ВАЉЕВО – Брана „Ровни“ је велики промашај и хитно је треба конзервирати јер, ако језеро буде напуњено и служило за снабдевање водом за пиће, граду и читавом Колубарском округу, у догледно време, сигурно прети недавни ужички сценарио! Таложењем муља, тешких метала, лишћа и грања, брана је осуђена на умирање и остаће вечита еколошка претња ваљевском крају – тврди Драган Петровић, дипломирани инжењер геологије из града на Колубари, дугогодишњи заговорник тезе да је пројекат бране и акумулације „Ровни“ непотребан и предимензиониран, јер су потцењене залихе подземних вода колубарског краја.

– Још док сам био студент, седамдесетих година прошлог века, чувени професор хидрологије, Јован Перић, стално ми је говорио: „Шта ви у Ваљеву радите? Шта ће вам брана? Имате најбоље воде на свету, а хоћете да пијете са баре“ – присећа се Петровић. – После сам сазнао да се у то време увелико размишљало о хидроакумулацији „Ровни“, а професор Перић се свим силама борио да спречи њену изградњу. На жалост, брана је завршена и сада се најављује пуњење језера, иако није спроведено сијасет мера из домена еколошке и санитарне заштите.

Саговорник „Новости“ истиче и то да је хидроакумулација пројектована за милион становника, иако их Колубарски округ има пет пута мање. Уз то, укупне потребе за водом су око 600, а изворишта која се тренутно експлоатишу дају 860 литара у секунди.

– Укупни губици због лоших водоводних мрежа износе 360 литара воде у секунди, односно 57 одсто или чак четири и по милиона евра годишње – тврди Петровић. – За водоводе општина потребно је око 420 литара воде у секунди, а толико са својих изворишта захвата само ваљевско постројење! Уверен сам да би, смањењем губитака на стандардних 20 одсто, имали чак и вишак воде.

Али, овај хидрогеолог упозорава и на то да је пројектовани век ове, као и сваке бране само 35 година, а житељи ваљевског краја имају прилику да бирају хоће ли да пију здраву воду, из обновљивих извора, или стајаћу, из вештачког језера.

– Решење је да се акумулација пуни до знатно ниже коте од предвиђене, односно места на ком је манастир Грачаница – каже Петровић. – То би значило да се не би могла користити за водоснабдевање, али би била избегнута даља огромна новчана улагања из државне касе, односно негативан еколошки утицај на подземне воде, а сачувао би се кањон реке Сушице, те смањила опасност по град Ваљево, у случају поплавног таласа услед природних или вештачких узрока…

ДЕМАНТИ

– БРАНА „Ровни“, у коју је до сада уложено више од 70 милиона долара, једна од највећих инвестиција у Србији и гради се од 1988. Тренутно је у завршној фази и водом ће снабдевати више од 200.000 становника – каже Миодраг Марковић, директор Јавног предузећа „Колубара“. – Наводи у Петровићевој књизи немају никакве везе с истином и, у демантију који припремамо, стручњаци ће несумњиво оспорити све његове тврдње. Ваљеву не прети никакав ужички сценарио, а није тачна ни његова тврдња да овај крај обилује водом, јер свакодневно добијамо на стотине позива из ваљевских села у којима је – нема. Уосталом, Шпанија има 1.400 брана попут „Ровни“, па им ништа не фали.