Калемегдански шиптар иде на рестаурацију

Обнова „Победника”, који већ 91 годину са Калемегдана гледа како се Сава стапа са Дунавом, требалo би да почне после 20. августа. Сада је можда и прави тренутак да овај времешни Београђанин кога је начео зуб времена, кога су „изуједале” кошаве и престоничке зиме и израњавили куршуми из бројних војевања оде на заслужени опоравак.

– За обнову споменика „Победнику” издвојено је 26 милиона динара, а реконструкција је поверена Привредном друштву „Кото” д.о.о. и познатом вајару Зорану Кузмановићу. Предвиђено је да радови трају око шест месеци. Постоље и стуб споменика биће обнављани на месту где се обележје на „Београдској тврђави” налази, док обнова статуе захтева да се она скине, а радови обаве у затвореном – рекла је Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика културе града.

Фигура „Победника” коју је Иван Мештровић стварао по угледу на Херакла биће скинута са постоља специјалним машинама, а затим превезена у атеље Кузмановића у Смедереву.

Пројекат обнове овог симбола града чине три дела. Један део тиче се статичке санације темеља постављањем шипова који треба да учврсте споменик у положају у којем је он сад. Споменик се неће исправљати, како је рекла Невенка Новаковић, архитекта-конзерватор из Завода за заштиту споменика културе, него ће бити стабилизован у садашњем положају.

– Други део посла односиће се на конзервацију стуба и постамента. Они су направљени од ташмајданског камена и камена са простора на коме се тренутно налази споменик. Како је ташмајдански каменолом одавно затворен, а стена на којој је споменик заштићено природно добро јер потиче из доба када је Београд био део Панонског мора, тај камен се не може користити за обнову. Потребни делови биће допремљени са Фрушке горе на којој је, такође, миоценски кречњак истог састава и из истог периода – наводи Новаковићева. Предвиђено је да се замене само неки камени блокови, очисте спојнице и кружна камена база на којој стоји скулптура. Управо део између скулптуре и стуба је и најкритичнији. Због тога скулптура мора да се скине.

Трећи део послова односи се на поправљање свих оштећења на скулптури, њено чишћење и сређивање. Посао ће обавити вајар Зоран Кузмановић, који је недавно у ред довео и чувену статуу Францускиње која краси Споменик захвалности Француској.

– Највећа оштећења на „Победнику” су у плинти, односно бронзаној бази. Тај део где су стопала временом се распао због промена температуре тако да су она готово одвојена од плинте. Шупљине на том месту крећу се од четири до осам милиметара. У време када је Мештровић стварао „Победника” вајари су у скулптуре  уграђивали гвожђе. То је један од великих проблема јер је конструкција од гвожђа током година кородирала и истањила се. Сада скулптура „Победника” готово не стоји на основи од бронзе већ на металној гвозденој конструкцији која је унутар фигуре – објашњава Кузмановић. Све док скулптура не буде отворена, како напомиње, неће бити тачно познато колико је оштећена.

У плану је да конструкција од гвожђа буде замењена челичном да издржи београдске ветрове и ударе кошаве. Најјачи удар кошаве, подсетимо, забележен у Београду 17. октобра 1979. године, износио је 130 километара на час. Био је то ветар орканске јачине.

Између фигуре и каменог постоља поставиће се такозвана фланша од нерђајућег челика. Фланша ће бити спојена са конструкцијом која се протеже кроз тело, руку и мач. Она у ствари одржава статику скулптуре и одолева ударима ветрова. Биће изграђена и нова основа на којој ће стајати стопала од бронзе.

– Хемијски састав скулптуре није баш добар јер има доста олова и цинка, а та легура се веома тешко заварује. У време када је „Победник” настао, вајари су делове састављали ковањем што је, такође, сада проблем. Али имамо врхунску опрему, тако да се надам да ће све бити добро, као што је било и са Францускињом – рекао је Кузмановић.

Када све буде завршено, скулптура „Победника” биће враћена на своје место, а постоље и стуб премазани антиграфитном заштитом.

Због голотиње са Теразија протеран на Калемегдан

Споменик „Победнику” Ивана Мештровића подигнут је 1928. на Горњем граду „Београдске тврђаве” поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Бронзана скулптура израђена је још 1913. и требало је да чини део фонтане на Теразијама. Због избијања Првог светског рата одложено је постављање фигуре, а она је годинама била у шупи на Сењаку. Када је било већ извесно да ће споменик бити постављен на Теразијама, ускомешала се београдска чаршија, посебно чланице неких женских удружења. Оне су сматрале да је неваспитано да фигура голог мушкарца буде усред града и да то лоше утиче на морал београдских девојака. Коначно, после свих перипетија споменик је свечано откривен 7. октобра 1928. године.

Аутор: Бранка Васиљевић, Политика.рс