КАТАСТРОФА: ФИАТ Србија послује са стотинама милиона евра губитка док су укупни дугови 1.08 милијарди евра!

Вијест о оживљавању производње у Крагујевцу изазвала је својевремено вал оптимизма диљем бивше Југославије. Производња је пут до изласка из кризе, вјерују многи. А што кажу бројке? Финанцијски извјештај твртке Ернст & Yоунг навјешћује Србији финанцијску катастрофу с Фиатом.

Ако ишта уједињењује и љевицу и десницу у свим државама проистеклим из Југославије, то је раширеност увјерења како индустријализација значи излазак из биједе и приближавање развијеном западу. Истина, тамо се индустријализација одиграла пред неких 200 година… 

По тој популарној теорији, довољно је само саградити модерну творницу и запослити раднике, па ће новац падати с неба сам од себе. Зато је и влада Србије с одушевљењем дочекала понуду Фиата да у Србији, у погонима некадашње Црвене Заставе, покрене производњу свог модела 500Л. Фиатова рачуница у том послу, осим политичке компоненте, је била продаја аутомобила у Русији. Аутомобили произведени у Србији, рачунали су у Фиату, могли би се пласирати на велико руско тржиште без царине, која се плаћа за производе из ЕУ. У компанију је, од 2008., када је основана, уложено више од милијарду и двјесто милијуна Еура, према подацима самог Фиата.

Власништво творнице је подијељено: двотрећински власник је Фиат, а власник преостале трећине посла је Република Србија. Очекивања српске стране су била велика: Фиат тренутно запошљава три тисуће радника, што је држави с готово милијун незапослених значајно. Очекивања су да ће Фиат покренути извоз, а с тим ће оживјети и пруга Београд Бар, и многе друге дјелатности везане на ауто индустрију. 

Међутим, изгледа да су српски политичари помало наивно пристали на све увјете ФИАТ-а како би добили посао. С друге стране, рачуница је, изгледа, много чвршћа. Наиме, ствари у овом тренутку, кад се погледају бројке, не изгледају нимало сјајно, бар не за српску страну. 
Ауто се на свјетским тржиштима релативно добро продаје, но творница и даље биљежи губитак. Разлог? Прије свега, планирани извоз у Русију се није догодио. Руси су у старту отклонили могућност бесцаринског увоза ФИАТ-а из Србије, чиме је у питање доведен волумен производње који би творници јамчио какву – такву профитабилност.

Ствар додатно комплицира што су Фиатова возила доживјела тотални фијаско на руском тржишту. ФИат је у Русији у 2012 продао само 215 Фиата 500. Због никакве потражње за Фиатима на руском тржишту компанија је одлучила изаћи из заједничког улагања са “Солерсом”. Русија је лани на крају ипак попустила молбама тадашњег премијера Ивице Дачића и обећала да ће дозволити бесцарински увоз одређене квоте аутомобила произведених у Србији, иако то није њен економски интерес. Дачић је пригодом прошлогодишњег посјета Русији разговарао с Владимиром Путином и Дмитријем Медведевом. Дачић је тада рекао, “Русија има своју аутомобилску индустрију, има милијун запослених у тој индустрији, која и сама има проблема. Нелогичан је захтјев да нам они одобре да извоз Фиата буде под режимом слободне трговине, јер имају своје произвођаче”. Рекао је и да је молио Путина да одобри квоту од 10.000 аута без царине јер “више не може издржати притиске јавности и министра финанција Млађана Динкића”. “Путин ми је обећао да ће то урадити, да ће увести неке мале количине за почетак. Ако би се гледао економски интерес, они су апсолутно против тога, једино због тог нашег привилегираног партнерства, односно статуса који имамо у Русији, они ће изаћи у сусрет тим захтјевима. Одобрит ће одређене квоте које ће на почетку бити знатно мање од онога што ми можемо произвести”, рекао је Дачић и додао да је Србија тражила квоту од 10.000 аутомобила. Но, нити та квота, далеко од планиране, очито неће бити испуњена: у Русији интереса за тај ауто једноставно – нема. 

Но оно што је за Србију стварно забрињавајуће је финанцијски извјештај за твртку ФИАТ аутомобили Србија д.д. за 2012 годину, који је направила независна ревизорска фирма Ернст& Yоунг. Тај извјештај је процурио у јавност, и открива застрашујуће и понижавајуће, те за Србију катастрофалне увјете уговора који је потписан с Фиатом.

Извјештај на 38 страна показује: Укупан пословни приход за 2012. је 40.8 милијарди динара, али су укупни пословни расходи 45,7 милијарди динара, тако да је оперативни губитак – 4.9 милијарди динара, односно по тада важећем течају око 43 милијуна еура. То је огроман губитак. Како је пословни губитак и у претходној 2011. години износио 54.5 милијуна еура, испада да је заједничка фирма у прве двије године остварила чисти губитак од округло сто милијуна еура.

