Панчево – После двомесечног боравка на терену археолози Народног музеја у Панчеву, сређују утиске и материјал са локалитета удаљеног двадесетак километара од Панчева у близини села Долова. Посебно изненађење изазвало је неколико налаза у средњовековном слоју.

–Најпре, изненадило нас је присуство кућне камене пећи, импозантних димензија, нађене у млађем хоризонту који припада периоду од 9.до 13. века. Овај својеврсни камин за загревање и припрему хране је у квадратној земуници димензија 3 пута 3 метра, а сама пећ је метар са метар. Домаћинима је била потребна велика количина камена да је сазидају, а њега овде нема. То нам говори да, осим што су били земљорадници, сточари и риболовци да су и трговали и то са становништвом преко Дунава и северније око Вршачких планина. Колико знамо пронађена је само још једна таква –каже мр Војислав Ђорђевић, кустос археолог панчевачког Народног музеја.

Насеље је, иначе, организовано тако да су једном делу куће, а у другом се налази економски део са три груписане земљане пећи,што би могло да значи како каже Ђорђевић да су, још у оно време, имали неку врсту пекаре. Такође, пронађено је мноштво предмета свакодневне употребе, а посебно су интересантни „пршљенци” заправо замајци за вретена,што казује да су се бавили и ткачком кућном радиношћу.

Но,испод овог слоја, археолози су наишли и на неколико објеката за живот из старије антике (3–5. век). Комплетно су обрадили две земунице које показују необично градитељско умеће и навике локалног становништва.

–С обзиром на то да се њихова насеља налазе насупрот граница Римске империје, реч је о варварском становништву. Необични су подрумски простори,веома дубоко укопани, преко три метра у земљи испод земуница у којима су живели. Потпуно су озидани и вероватно су служили као својеврсни трапови за храну. У кућама –земуницама има, пак, калотастих пећи поплочаних ломљеном керамиком домаће, али и занатске производње са карактеристикама дачке традиције, која такође није уобичајенана овим просторима. После ових станара, нема трагова насељавања, упркос чињеници да је ово изузетно повољно место за живот због непосредне близине воде –каже Ђорђевић.

Панчевачки археолози намеравају да наставе ископавања, а за наставак истраживања биће затражен новац од републичког ресорног министарства које је финансирало и досадашње радове. У међувремену неопходно је, кажу, стављање локалитета под заштиту и његова категоризација у културно добро.

Олга Јанковић

———————————————————–

Копали и „ловци на благо”

Ископавањима у Долову, убрзо су се „придружили” и такозвани ловци на (археолошко) благо, који су се појавили убрзо по отварања локалитета.

–Дешавало се, да са новим даном радова затекнемо велике рупе, на већ отвореним ископима који су резултат „дивљег”, ноћног копања. Ово није ретка појава, па се поставља питање да ли и колико треба оглашавати почетак истраживања и локалитете, јер је то практично водич за нелегална копања. Они који се тиме баве веома су организовани, добро информисани и потпуно ван домашаја државних органа –каже мр Војислав Ђорђевић.

Политика