

Иначе, Закон о заштити корисника финансијских услуга дозвољава да банке могу да продају лоше зајмове правних лица другим банкама и фондовима специјализованим за то, док лоше зајмове физичких лица могу да продају само другим банкама.

Ерсте банка је, на пример, прошлог септембра саопштила да је продала део својих отписаних потраживања чешком АПС фонду. Радило се о потраживањима 85 фирми и укупна њихова вредност износила је 23,5 милиона евра.

Група Хипо Алпе Адриа банке такође је продала портфељ лоших кредита у износу од 168 милиона евра у Словенији, Хрватској, Србији и Црној Гори крајем 2014. године. Купац је компанији „Б2 холдинг” чије је седиште у Норвешкој, а која се бави наплатом лоших кредита. То је учињено пред продају ове национализоване банке компанији „Адвент” и њеном партнеру Европској банци за обнову и развој.

Ненад Гујаничић из Вајз брокера каже да је један од најефикаснијих начина за решавање проблема лоших кредита продаја ових потраживања специјализованим фондовима. Ове институције купују потраживања од банака уз извесни дисконт, а онда покушавају да их наплате ефикасније него што би то банке могле да ураде.

С друге стране, банке ослобађају део заробљених средстава, како део оних већ пласираних тако и резервације које чувају на име ових пласмана.

Иначе, већина „новијих” банака на нашем тржишту или оних гринфилд обично саопштава да имају специјализоване службе за наплату таквих пласмана и да њима не тргују.

Аутор: Јована Рабреновић, Политика