КАТАСТРОФА: Дефицит у 2014. години 300 милијарди

БЕОГРАД – Ребаланс буџета указује на то да ће стварни дефицит у 2014. години бити 300 милијарди динара, уместо 225 милијарди, како се предвиђа ребалансом, наводи се у оцени коју је Фискални савет дао поводом усвајања ребаланса и позитивно се оцењује предложени модел за умањење зарада.

Модел умањења пензија, према њиховом мишљењу, подразумева оштру прогресивност смањења пензија за коју се добијају релативно мале уштеде, због чега Фискални савет сматра да он није оптималан.

Фискални савет оцењује да ребаланс буџета не укључује све трошкове које Србија има услед лошег пословања државних и јавних предузећа и банака, као и неке расходе који се финансирају из пројектних зајмова.

„Да су сви ти расходи укључени у ребаланс буџета, дефицит Републике би премашио 300 милијарди динара”, оцењује се у извештају Фискалног савета.

Фискални савет је указао да може бити веома опасно то што су повећани расходи за различите субвенције.

Они указују да, иако је држава остала дужна банкама око осам милијарди динара по основу реализованих субвенција за кредите за ликвидност, као и 1,6 милијарди динара дуговања рециклерима, тај дуг није био укључен у иницијални буџет за 2014. годину и сад се појавио као додатни расход у ребалансу.

У извештају се наводи и да су државни расходи за плаћање казни и пенала ребалансом повећани за више од пет милијарди динара.

„Државна плаћања за казне и пенале по решењу судова су ребалансом повећана више него двоструко у односу на првобитни буџетски план и сад достижу износ од 10 милијарди динара, што је већ постало и билансно значајно”, оцењено је у извештају.

Фискални савет позитивно оцењује предложени модел за умањење зарада и наводи да се смањењем зарада од десет одсто остварују осетне фискалне уштеде, не повећава се неправичност у постојећем систему зарада у јавном сектору, и свеобухватан је јер укључује јавна предузећа.

Напомиње се да је за оздрављење јавних финансија у наредне три године потребно смањити фискални дефицит за најмање 1,6 милијарди евра, што подразумева уштеде од готово две милијарде евра, јер ће у наредном периоду и неки расходи да порасту.

Они указују да је ребаланс буџета за 2014. годину први корак у трогодишњем програму фискалне консолидације.

Уштеде у 2015. изазов, не помаже ни продаја Телекома

 Председник Фискалног савета Павле Петровић изјавио је данас да су у 2015. потребне уштеде од 700 милиона евра и да ће то бити велики изазов за владу с обзиром на то да је једино познато да ће се смањењем плата и пензија уштедети 400 милиона евра.

Он је у Народној банци Србије, приликом представљања извештаја о ребалансу буџета, изјавио да тренутно нема јасних назнака како ће се уштедети тих преосталих 300 милиона евра јер, осим смањења плата и пензија, влада није најавила ниједну трајнију меру уштеда.

Петровић је додао да ни продаја Телекома не би била решење за смањење дефицита јер би се на тај начин само једнократно зауставио раст јавног дуга.

„Прво морамо да сачекамо буџет за 2015.годину, који ће брзо да се појави. Оно што су до сада најављивали је смањење дела субвенција, нарочито за пољопривреду. Затим, најављивано је и смањење броја запослених за 25.000 у буџетском сектору. То је добро да се деси, али од ове друге мере не би требало очекивати ефекте у наредној години због издатака за отпремнине, већ тек од 2016. године”, изјавио је Петровић.

Он је рекао да постоји могућност да ће Влада применити неке ад хок (хоц) мере на приходној страни од уплате добити јавних преудзећа, али да је скептичан колико може да се добије у том погледу.

„Ако видите да нам највећа јавна предузећа, као што су Србијагас или ЕПС праве губитке, ја заиста не видим одакле би те паре могле да дођу. Ја бих пре био срећан да ЕПС не кошта државу”, изјавио је Петорвић.

Петровић каже да би добит евентуално могао да уплати Телеком, али да ово предузеће губи на вредности када држава од њега узима дивиденду.

Упитан да ли влада следеће године мора да прода Телеком, он је рекао да то не би било решење јер би се на тај начин само једнократно зауставио раст јавног дуга, али да све тенденције које стоје иза тога остају исте.