Вучићева ноћна мора је Трапмова политика на Косову. Он, као бивши симпатизер и финансијер Клинтонових, принуђен је да мења „свој став“ у зависности од тога ко у рукама држи власт, а то је сада Трамп. Клинтонови и Буш залажу се за отимање целог Косова и Метохије наспрам Трампа иза кога стоји јак војни и јеврејски лоби који су противници јачању исламског фактора генерално. Трампова администрација је за увођење тампон зоне између албанских сепаратиста на Косову и Метохији и оних у области старе Рашке илити Санџаку, што би била српска контрола над четири општине на северу. На тај начин био би успорен ако не и заустављен даљи сепаратизам муслимана Рашке области, али и ширење албанског сепаратизма.
Познатог хрватског новинара Дарка Худелиста, недавно је из свог „предсједничког уреда“ телефоном позвао Александар Вучић да му, између осталог, каже како он мисли да „сви Срби знају да су изгубили Косово“ а на њега се љуте јер он хоће да проблем Косова реши. Успут, мало је дегутантно исповедати се хрватском новинару о Косову и Метохији док говори како би се тамошњим Србима могла догодити нова „Олуја“ или „Бљесак“…Ако је већ све изгубљено онда Вучић не би требао да потписује никакав правно – обавезујући споразум са сепаратистима и да на себе сваљује историјску срамоту а ако пак треба да потпише онда то ипак значи да није баш све изгубљено.
Овде је још битно и то да је Вучић током разговора навео „ако ћу видети да је нешто добро за Србију, ја ћу то гурати – без обзира на последице“ и похвалио се „неким опипљивим резултатима“. После шест година своје владавине и свакодневних изјава да власт све ради како би побољшала положај Срба на Косову и Метохији али и у остатку државе, Вучић не види ништа да је добро за Србију! Тиме је сам рекао све о резултатима свог рада. Свакако се може рећи да је овај закључак „изведен из контекста“ али види ли ико у Србији било шта добро што је Вучић урадио за Србију, у било ком контексту? Зато су последице и те како видљиве. Поменимо само „симптоматичне“ сцене. Рецимо, Косовска Митровица, радни дан, нешто мало после 16 часова…На раскрници код „Црвеног солитера“ у главној улици, двојица српских двадесетогодишњака мотоциклом се окрећу ка центру. У тренутку када је возач успорио, сувозач вади пиштољ и испаљује два метка у ваздух. Тачније у узан простор између стамбених зграда не обраћајући ни мало пажње на околне станове, људе на терасама и улици. Враћа пиштољ за појас, прекрива га мајицом, и настављају вожњу. Неколико случајних пролазника у чуду, тек се неко прекрсти.
Посматрачу са стране сцена са револверашем изгледа као израз пуке обести. Ипак, не треба провести пуно времена у Косовској Митровици да би се схватило да није тако. На сваком кораку се осећају страх, неизвесност, напуштеност. Зебња је преовладала, ишчекивање довело напетост до тачке кључања. Сумњиви су сви и свако. Све подсећа на време пред велике догађаје, после којих је Србима увек било горе него пре њих. Да осећај није субјективан потврђује и Дарко Худелист који нас баш тим утиском уводи у текст о разговору са Вучићем: „…Пуно тога што се на Косову догађа данас подсјећа ме на оно што се догађало поткрај 1980-их, ма колико прилике и околности биле битно другачије (и готово неуспоредиве)…“ пише загребачки новинар.
Зачета потписивањем Бриселског споразума, и наметнутим последицама, узнемиреност је нарочито нарасла од када се сазнало за план по коме ће вештачки бити изазвани немири са Албанцима како би се коначна предаја могла потписати и оправдати „храбрим повлачењем“ српских власти. Када ће то почети нико са сигурношћу не зна али чињеница да је Вучић на свим кризним местима Албанцима дао ненадокнадиву предност потписаним споразумима необориво нас упозорава да ће се то десити.
Споредни догађаји указују да смо све ближе таквом расплету. Воз са натписима „Косово је Србија“ (то је једини пут да је Вучићева влада тако гласно узвикивала ту паролу и тако по први сепаратистичке оружане формације РОСУ довела на север покрајине) или инсценирано хапшење Марка Ђурића, били су само рани мраз. И све то не би ли се добио онај „метар земље“. А, и шта човеку може више од тога да затреба? Још су наши стари говорили „не граби, све што ти остаје на крају су два метра земље“.
Није тешко да се претпостави да ће Вођа посегнути за још једном издајом, констатују трезвени Митровчани уверени да су се Вучић и Албанци договорили да север Косова припоје Србији а заузврат ће предати Прешево, Бујановац и Медвеђу, те да ће тако само отворити Пандорину кутију за даље растакање Србије.
За то време приштински „Зери“ пише да је делегација косовских сепаратиста још једном дала до знања да ће на следећем састанку у Бриселу затражити да се разговора и о многим проблемима са којима се суочавају Албанци Прешева и околине, почевши од елементарних људских па све до националних и политичких права. Овај лист је нешто пре тога поново објавио интервју из 2014. године, са тадашњим руским дипломатом у Приштини, Андрејем Шугуровим који је, на питање новинара за најбољи могући предлог помирења између Србије и албанских сепаратиста са Косова и Метохије управо навео да би најразумније било да обе стране одустану од делова српске територије која је етнички насељена оном другом популацијом и да се стање врати на оно пре вештачки скројеног 1959. године, када је „Прешевска долина била Косово, а северни део Косова Србија“. Ако је трговањем својом територијом са сепаратистима разумно решење, могао је Шугуров да га предложи Путину, али свакако да иза његових идеја званична Русија никада није јавно стала иако је често био критикован од стране косовских Срба.
