На Крупањ, центар Рађевине, сручио се сав гнев подивљале природе која је у овом малом месту показала сву своју снагу и иза себе оставила слике катаклизме.
Мештани који су четири дана, од среде до јуче, били одсечени од света и до којих се није могло никако стићи осим из ваздуха, али због магле чак ни то, покушавају да санирају последице незапамћене поплаве која је рушила све пред собом.
Пут до Крупња је оспособљен и до овог места може се доћи преко Завлаке, Криваје и Ликодре, али на појединим местима има одрона и однетих делова коловоза. На самом уласку у место, код табле са именом, наноси блата. Дворишта кућа пуна муља.
– Није ово ништа, иди горе, тамо је страхота – каже један мештанин који водом спира блато из дворишта.
Центар места са земљаним бедемима, а онда прве слике катаклизме. Кућа са двориштем препуним муља, од аутомобила вири само кров, а код комшије око пола метра блата тамо где је био травњак. Драган Предојевић лопатом уклања муљ и откопава, буквално, стазу до куће.
– Најважније је да је глава на рамену и да нам је кућа остала читава. Горе, узводно је катастрофа. Куће је вода буквално однела – каже не престајући да ради.
Четири дана без струје и воде
Део Крупња је и јуче био без струје, али и четврти дан без воде. Помоћ је данас најугроженијима дељена у Библиотеци Политика, а Крупањци су добијали флаширану воду, хлеб и пелене.
– Четири дана смо без воде, а тек данас је деле. Чујем да су је допремили неки момци из Лознице и свака им част – каже један момак који је дошао по балон воде.
Тамо напред, ако можеш некако прођи, е тамо ти је ужас. Видећеш што никад ниси. Газимо воду и блато, води нас полицајац Ненад Марковић коме је вода поштедела кућу, али ју је зато срушило клизиште. И поред све муке он је на послу и помаже другима. Хаос на све стране, Змајевац је име воде која је била више него немилосрдна према неким житељима насеља Жарковача два. С једне стране улице куће је рушило клизиште, са друге стране носила вода. Онда шокантан призор, изваљена комплетна кућа.
Први помогли Лозничани
Захваљујући Фејсбук апелу Бранка Антића Лозничани су се организовали и успели да у току поднева стигну до Крупња. Допремили су храну, воду и средства за хигијену. Акција се наставља, а помоћ се шаље и у крупањска села.
– Бујица је грунула и поплавила све. Гледао сам док ми је кућа падала у воду, сав труд од 30 година нестаје за неколико минута, а потпуно си немоћан. То се десило првога дана, у среду око подне. Кућа је била десетак метара од реке, а ипак је бујица оборила. Ништа нисам изнео из куће у којој ми је била и радионица, гаража, печењара, само сам ауто склонио неки сат раније. Не могу да верујем у оно што гледам, па овај Змајевац је лети такав да ноге не можеш опрати у њему – прича Драган Ђурђевић, једини који је остао у овом насељу из којег су се остали склонили и где је уништено осам кућа.
Мештани кажу да је овде плавило и 2001. године, али то није било ни трећина онога што их је сада снашло и тада река није била регулисана. После те године урађена је регулација од које сада нема ни трага. Све је вода збрисала, покидала делове обале и развалила све што јој се нашло на путу.
Поплава је однела и целу кућу, од 90 квадрата, Шабана Суљића (65) који од имовине сада има само одело у коме је био пре четири дана.
– Само смо изашли из куће и гледали пропаст. Ништа нисам успео да изнесем. Имам жену, сина, снају и двоје унучади, најважније је да су сви живи. Смештени смо у некој кафани. Шта ћу сад? Ништа, сад сам 0:0. Овде деле помоћ, али шта ће ми вода, па вода ме је и упропастила. Дошло ми је да скочим у њу и скратим себи муку – каже он, док се из далека чује хук реке која и даље бесни, али сада у свом кориту.
У Крупањ је коначно стигла тешка механизација која ће помоћи у чишћењу терена и огромних количина блата, муља и наноса земље. У овој варошици уништено је на десетине кућа, срушено неколико мостова, а мештани ће још дуго видати ране ове катаклизме каква се не памти.
Вести
