КАТАСТРОФА! Годишња инфлација 15,8 одсто

Годишња инфлација у Србији мерено јануар ове на јануар претходне године износи 15,8 одсто, објавио је јуче Републички завод за статистику. На месечном нивоу у јануару раст цена на мало износи о је 1,4 одсто. Инфлација је међугодишње већа него што је била у децембру и новембру 2022. када је износила 15,1 проценат тако да се сада оцене о смиривању инфлације чине помало неоснованим. Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње, у јануару 2023. године, у односу на претходни месец, раст цена је забележен у групама становање, вода, електрична енергија, гас и остала горива (3,5 одсто), алкохолна пића и дуван (2,5), храна и безалкохолна пића (1,6), опрема за стан и текуће одржавање (1,3), рекреација и култура један одсто, ресторани и хотели (0,6), здравље (0,2) и комуникације (0,1). Пад цена забележен је у групи транспорт минус 0,6 одсто.

Народна банка Србије (НБС) предвиђа да ће инфлација до краја године да падне на седам до осам одсто. Очекују да ће међугодишња инфлација остати повишена и у првом тромесечју ове године, пре свега као последица наставка преношења високих трошковних притисака из претходног периода на цене хране и других индустријских производа, као и корекције цена струје и гаса. После тога требало би да буде на опадајућој путањи.

Централна банка у недавно објављеној анализи наводи да је последњих месеци све више знакова који указују на попуштање глобалних трошковних притисака „Томе је допринело успоравање глобалне тражње услед повећања степена рестриктивности монетарних политика водећих централних банака, као и уведених противпандемијских ограничења у Кини, али и постепени раст понуде на глобалном нивоу. На попуштање инфлаторних притисака и смањење неравнотеже између понуде и тражње на глобалном нивоу најпре је указало смањење застоја у глобалним ланцима производње који су се створили у време пандемије вируса корона, а чије су брже решавање ограничавали нагли раст глобалне тражње и избијање конфликта у Украјини”, наводе из НБС.

За Србију нарочито битне светске цене пољопривредних производа – пшенице, кукуруза, соје – готово да су се вратиле на ниво пре избијања сукоба, чему је у највећој мери допринео договор Русије и Украјине о деблокади трговине овим производима. Поред тога, последњих месеци смањују се и цене минералних ђубрива за пољопривредну производњу, мада се оне и даље налазе изнад вишегодишњих просека, с обзиром на то да су поменуте земље велики произвођачи сировина за производњу ђубрива.

Према подацима Светске банке, цене метала и минерала (гвожђа, калаја, цинка, никла и бакра) смањују се још од априла 2022. године, услед слабије индустријске активности у Кини и Европи, али је с најавом отварања Кине уследио њихов умерени раст. Код енергената ситуација није једнообразна. С једне стране, светске цене нафте су се у последњем тромесечју 2022. вратиле на ниво пре сукоба у Украјини, што због нормализације трговине нафтом након иницијалног шока, што због смањене тражње услед рецесионих тенденција. С друге стране, цене природног гаса и електричне енергије, које расту још од краја 2021. године, а свој врхунац су достигле у августу 2022, и даље су волатилне и знатно више од вишегодишњег просека. Може се ипак рећи да су релативно топло време у последњем тромесечју 2022, висока попуњеност складишта и мере ограничења потрошње енергената у европским земљама допринеле одређеном смиривању на тржишту ових енергената и учиниле проблем на овом пољу знатно мањим него што се предвиђало средином прошле године.