Четири године прошле су од смрти Луке Јовановића, младића којег је према судској пресуди на Бранковом мосту колима ударио Марко Милићев, а затим побегао у Кину.
Годину дана после саобраћајне несреће Милићев је осуђен на четири и по године затвора, а постоји могућност да буде пуштен на слободу и пре истека казне. Четири године касније ипак, нису све сумње отклоњене.
Да је жив Лука би сада имао 25 година. Без много људи и блицева фото-апарата, најужа породица на Бежанијском гробљу обележила је четврту годину од Лукине смрти.
Иако је суд утврдио ко је убица и осудио га, отац Луке Јовановића каже да има разлог због чега сумња у званичну верзију.
“Ево четврту годину чекам да ми се каже комплетна истина. Имам разлог за сумњу. Ових дана сам позван од много људи, који су заинтересовани, али и ја и даље не знам ко је власник аута и шта се заиста десило”, каже Бојан Јовановић, отац Луке Јовановића.
Кобне ноћи Лука је са пријатељима изашао у провод. Све би можда могло да буде другачије да се стари аутомобил у коме је Лука био са друговима није покварио, а возач Кантримена био опрезнији.
Сабраћајна несрећа у којој је погинуо тада 21-годишњи Лука Јовановић догодила се у ноћи 25. јула, на самом крају Бранковог моста. Он је тада са својим пријатељима гурао покварену ладу, када је на њега налетео возач кантримена, који се није зауставио, већ побегао са места несреће.
И од тада почиње борба за правду. Захтевајући да држава пронађе кривца Лукин отац излази на мост држећи слику. Убрзо су се придружили и Лукини пријатељи.
Највиши полицијски званичници обећали су им да ће случај бити решен. У мору нелогичности, није објашњено због чега је првобитни снимак кантримена за који се тврдило да је младић њем ударен, замењен другим, на којем се види аутомобил друге боје.
Ипак, недуго затим, откривено је даје возач кантримена Марко Милићев. Месец и по касније ухапшен је и изручен из Кине.
Снимак са мобилног телефона једне од девојака која је кобног тренутка наводно била у кантримену један је од доказа против Милићева. Због тога што нису пријавиле случај полицији двојке из возила су уз признање кривице осуђене на казне кућног притвора.
Милићевљев кум осуђен је на годину дана затвора због помагања у бекству. Ауто смрти никада није пронађен, а Марко Милићев осуђен је на четири и по године. После две трећине одслужене казне упутио је молбу Трећем основном суду за условни отпуст.
“Да ли је он заслужио све то. Не само понашањем. Сетите се шта је било на почетку. Бежање, негирање. И дан данас не знамо пуно ствари. Он ни дан данас не жели да каже коме је вратио ауто. Чији је ауто био. Међутим, ништа ме не чуди, може од да изађе, верујем и да хоће”, каже Бојан Јовановић, отац Луке Јовановића.
Одлуку о томе да ли ће пустити Милићева на условну слободу, Трећи основни суд у Београду требало би да донесе 8. августа.
Прва
zaboravan kokosar i klosar, izgubljeno auto, kum taksista sa dna zivota i milicajci koji saosecaju sa zrtvom; mnogo brate za one sa zdravm razumom a sitnica za one sto bi da upravljaju svacijim zivotom. – u avliji punoj govana, zivine i stoke, gde je trava davno popasena a gde je za nekog trula pasteta neprijatna uspomena na ponizenja i na mater koja voli nocne smene a za druge poklon koji se dobrovoljno skupo placa, nista ne moze iznenaditi onog ko jos svojom glavom misli. – bahatost je njihova pobeda i osveta,