Карловац-Карлобаг-Огулин-Твитер

Политичари у својој каријери склони су различитим трансформацијама, од задртих националиста до еврофанатичних идеолога и обратно, у погрешном политичком смеру, од леве хемисфере ка десној.

Међутим има и оних који пате од озбиљног политичког опсесивно-компулзивног проблема па зацртане тачке на геополитичкој карти покушавају да остваре општом мобилизацијом на интернету, будући да је редовни војни рок одавно склоњен са тапете.

Све би ово било у реду, да се којим случајем не ради о једном ипак, слободно се може рећи политичару који је врло добро прошао на политичкој сцени по повратку из Шевенингена с’обзиром какве су прогнозе биле.

А прогнозе су за дотичног доктора наука биле да ће колаборирати у унутрашњи политички егзил.

Ради се заправо о Војиславу Шешељу, чији је генералштаб уместо у касарни где је скупљао добровољце, сада ипак на његовом тwиттер профилу.

Шешеља је било тешко смирити у скупштинском парламенту деведесетих и почетком двехиљадитих. Чупао је микрофон и поливао је водом Драгана Маршићанина. Износили су га трезног из посланичке клупе као када газда ресторана са конобарима износи последњег пијаног госта. Због свега овога набројаног, Шешељ је добио ореол ’’скандал-мајстора’’ те је то за последицу имало и увођење ’’кодекса понашања у скупштини’’, како не би смо гледали Животињску фарму у директном телевизијском преносу.

Међутим од повратка из Хашког трибунала, политички отац напредњака је задржао исти радикалски хумор, додуше у перфиднијем облику, без кора од банане и млаћења празним револвером.

Четнички Војвода се у међувремену под још увек неразјашњеним околностима смирио и започео свој политички манифесто на интернет справици која се зове Тwиттер.

Онако радикалски, са миксом најплићег могућег хумора у рангу Курсаџија: ’’ Ја да кољем, она да меша. Мешај, мешај мала, сваку ноћ до зоре…’’

Алудирајући на његову тренутно највећу љубавну опсесију, председницу Хрватске, Колинду Грабар Китаревић.

Нема двојбе, да је комшијска држава на кормилу са Китаревићком, класичан пример занемаривања права националних мањина од стране Европске Уније али је исто тако и примитиван хумор једног доктора Правних наука са наше стране Дрине, еманација таблоидне Србије.

По принципу ’’Дајте народу хлеба и игара’’ или још боље ’’Дајте народу хлеба и гранда’’, будући да је дотични Војвода радо почаствовани гост на ружичастој телевизији и у једном његовом најгледанијем ријалитију где је учесницима излагао свој политички експозе.

’’23:23. Колинда мисли на мене’’- беседио је пре неколико дана Шешељ на свом тwиттер налогу.

Желећи ваљда да објасни на који би начин успоставио дипломатске односе са суседном Хрватском. Као ”врхунци познавалац” међународног јавног права, претпоставља се.

Шта жели да постигне оваквим ’’тwиттер-ексцесима’’, најомиљенији радикалски интернет бојовник?

Војислав Шешељ је био, јесте и биће оно што је у својој суштини, политички циркусант за најнеписменије гласачко тело.

Последица његове политике је стварање погрешне представе о српском патриотизму, представљајући га накарадно, као јефтини гибаничарски штос.

Удаљавајући на тај начин стварну свест о темељу наше културе која је далеко изнад браде и шубаре.

Лажно србовање и кафански национализам од стране најутицајнијих политичара са ’’десног крила’’ су довели до тога да наша српска традиција буде предмет спрдње од стране многих који су то жељно очекивали.

А свака нација која не негује своје корене и порекло на начин на који то заслужује, суочена је са сопственом кризом идентитета.

Или са кризом радикалског ентитета да будемо прецизнији.

милош Дојчиновић, Недељник.рс