Међутим, креативним вођењем књиговодства, стварни оперативни губитак од 43 милијуна еура за 2012 је јавно приказан као нето губитак од непуна два милијуна. Како? Разлика је у наглом расту финанцијских прихода, који су порасли с 3,3 милијарде динара на 10,7 милијарди динара. Откуд тај раст, кад се не ради о банци него твртки која ради аутомобиле? Тако што је повећана вриједност обртних средстава и имовине, и то задужењем: краткорочне обавезе су увећане за 420 милијуна еура, а укупне обавезе су 1,08 милијарди еура.

Обавезе су само у 2012 нарасле за 604,9 милијуна еура. Нетко ће рећи, у реду, фиат ипак извози, но то је исто магла: Фиат у Србији заправо ради само монтажу и лакирање, дакле јефтине послове дораде, док су сви дијелови и, најважније, знање и технологија, увезени: кад се погледа нето извоз, дакле разлика свега што Фиат увози и свега што извози, извоз је заправо миноран. Та опјевана, митска индустрија је заправо обичан ЛОН посао, посао дораде, на којем се данас зарађује мало или ништа.

Но како је Фиату успјело створити такве губитке и задужити се у том износу? Ствар мора бити тим чуднија кад се зна да је Фиат по том документу ослобођен практички свих обавеза према домицилној држави: Фиат у Србији не плаћа порез идућих десет година, не плаћа комуналне накнаде, не плаћа доприносе на плаће радника (радницима здравствено и све остало плаћа држава Србија), струју добива по привилегираној цијени, одређене прометнице је морала саградити Србија о свом трошку, не плаћа порез на плаће радника, а на страни 17 извјештаја, према наводима српских новинара, пише : “Кредит који гарантира влада Републике Србије по каматној стопи нижој од тржишне третира се као државно давање”. Уза све то, држава субвенционира сваки ауто који се прода у Србији с три тисуће еура, што је изазвало велико незадовољство других произвођача који своје аутомобиле продају у Србији.

Фиат Аутомобили Србија је, дакле, изразито привилегирана компанија која прави огромне губитке и рапидно се задужује. Зашто? Погледајмо податке. Трошкови материјала су изразито високи, 32 милијарде динара. Приход од продаје је 37,7 милијарди динара. Трошкови материјала дакле износе преко 85% прихода од продаје, што је изузетно висок постотак. Најзанимљивија ставка је – трошкови експерата и подршке у износу од 1,55 милијарди динара. Више се исплаћује за експерте, него за плаће 2.960 запослених радника, што доказује да Фиат само искориштава јефтину неквалифицирану радну снагу и бесплатну инфраструктуру, те чињеницу да му држава Србија даје јефтинију струју, бескаматне кредите, субвенције, плаћа велик дио примања радника, даје десетак тисућа еура субвенција за сваког запосленог радника и одриче се свих пореза, те још плаћа грађанима три тисуће еура новца порезних обвезника да купе домаћи производ. 

Међутим, велики трошкови материјала и вањских добављача и експерата упућују да Фиат преко напуханих трошкова извлачи новац из заједничке твртке, која само служи да се новац опере на легалан начин и избјегну талијански порезници. Србија им продаје ауте из заједничке твртке по цијени која јамчи губитак, јер Фиат без ичије контроле заправо преко цијене материјала набија трошкове који онемогућавају било какву добит те компаније. Они их даље продају на свјетском тржишту са зарадом. Свеједно им је колико ће заједничка компанија изгубити, јер извлаче новац а губици остају – Србији.

Укратко, Талијани су дигли Србе, изгледа, на стару остапбендеровску фору, “идеје наше бензин ваш”. То је отприлике као да вам нетко дође с причом, “знаш имам супер производ, па да ти и ја заједно уложимо, ти плаћај режије и сагради радиону, а мени ћеш готов производ давати да га пласирам даље”. Катастрофа је ту готово зајамчена. У Србији је већ познат сличан случај, САРТИД, када су амерички инвеститори исциједили заједничку твртку и вратили је држави када више нису имали интереса остати у Србији.

Овако испада да радници у Србији раде јефтине послове дораде за Талијане, чак не зато јер је то Талијанима нека уштеда на цијени радне снаге – јер у коначници највећи дио трошкова производње чине инжењери, стручњаци за маркетинг, дизајнери – то су они трошкови експерата, док су радници у самој производњи савршено маргиналан и миноран трошак – већ зато да избјегну све врсте пореза. А држава још Фиату практички плаћа да запосли те три тисуће радника. Србија на сваком произведеном ауту губи неколико стотина, ако не и тисућа еура: зараде ту за државу Србију нема, нити ће је изгледа икад бити. А све се покрива страним кредитима, које ће опет отплатити Србија. Фиат ће се навјеројатније након 10 година кад истекне период у ком не мора ништа плаћати извући и оставити Србији тада већ застарјели погон и пар милијарди губитака и невраћених кредита.

Аутор: Марцел Хољевац

Дневно.хр