Кредитни рејтинг Србије, као и многих европских земаља нижи, али ионако високе цене кредита нису порасле. Ново поскупљење могло потпуно да обустави задуживање

КРЕДИТНИ рејтинг Србије, као и многих других европских земаља пао је, само што је наш и до сада био низак. До почетка августа били смо рангирани на нивоу ББ” (средње добар), а сада смо на нивоу ББ – (средње лош), са тенденцијом даљег сурвавања ка најгорој категорији – Ц. То значи да би убудуће задуживање саме државе, али и банака било отежано и скупље, што би за последицу имало повећање камата на кредите. Али код нас су цене зајмова како становништву тако и привреди толико високе да би ново поскупљење могло потпуно да обустави задуживање.

То би, пре свега, било погубно по предузећа, која већ кубуре са ликвидношћу и која с нестрпљењем очекују најављене субвенционисане кредите, како би дошла до свежег новца. Уз то, очекивања Народне банке Србије да у овој години неће бити привредног раста сигурно ће натерати банке да уместо подизања, ипак, оборе камате.

– Без обзира на све ризике, банке су схватиле да је боље да привуку по могућству добре фирме и да им понуде повољније каматне стопе од досадашњих – сматра Млађен Ковачевић, економиста. – Цена зајмова је до сада апсурдно била висока, али банке су се окретале државним записима, који су им доносили добар и сигуран профит. Како сада држава нема могућности да им све уложено исплати, већ им нуди само камату, изгубиле су интересовање за овај вид зараде. Поново се окрећу привреди и требало би очекивати да је и подрже повољнијим зајмовима.

Последње истраживање централне банке показује да су цене динарских зајмова благо смањене у последња три месеца, и да у просеку износе 17,3 одсто. Не треба заборавити да има банака које позајмице у домаћој валути, на пример грађанима одобравају и по 26 одсто, што значи да им је маржа око 14 одсто!

Због тога према подацима НБС, у последња три месеца, банке су забележиле благи пад кредитне активности. Кредитирање привреде из домаћих извора је смањено, а повећано задуживање предузећа у иностранству, јер је тамо јефтиније. Банке су, с друге стране, новац који је ослобођен по основу девизне резерве искористиле за раздуживање према иностранству. Предузећа су се у Европи задужила за 9,1 милијарду евра. Она су у иностранству добијала кредите по просечној камати од 5,7 одсто, која је за готово цео проценат већа него крајем прошле године, али опет знатно приступачнија од оне које могу да добију у Србији.