Међутим, од тада до данас много се тога променило. Русија све чешће и отвореније иступа са ставом да је за њу једино важећа Резолуција 1244 и да друга решења неће признати…
У међувремену, српској јавности је промакла једна од најскандалознијих Вучићевих изјава. Наиме, након рунде преговора у Бриселу између Хашима Тачија и Александра Вучића, 24. јуна ове године, у укључењу уживо за Дневник 2 из Брисела Вучић је дословце рекао: „…Ми смо веома отворено разговарали о многим питањима. Нисам претерани оптимиста али смо та питања отворили што сматрам веома важним. Не желим да улазим у детаље јер би то можда могло да поквари позицију Приштине, можда би могло да поквари нашу и обрнуто…“
Шта обрнуто?! Благо конфузни завршетак реченице и једва приметни трзај да се исправи речено додатно потврђују да Вучић ради управо оно што је рекао – заступа позицију Приштине, тј. албанских сепаратиста!
Његови медијски јатаци Ало, Блиц, Информер, Новости, Пинк, Србија данас.цом, Српски телеграф па и Шешељ, последњих месеци све чешће шире панику објављивањем вести о албанским припремама за напад на Србе на северу покрајине у чему ће имати и подршку НАТО и америчких војника стационираних у окупираној покрајини. У поменутом укључењу Вучић је још рекао како су се договорили да се “сви проблеми решавају у миру“ јер би се иначе „поставило би се питање а шта ако у току лета неко крене да заузима север Косова? Да ли би наш одговор био војни или да имамо још једну “Олују“ или “Бљесак“ и трагедију која се нашем народу дешавала“.
Додао је још да “морамо да сачувамо наш народ на њиховим огњиштима“. Очигледно да човек који је говорио да Србија неће више ратовати алудира на војни одговор у случају новог егзодуса на Косову и Метохији. Како то одједном и у исто време док сву надлежност на ушртб српске државности предаје већ годинама сепаратистима а да они нису ни прстом мрднули? Добрим делом разјасниће догађаји који су уследили. Око месец дана након сусрета Србима са севера КиМ забрањено је да током августа користе годишње одморе, речено је да буду стално на распологању својим надређеним на послу али је и најављено могуће подизање нових барикада и окупљања! У гласилима је све чешћа нова фраза „корекција граница“ и албанске претње ратом.
Косовска полиција је испочетка појачала бројчано своје патроле а у данима који су уследили ојачала их специјалним возилима и полицајцима са дугим цевима и у панцирима. Све док на крају није стигла наредба да се „због оперативних ангажмана суспендују одобрења за одморе униформисаном особљу до другачије одлуке“.
Они, за које је речено да ће помагати намере албанских сепаратиста током напада – КФОР и НАТО, а које последњих година готово да нисмо виђали на северу покрајине, све је више. Амерички војни џипови и борбена возила на путевима, официри који држе конференције за новинаре и обилазе базе уз административну линију, хеликоптери који очигледно снимајући надлећу ширу околину и путеве на којима су некада Срби подизали барикаде, постају свакодневница… Командант здружених снага НАТО-а Џејмс Фого је током боравка на северу Косова ово објаснио индиректно „НАТО је веома, веома снажан и унутар и изван Косова“ и да Кфор има „апсолутно“ довољно војника у случају немира у контексту питања поделе Косова.
На дан када су Срби 2011. подигли крст на барикадама у Рудару код Звечана КФОР објављује снимак како колона борбених возила пролази крај њега а на снимку се може видети да једна од колона пролази Грачаницом баш поред споменика Милошу Обилићу. Све ово се дешава током “војних вежби“ како би се „одржала спремност и оперативна способност“ којима се „гарантује мирно и безбедно окружење и слобода кретања“. Иначе, један од „успеха“ Бриселског дијалога којим су се сви хвалили био је управо договор о слободи кретања“. Америчку базу “Бондстил“ обишао је и Рамуш Харадинај и тамо вероватно добио упутства па је сутрадан изјавио да су “тврдње српских свештеника о подели Косова само спекулације“. Да ли би НАТО овако опширном акцијом реаговао на „спекулације свештеника“ и да ли би дошло до онако интензивног сукоба са Вучићевим режимом да ту нема ничег више од спекулација? Тешко.
Увођењем тампон зоне између албанских сепаратиста на Косову и Метохији и оних у области старе Рашке илити Санџаку, што би била српска контрола над четири општине на северу, прекинуло би директну везу муслиманског фактора у региону. На тај начин био би успорен ако не и заустављен сепаратизам муслимана Рашке области.
Када је Вучић почео отворено да најављује сукобе и албанско „војно заузимање севера покрајине“ кога им је на тацни предао још 2013. – 2014., план је већ био детаљно разрађен. Према њему, преко једног од два споредна моста преко Ибра нагрнуће наоружани албански “екстремисти“. То се сасвим извесно треба одиграти на мосту који јужни део града, насељен Албанцима, спаја са насељем Бошњачка махала у северном делу Косовске Митровице а преко кога се могу кретати и моторна возила. Терен је на том месту изузетно погодан за брзе акције и лако скривање јер је густо насељен великим бројем Албанаца. Немири ће трајати кратко након чега ће бити подигнуте барикаде а заоштреност неко време бити на високом нивоу. Према сазнањима Магазина Таблоид, договорен је чак и број жртава на српској страни „око 20″ каже наш извор који дубоко забринут додаје да је и један човек превише посебно што би то били свакако цивили.
Иван Максимовић (дописник из Косовске Митровице) / Таблоид
фото:КМ новине
