На Калемегдану, где се сада налази Споменик захвалности Француској, постојао је споменик Карађорђу, рад вајара Пашка Вучетића. Он је срушен за време аустрограске окупације 1916. године. Од скора постоји идеја да се на Калемгдану постави биста и да се са оним што је остало од некадашњег споменика направи један нов фигурални ансамбл на Београдској тврђави.
Неке лекције из прошлости поново учимо. Мало је, на пример, оних који знају да је на Калемегдану, на месту где је данас Споменик захвалности Француској, некада био споменик оцу Србије – Карађорђу. Подигнут је пре сто година, срушили су га Аустроугари, а ми ни до данас нисмо обележили место где се налазио.
У августу 1913. године на Калемегдану се окупио цео Београд, краљ Петар Први открио је споменик Карађорђу, дело Пашка Вучетића.
“Поред Карађорђа који се налазио на једном вештачком брежуљку, ту се налазила и скулптура гуслара, једног војника из времена устанка, жене која му је пружала дете и богиње Нике, која је држала ловоров венац и српску заставу”, каже Милан Тлачинац, директор Београдске тврђаве.
Споменик су срушили Аустроугари 1916 године.
Једино је остала фигура гуслара са споменика Карађорђу. Гуслар је пронађен у депоу музеја. Стручњаци тврде да је у одличном стању. Симболика је јака јер је споменик био и сведок великог страдања. У време његовог рушења Србија је изгубила 60 одсто мушког становништва.
Саветник председника Републике, професор Оливер Антић предлаже да се на Калемегдану постави биста Карађорђа, рад академика Сретена Стојановића.
“Да се тај лик узме, да се излије у бронзи и да се постави на место на којем је некад и био, а да се дода и укомпонује и оно што је остало од старог споменика, јер чување традиције је задатак сваке државе”, каже Оливер Антић, саветник председника Републике.
Да ли ће Карађорђе добити још један споменик или обележје на месту некадашњег, одлучиће стручна јавност, али једно је сигурно биће то исправљање историјске неправде.
РТС
