Ко ће кога да надмудри у 12 милиона евра тешком спору између Владе Србије и Петера Камараша, који је предводио тим ХПК инжењеринга, ангажован да управља Смедеревском железаром?
Питање је за сада без одговора, али према досадашњем искуству из сличних арбитражних поступака, коначан цех платиће највероватније грађани.
То је могући епилог и вести да је Камараш од суда у Вашингтону затражио помоћ око извршења пресуде међународне арбитраже из Лондона, којом је утврђено да он има право на бонус од десет милиона евра плус трошкове уколико се Железара, у којој је био ангажован као менаџер, прода у року мањем од пет година. То је било регулисано уговором који су Влада Србије и Железара склопиле са ХПК инжењерингом. Проблем око наплате је настао јер је од железаре с којом је он склопио уговор остала само љуштура фирме, која се сада бави прометом секундарних сировина, има 18 радника и губитак из прошле године од 1,5 милијарди динара. Имовина и опрема заједно са запосленима прешла је на нову фирму, кинеску ХБИС ГРОУП Сербиа Ирон&Стеел. Уговор са Камарашом раскинула је железара неколико дана пре него што су Кинези преузели челичану. Разлог је био што је уместо позитивног пословања које је Камараш са тимом ХПК инжењеринга требало да постигне за четири месеца од момента потписивања уговора, железара још више потонула у губитак. Истина је и да Камараш ничим није допринео да се са Кинезима закључи посао око преузимања челичане, али изгледа да се у уговору тај услов није помињао.
– Нажалост, нисмо имали увид ни у тај нити у многе друге уговоре које држава склапа са разним инвеститорима, не знамо шта је њима тачно предвиђено, нити шта може да се очекује уколико дође до раскида. Чињеница је да за тако спорне ситуације не одговара нико од оних који су учествовали у договорима и зато обично и падају на арбитражама. Доста је таквих послова, нарочито из приватизација где је једна трећина неуспешних и раскинутих – каже за Данас консултант за инвестиције Милан Ковачевић.
Он додаје да се нико не труди да едукује људе који у име државе склапају те уговоре, а проблем је и што се вешти преговарачи не траже међу већ школованима кадровима већ се посао препушта политичким послушницима. Најзад, указује Ковачевић, када се такви уговори не објављују јавно, ускраћена је и могућност стручњацима да укажу на евентуалне опасности. Зато ми углавном не знамо какав је договор био, да ли је било гаранција, да ли је дефинисано које се право примењује, која би арбитража могла да се призна.
И професор Економског факултета у Београду, Љубодраг Савић, верује да ће трошак на крају, са каматама бити већи, али да ће упркос томе држава покушати правним средствима да одложи наплату.
– Тешко да ћемо избећи одштету, јер странци врло добро знају да направе такве уговоре и унапред их прилагођавају форми за арбитражу. Када се склапају такви послови, њима са друге стране седе људи који нису довољно оспособљени за такву врсту уговора и то је главни разлог што смо све међународне арбитраже до сада изгубили. Тачно је и да Камараш није допринео добром пословању железаре, да је и он направио минус, али арбитража гледа само оно што је уговором прецизирано – наводи Савић.
Економиста Данило Шуковић, сарадник Института за друштвена истраживања, сматра да то што је тужена љуштура некадашње железаре, неће бити значајнија препрека за наплату, јер ће обавеза прећи на државу.
– Такве јефтине правне трикове озбиљни међународни судови и институције неће признати. Они гледају реалне односе, да ли је неко преварен или не. Али, ми у овакве ситуације доспевамо јер се држава исувише уплиће у пословање привреде. У тако авантуристичкој економској политици, један човек одређује ко ће бити у менаџменту уместо да тај посао препусти људима који се доказују на тржишту. А када бирократија бира челнике у фирмама, не чини то да би они добро пословали, него да би остварили неки политички циљ. При том, када је и кадровска база тако профилисаних „кадрова“ оскудна, онда народ плаћа коначан рачун – каже Шуковић и додаје да је споран и сам уговор ако се њиме тражи одређени резултат, јер он не зависи од воље и способности појединца, већ од понуде и потражње на тржишту, од услова који ту владају.
Ко контролише адвокате
– Србија се веома комотно понаша према извршним пресудама из арбитража, чак смо и врло убедљиве одлуке дуго избегавали да платимо, сетите се само арбитраже са Путником. Због тога смо доспели и на црну листу европских осигуравача. Сада би требало да неко процени, колико је реално да се Камараш наплати и да се поступи тако да се избегну додатни трошкови. Нажалост, ова држава не контролише ни адвокате које ангажује у овим споровима, па није ретка ситуација да они намерно развлаче процесе који очигледно морају да се обаве, не би ли своје трошкове увећали – наглашава Ковачевић.
