Државна каса наставља да ниже „минусе”. Дефицит је, према подацима Министарства финансија, забележен и у другом месецу ове године. Приливи у буџет износили су 58,8 милијарди динара, издаци су били 85,2 милијарде динара те је остварен дефицит у износу од 26,4 милијарде динара.
Мирослав Здравковић, уредник сајта макроекономија.орг, каже да су у односу на исти месец 2013. године приливи у буџет повећани за 22,3, а издаци за 11,6 одсто. Дотле су реалне стопе раста прихода биле 19,2, расхода 8,7 одсто. Дефицит буџета у фебруару је номинално смањен за 1,9 милијарди динара, у односу на исти месец 2013. године.
У прва два месеца 2014. године, у односу на исти период 2013, примања у буџет повећана су за 16,6, издаци за 14,7 милијарди. Буџетски резултат побољшан је за 1,9 милијарди динара.
Код прихода највећи раст остварен је од ПДВ-а, чак за 11,9 милијарди динара уз номиналну стопу раста од 21,6 процената. Непорески приходи повећани су за 3,4 милијарде динара што је раст од 34,7 одсто, а порез на добит предузећа за 1,2 милијарде динара што је више 17,1 одсто. Приходи од акциза повећани су номинално само за 1,4 одсто или за 421 милион динара.
Код издатака највећи раст имали су трансфери организација обавезног социјалног осигурања за 5,6 милијарди динара, па расходи по основу отплате камата за 4,6 милијарди динара.
– Плаћање камата на до сада узете дугове чини половину укупног дефицита буџета. У односу на смањење укупног дефицита са 35,3 на 33,4 милијарде динара, примарни дефицит је смањен са 22,5 на 16 милијарди динара. У складу са дефицитом повећан је јавни дуг за 173 милиона евра у фебруару, а за 309 милиона евра од почетка 2014. године. То је дневни пораст од 5,24 милиона евра, рачунајући и суботе и недеље, а што је 61 евро у свакој секунди. Након сагласја економиста, ММФ-а, Светске банке, партнера, кредитора и након формиране апсолутне већине СНС-а у републичком парламенту, можемо очекивати да ће до краја године успорити раст јавног дуга – каже Здравковић.
На нивоу опште државе у прва два месеца дефицит је износио23,3 милијарде динара, при чему су делови централне државе и локалног нивоа власти тренутно у суфициту.
На нивоу локалних самоуправа суфицит износи 3,8 милијарде динара, код АП Војводина 1,3 милијарде динара, код ПИО фонда 1,2 милијарде динара, а код РФЗО 5,7 милијарди динара. Ови суфицити су привременог карактера, па је тако, на пример, висок суфицит код РФЗО последица динамике исплате плата пошто се у јануару у здравству исплаћује само пола плате, наведено је у саопштењу.
