Италијански региони Ломбардија и Венето у данас одржавају референдуме о већом степену аутономије. Док у Каталонији ствари постају све драматичније, у Италији аутономаши и даље играју по правилима Рима.
Постојало је време, пред крај прошлог века, када су храбри и слободни људи на северу Италије сањали велики сан о новој нацији. Име те нације било би Паданија. Присталице су организовале веселе скупове, где су се носиле униформе и вијориле заставе са северњачким симболом зеленог Алпског Сунца, и где су одјекивали слогани против расипања новца у Риму.
Поборници независности су чак путовали до историјски значајне реке По на северу Италије да захвате воду и пренесу је до Венеције, престонице будуће државе. Дељене су паданијске личне карте, чак су и штампане новчанице.
Скоро три деценије касније, док сепаратисти наступају пуном паром у Каталонији, сан о Паданији можда није пропао, али је углавном испарио.
Странка која је заступала нову државу, популистичка и анти-имигрантска Лега Норд, сада предлаже тек два скромна, легална и необавезујућа референдума у богатим регионима Ломбардија и Венето. У недељу се гласачи изјашњавају о подршци својим представницима у преговорима са Римом, где би представници регионалне власти тражили више аутономије и већи повраћај пореза.
Ако гувернер Венета Роберто Заја и гувернер Ломбардије Роберто Марони имају симпатије за проблеме њихових сабораца у Каталонији, то прилично добро скривају.
– Премијер Каталоније Пуџдемон је прокоцкао изванредну прилику. Стао је на пола пута и више нема снагу коју је имао првог дана – рекао је Марони.
Референдум за придобијање гласача
Права сврха референдума у Италији, кажу посматрачи, јесте политичко позиционирање пред кључне изборе 2018.
– Странка Лега Норд покушава да максимално побољша своје резултате на предстојећим националним изборима – каже Кристина Фузоне, политиколошкиња на Универзитету Луис-Гидо Карли у Риму. Видимо нови распоред политичких снага у Италији – ту је већ размахани анти-системски покрет Пет звезда – и заказивање референдума је одраз тога, каже Фузоне.
Лега Норд, или Северна Лига, годинама је била мали, али кључни члан десничарске коалиције око бившег премијера Силвија Берлусконија. Берлускони, који је и даље на политичкој сцени упркос бројним аферама, подржава референдуме и обећава да ће се његова партија Форца Италија борити за већи степен регионалне аутономије.
Италијанска Демократска партија, тренутно на власти, противи се плебисциту.
– Први проблем је то што је референдумско питање исувише нејасно – каже Лоренцо Коловини, члан Демократске партије из Венеције.
Локални одбор те странке позива на бојкот, истичући да је за успех референдума потребан одзив од преко педесет одсто.
– Да су организатори референдума озбиљни, прецизније би дефинисали шта значи позив за више аутономије. Овако је то бланко-чек. Заправо, то је само политичка пропаганда за гувернера Зају – каже Коловини.
Међутим, Кристина Фузоне сматра да је Коловини тек донекле у праву. Италијански региони су 2001. добили уставно право да затраже више аутономије у свим областима, од образовања до финансија. Међутим, право на регионално управљање финансијама је одједном ограничено због финансијске кризе у Европи.
– Проблем потиче од мера штедње које су тада уведене 2. Поновна централизација финансијске управе је ограничила аутономију. Сада сваки регион мора да се повинује правилима балансирања буџета – каже она.
Смиривање страсти
Управљање новцем из Рима иритира богатије регионе на северу, где је економско стање неупоредиво боље него на југу Италије. Енцо Моверо Миланезе, професор права и бивши министар, каже да финансијски показатељи и даље сведоче о процепу између севера и југа. У исто време, каже он, негативне емоције према јужњацима на северу су данас далеко блаже.
– Главна ствар је правилна администрација – каже Миланезе, коментаришући захтеве за више аутономије. У Ломбардији и Венету Лега Норд “влада већ годинама и то чини добро. Постоји добар систем здравствене заштите, незапосленост је ниска, тако да желе да привуку пажњу на то како је све добро организовано и како се целом земљом може боље управљати.”
Попут Кристине Фузоне, и Миланезе сматра да је економска криза у Европи дала крила аутономашима у Италији и другим чланицама ЕУ.
– Одређени људи верују да путем локалне аутономије могу да избегну да се одлуке доносе негде далеко. Али право питање је, шта значи “локално”? Је ли то читава земља, ако гледамо на целу ЕУ? Је ли то регион, или насељено место? – каже он.
Ово питање није само реторичко. Уз опште питање о преговорима за више аутономије, требало је да се гласачи у недељу изјасне о раздвајању Венеције и оближњег града Местре. Многи у Венецији кажу да би њихов град тако могао да се избори са проблемима које доносе огромни туристички бродови и поплава туриста. Али италијански Уставни суд још није одлучио да ли би тај потез био по закону. Сходно томе, гувернер Заја је одлучио да не постави то питање у недељу.
Многи су били разочарани. Али ово питање би ускоро могло поново да искрсне, уз многе друге проблеме.
– Постоје гласине да и други региони, на пример Емилија-Ромања, желе аутономију. Дакле, мозаик је врло живописан – каже Миланезе.
Уз мало среће, не тако живописан као Каталонија.
Дојче веле
