Бивши интернат мисије Св. Еугена у канадској Британској Kолумбији данима обилазе колоне гневних грађана остављајући у дворишту плишане играчке, дечју обућу и многобројне поруке. Нови вал националне жалости, гневних напада на католичке цркве и ужеглих друштвених расправа о канадској колонијалној прошлости потакнуло је свеже откриће нова 182 посмртна остатка домородачке деце на овој локацији, у неозначеним гробовима.
У питању је већ трећи некадашњи интернат за домородачку децу којим је управљала Kатоличка црква те чији околиш крије страшне тајне које у овим размерима не постоје нити у хорор филмовима. Резиденцијална школа Светог Еугена отворена је 1912., а затворена тек 1970. године: верује се да готово двије стотине пронађених малих костура припада деци из племена Kтунаxа, пише Слободна Далмација.
Деца Првих народа, како у Kанади називају аутохтоно становништво, масовно су у доби између пете и петнаесте године одузимана родитељима и била присиљавана похађати католичку школу Св. Еугена близу Кранбрука. Kао и код раније откривених 215 посмртних остатака у сличној школи у Kамлопсу те костура додатног 751 детета у Саскачену, у резервату Првих народа Ковис, гробнице су лоциране захваљујући површинским радарским скенерима. Страхује се да је досад откривено масовно чедоморство тек мали делић големог геноцидног мозаика који је трајао више од стотину година: у Kанади је, наиме, постојало, чак 139 сличних државних школа с црквеном управом за “културну асимилацију” индијанске деце. Више од 150 хиљада малих домородаца насилно је отето из њихових породица, а већина ове деце била је изложена суставном физичком, сексуалном и психолошком насиљу, о чему данас свједоче преживели. Готово неверојатно звучи информација како је задња таква установа за садизам над недужним бићима затворена скоро тек у нашем миленију, релативно недавне 1996. године.
Приче о деци која су украдена из њихових домова и предана бруталним злостављачима дуго су биле тек део наратива канадских урођеничких народа, пише Слободна Далмација.
– Индогени народи деценијама су знали ову истину, али већина Kанађана за то је, нажалост, сазнала тек након ових стравичних открића – каже Дустин Рос Фидлер, одборник у Ватерхен Лаке Фирст Натион, заједници племена Крее на сјеверозападу канадске покрајине Саскатвачен. Фидлер зна да је у стотинама неозначених гробова дио и његове родбине. Пуно је малишана из његова племена одведено у тзв. школе које су у пракси функционирале као ратни заробљенички логори: то су били претрпани објекти где се спавало на поду, масовно брутално злостављало и деци забрањивало користити материњи језик. Сврха читавога “педагошког” сустава, којега је проводила Црква, а финансирала држава, била је убити Индијанце у тој деци, тврди Фидлер. Оне који су се одупирали “цивилизацији”, сад је више него бјелодано, нису убијали само метафорички.
Kанадска комисија за истину и помирење утемељена је 2008. године како би истражила размјере и праксу овога “културног геноцида”. Бројна ђеца умрла су и због запуштања, разних болести, недовољне скрби и неисхрањености, а нека су починила и самоубојство. Ниједна обитељ није сазнала пуно о судбинама својих умрлих потомака, а многима се о нестанцима малих анђела није рекло дословно – ништа. Бијели супремацијски презир ни индогену ђецу ни њихове родитеље очито није сматрао људима. Kанадска савезна влада је још 1920. године престала водити евиденцију о броју смртних случајева међу индијанском ђецом у оваквим интернатима и то након што је главни медицински стручњак задужен за ову популацију упозорио да ђеца умиру алармантном брзином. Њиховим кршћанским душама ни у једном тренутку није пало на памет пустити их кућама.
Споменута државна комисија је у неколико година постојања идентифицирала 4120 ђеце из 139 школа која су нетрагом нестала. Бивши судац који је водио ову истрагу, Мурраy Синцлаир, недавно је у интервјуу за Њу Јорк Тајмс рекао како вјерује да је стварна бројка малих жртава “знатно већа од 10.000”.
Kомисија је од канадске владе затражила да сама проведе свеобухватну истрагу о судбини нестале деце, али њихов захтјев је одбијен. Око тисућу малених костура који су досад пронађени плод су искључивих напора цивилног друштва и индогене заједнице у Kанади. Тек након што је скандал преплавио медије и шокирао тамошње друштво те након што је у осветничком бијесу запаљено и неколико цркава, расположење у државном апарату под притиском се мијења, пише Слободна Далмација.
– Иако не можемо вратити оне животе који су изгубљени, ми можемо и ми хоћемо рећи истину о тој неправди и ми ћемо их се заувијек сјећати – гласи недавно обећање канадског премијера Џустина Трудоа. За представнике индогене заједнице те ријечи не значе пуно без пратећих дела. “Ми желимо правду. Слање цвијећа и молитве нису довољне”, поручују премијеру и упозоравају како системски расизам и даље влада у бројним аспектима система.
Kако је Kатоличка црква била одговорна за управљање у више од 60 посто тих државних “резиденцијалних школа”, а Англиканска и Презбитеријанска црква за остале, очекује се службено очитовање о свему и самога папе Фрање. Папа је ових дана због погоршаног здравственог стања и скорог операцијског захвата био онемогућен посветити се дубље овој теми, но обећао је да ће се до краја године свакако сусрести с вођама индогене заједнице те с преживјелим жртвама канадских интерната.
Многи канадски градови ове су године због открића срамотне прошлости отказали прославу државног благдана првога српња, позивајући младе да тај дан искористе за учење о трагичним погрешкама које су према домородачким народима починиле раније генерације Kанађана. И поглавица Кадмус Делорме из племена Цоwессесс Фирст Натион позвао је након откривања дечјих гробова у Саскатчену све Kанађане да поделе заједничку бол и разумијевање.
– Морамо се ослободити игноранције овдашњег расизма који је масован јер га многи нису још ни препознали. Зато се наглас и не изговара истина о односу ове земље према индогеним становницима. Не тражимо милост, али тражимо разумијевање и вријеме да преболимо ову страшну трауму, а ова земља мора бити чврсто уз нас – поручио је поглавица Делорме.
Слободна Далмација, Јутарњи.хр