Пише: М. Н. Стевановић, Данас.рс
KAMARAŠ PORUČUJE: PENZOSI, NEMATE MESTA ZA RADOVANJE!
Od sva hvalisanja vlasti (ΛV i premijer(ka)) da će penzije biti veće no ikad, ostaće penzionerima “…ne lipši magarče do zelene trave”!? A zašto? Od početka godine državu su zadužili, protiv njene volje, za milijardu evra, za šest godina (2012. do 2017.) vladavine radikalno-napredni konzorcijum obezbedili zaduženje više od deset milijardi evra. Za period 2012. do kraja 2017. beleži se fantastičan porast broja aktivnih državnih funkcionera od skromnih 21.794 državnih parazita, RTB Bor za struju duguje (na dan 10. jun 2018.) 63.274.036 evra, Železara 39.489.959 evra itd. Ne plaća se rudarska renta, svaki treći zapošljeni radi na crno, dugovanja za poreza, kriminalne i druge radnje. I na kraju, Srbija treba da plati oštetu Petru Kamarašu iz HPK Menadžmenta, koji je upravljao Železarom u toku 2015 i 2016. zbog nezakonitog raskida ugovora, od 12,4 miliona dolara. Ošteta Miškoviću i ostalima što su hapšeni pa sud ih oslobodio, tek će se čuti. Kada se sve ovo sabere i oduzme, penzioneri će ostati kratkih rukava, od hvalospeva veće penzije no ikad, sačekaće mirno i tužno, naj dalje do odluke Sv. Petra.. Da se poslužim tehnike ΛV, bliže je ono što je govorio Niče: “nije suština u tome da smo bili živi, nego kako smo živeli”! Da li neko zna koji je spor Srbija pred međunarodnim sudovima dobila. Ni jedan? Neće ni ovaj, a da li naše vođe iz toga nešto pametno ukapirali, kako ne bi kasnije nama na vrat okačinjakli potraživanja njihovih partnera u trgovini s narodom.
sve je od bandita unapred predvidjeno, sracunato i jasno da se radi o pljacki a pitanje je jedino koliko koja hijena ce od plena iscupati. – neki mafijas iz komunistickog logora da pokrene zelezaru, da zaposli ljude, da stvara celik kad su i svi ekseri pokupljeni i pretopljeni, da proda celik, alo bre ovde se ne radi o expertima, ni o diletantima i amaterima ovde je jasno da se radi o hijenama i naprednjackim parazitima o najkrvolocnijim zlocincima koji ne znaju za milost. – oni vise ne ubijaju, jer sto ubiti magarca koji moze da radi, koga moze da guzi, iskoriscava a samo onakvi ko Milorad Nikolic, zbog napisane reci u grobu zavrsava. – copor koji za pastetu se prodaje, ta stoka nikada ne treba o nicim da odlucuje, vec bi trebala biti u kamenolomima i rudnicima da suv leb zaradjuje. – sve ,,politicare,, , internet sveznalice i one ,,mudrace,, iz sanu, cast izuzetcima, njima dodati, jer i ti se za pare obavezase cutati, svoju smejuriju od ,,nauke,, na novinskom papiru stampaju i sto ce jedva i njih preziveti. – nije problem u drugima nego u nama samima. – ti koji sluze djavolu trebaju ka njemu ici, a oni koji se casnim ljudima zovu, Bozije zakone postuju sa SRPSKOM PRAVOSLAVNOM CRKVOM moraju se braniti. – svakako lazne proroke i novotarce treba izopstiti i proterati.
SLOBODA, CAST I UGLED se stice i brani domacim vaspitanjem, radom, znanjem i zrtvom za druge. – treba znati izgovoriti; izvini, hvaĺa, molim, treba znati raditi i sa knjigom i na njivi, i imati osecaj za potrebe i prava drugih. – onom ko ti samar udari ne okreci i drugi obraz vec mu onesposobi obe ruke da to nikom vise ne uradi, tako ces uciniti dobro i sebi i njemu. – dozvolili smo mi SRBI da nas pogan tri puta osamari, u prvom, drugom i u poslednjem ratu a sad dosao njihov niko i nista od nikoga, neman i azdaja da nam SRBIJU rastura.