Каматне стопе на дозвољене минусе и кредитне картице преко 30 одсто годишње
Рекордни профити банака, остварени у прва три квартала прошле године, који су се могли видети у билансима банака, добили су и објашњење јуче када је НБС објавила анкету о каматним стопама. Осим код стамебних кредита где су каматне стопе једноцифрене и близу нивоа у окружењу, камате на краткорочне кредите могу се слободно назвати зеленашким.
Најкритичнија ситуација је са минусом по текућем рачуну и кредитним картицама где каматне стопе прелазе 30 одсто годишње. Просечна каматна стопа на дозвољени минус на крају септембра 2011. године према подацима Народне банке износила је 30,56 одсто годишње, а предњачила је Интеза банка са чак 38,42 одсто, што је посебно значајно јер ова банка је највећа у Србији и има велики број текућих рачуна. У стопу је прате Српска банка са каматом од 38,35 одсто и Креди агрикол и Поштанска штедионица, још једна банка са огромним бројем текућих рачуна, са каматом од 37,67 одсто. Према последњим подацима Удружења банака Србије, на крају новембра прошле године било је отворено преко 6,5 милиона текућих рачуна, а износ дозвољеног минуса био је 40 милијарди динара. Када се на тај износ зарачуна 30 одсто камате излази да годишње банке узму око 12 милијарди динара само на дозвољеним минусима.
Када се ради о недозвољеном прекорачењу минуса ствари постају драматичне јер просечна затезна камата износи 52,54 одсто, а клијенти КБЦ банке морали су да плате чак 80 одсто каматну стопу за улазак у “црвено”.
Код кредитних картица је тек мало боља ситуација пошто је просечна годишња каматна стопа последњег дана септембра износила 24,7 одсто. И у овој категорији предњачила је Интеза са каматом од чак 32,2 одсто. Одмах иза ње је Креди банка са каматном стопом од 30,31 одсто. Са друге стране, најмању каматну стопу на коришћење кредита по кредитној картици имала је Уникредит банка са 19 одсто. У Србији је издато нешто преко милион кредитних картица са износом одобреног лимита од 75,9 милијарди динара, а од тога се током прошле године користило око 36,5 милијарди динара за куповину на кредит. Сличном рачуницом као и код минуса, долази се до податка да банке на име камате по кредитним картицама зараде годишње преко девет милијарди динара. Овде се не рачуна ситуација када се картица користи и када се пробије дозвољени лимит и када годишње затезне камате пробијају износ и од 60 одсто у неким банкама.
Просечна каматна стопа на кеш кредите у еврима износила је на крају трећег квартала 2011. године 15,14 одсто и кретале су се од 12,25 одсто у Универзал банци до 18,75 одсто у НЛБ банци. Готовински кредити у динарима с краја новембра прошле године били су скупљи за неколико процентних поена, па је просечна каматна стопа износила 21,07 одсто, а најчешће се кретала у опсегу од 20 до 25 одсто. Коло је предводила Поштанска штедионица са каматом од 27,25 одсто, а за њом је КБЦ са 25,5 одсто, Привредна банка Београд и Марфин банка са 25 одсто и Интеза са 22 одсто.
Потрошачки кредити у трећем кварталу прошле године били су једва нешто јефтинији од готовинских, па је просечна камтна стопа износила 14 одсто, али су овде камтне стопе знатно више варирале од чак 22 одсто у ОТП банци до 5,88 одсто у Финдоместик банци. Иако анкета показује смањење просечне каматне стопе за 0,4 процентна поена у односу на претходни квартал, шест банака је у ствари повећало камату, а четири је смањило.
На пример, према истраживању Хрватског удружења банака, просечна каматна стопа на потрошачке кредите у Хрватској прошле године износила је 8,85 одсто на годишњем ниву, односно за преко пет процентних поена мање него што су наши грађани плаћали.
Потрошачки кредити у динарима били су много скупљи са просечном каматном стопом од 22,08 одсто. Овде је убедљиво најскупља била Финдоместик банка са 33,6 одсто, док је с друге стране најјефтинија била Уникредит банка са каматом од 15,37 одсто.
Код стамбених кредита каматне марже су се кретале најчешће од четири до шест одсто годишње, а најдаље је отишла Креди банка са каматном маржом од 8,98 одсто. Треба напоменути да на маржу треба додати и вредност ЕУРИБОРА који је у трећем кварталу износио 1,55 одсто до 1,75 одсто.
Неке банке су каматну стопу приказивале као целину, без одвајања марже и референтне каматне стопе и код њих је каматна стопа износила 7,79 одсто. Овде је највишу камату на стамбени кредит узимала Универзал банка, 9,5 одсто, а најмању Фолксбанка 6,05 одсто годишње.
Балкан Магазин
