Србија је из буџета у прошлој години издвојила 94,5 милијарди динара (835,6 милиона евра) за отплату камата на јавни дуг, а још је 433,3 милијарди динара (3,83 милијарде евра) доспело главнице, што значи да је укупно исплаћено 527,8 милијарди динара (4,66 милијарди евра) за сервисирање јавног дуга у прошлој години. Према буџету за ову годину издаци за камате биће повећани за око 18 милијарди динара, а за главницу за још око 30 милијарди динара, што значи да ће само на основу дуга буџет бити олакшан за скоро пет милијарди евра.
Отплата камата, једна од највећих ставки у буџету
Непрекидним и све бржим задуживањем, једна од највећих ставки у буџету постала је расходи по основу отплате камата. Само издвајања за плате и пензије су појединачно веће ставке од камата. Тако су укупни капитални издаци у 2013. години износили 84 милијарди, а у 2014. години ће бити свега 50 милијарди динара.
У 2013. години реално су порасли само издаци за камате и то целих 28 одсто. Издаци за незапослене су остали на истом нивоу као 2012, а сви остали су смањени. Капитални издаци су смањени скоро 40 одсто, субвенције за више од 15 одсто, а реално су смањена издвајања и за плате, пензије, социјалну помоћ, боловања…
Тако смо дошли у ситуацију да држава, да би отплатила камате мора да штеди на свему и још да повећава порезе а, истовремено, да прави све већи и већи дефицит због чега мора додатно да се задужује, што опет повећава трошкове камата и тако у недоглед или барем све док неко жели да нам позајмљује.
Следи све веће задуживање
У буџету за ову годину планирано је задуживање за 662,5 милијарди динара. То ће бити остварено, пре свега, емитовањем домаћих хартија од вредности у висини 330 милијарди динара, емисијом еврообвезница од 68,5 милијарди динара и узимањем кредита код банака и иностраних држава за 264 милијарде динара.
У буџету је наведено и да ће Република Србија одобрити пројектне зајмове са, између осталих, Светском банком у висини од 500 милиона долара намењених реструктурирању јавних предузећа, а који је Светска банка недавно замрзнула због спорог спровођења реформи. Ту је, такође, урачунат и зајам УАЕ од три милијарде долара за подршку Републици Србији, на чуђење економиста, с обзиром да никакав писмени споразум или уговор о овоме зајму не постоји.
Према Фискалој стратегији Министарства финансија до 2016. године и посебно у 2017. години, када многи кредити и еврообвезнице доспевају на наплату, овај зачарани круг само ће се повећавати. Према подацима Министарства финансија у 2017. години трошкови камата ће достићи чак 140 миијарди динара. Према курсу од 115 динара (пошто је скоро 80 одсто дуга у девизама, износ дуга у динарима ће се мењати у складу са променом курса) то значи да ћемо у 2017. из буџета дати чак 1,2 милијарде евра само за камате, што ће према пројекцији Министарства износити 2,9 одсто БДП. Са доспелом главницом, отплата дуга у 2017. ће нас коштати чак 6,4 милијарде евра.
Лажна слика о мањој задужености него што је стварна
Истовремено привредни раст (пројектовани) је толико низак да новостворена вредност неће моћи да покрије ни камате које морамо да платимо. Тако је јавни дуг у односу према БДП од 2010. године повећан за 17 процентних поена, са 44,5 одсто на 61,2 одсто БДП на крају прошле године, и износио је 20 милијарди евра. Додуше, нешто добро у овоме нашао је министар финансија Лазар Крстић који је изјавио да је позитивна вест и што је јавни дуг на крају 2013, уместо пројектованих 64,7 БДП износио 62,7 одсто.
Чак и овако висок ниво јавног дуга је ублажен статистичким довијањима и политиком јаког динара, јер према речима економисте Млађена Ковачевића, однос јавног дуга и БДП-а је неупотребљива цифра која ствара лажну слику да смо мање задужени него што јесмо.
“Са једне стране за обрачун БДП-а користе се текуће цене, што значи да је БДП надуван високом инфлацијом а, с друге стране, већ деценију водимо политику јаког динара што значи да је висина БДП-а у еврима прецењена, а висина јавног дуга потцењена. Када се те две величине ставе у однос ствара се вештачки утисак да нисмо претерано задужени, мада је и такав износ јавног дуга огроман. Када се томе дода спољни дуг који је на нивоу 83 одсто БДП, онда се види у коликим смо проблемима”, истиче Ковачевић.
Обавезе које је држава преузела према иностранству морају се измирити а, како Ковачевић објашњава, толико је обавеза створено да је рецимо у 2012. години 1,2 милијарде долара отишло из земље више него што је ушло, а сличан тренд настављен је и прошле године.
“Спољни дуг мора се на време плаћати, јер ако се не би платило некој институцији, то би се прочуло и нико не би више хтео да позајмљује Србији. С друге стране унутрашњи дуг може да се одложи. На пример, дуг према неком јавном предузећу у коме је директор и Управни одбор партисјки постављен, може увек да одлучи да не тражи исплату дуга колико год то штетно за предузеће било”, објашњава овај економиста.
Уз све већи дуг, недавно обарање кредитног рејтинга Србије од стране рејтинг агенције Фич свакако ће допринети да задуживање буде још скупље.
“Тешко ће после тога давати кредите са истом каматном стопом као до сада. Настаје тежак проблем како покрити толике дугове, а на крају, не дај боже, може се десити и да НБС штампа паре, ако баш загусти. То би онда значило инфлацију, скок курса…”, песимистичан је Ковачевић.
Милан Обрадовић
Балкан магазин
