Камате на кредите увелико падају, међутим оне позајмице за којима грађани најлакше и најбрже посежу као што је коришћење дозвољеног минуса и даље имају високу цену. На годишњем нивоу камате за дозвољена прекорачења по текућем рачуну достижу и 37 одсто што је чак три пута више од камате на кеш позајмице.
У банкарском систему је активно 7,1 милиона текућих рачуна, а има их око 4,8 милиона грађана. Ови клијенти могу на овај начин да од банака позајме готово 45 милијарди динара, подаци су Удружења банака. Око 250.000 корисника текућих рачуна је у недозвољеном минусу.
Народна банка Србије (НБС) је пре неколико година покренула акцију да банке смање цену овако позајмљеног новца. Од фебруара 2014. године централна банка сваког месеца објављује на својој интернет страници каматне стопе појединачних банака на дозвољена и недозвољена прекорачења по текућим рачунима како би грађанима омогућила да упореде понуде свих банака и одаберу ону банку чија понуда одговара њиховим потребама. Међутим, нема сумње да су банке остале „жилаве” на овакво јавно објављивање података.
У НБС кажу да је од 28 банака које одобравају овај вид позајмица, 20 банака смањило каматне стопе на дозвољена прекорачења од фебруара 2014. до фебруара 2016. године. То је довело до смањења просечне каматне стопе на дозвољена прекорачења по текућем рачуну за 5,4 процентна поена, на сада просечних 28,3 одсто.
– Имајући у виду евидентне разлике у понуди између банака очекујемо да у наредном периоду дође до даљег смањења цене коришћења позајмица по текућем рачуну. Иначе, минус по текућем рачуну свуда представља најскупљу врсту позајмице, пре свега због тога што су време и обим његовог коришћења, као и враћања неизвесни, а НБС је увек упозоравала грађане да би га требало користити само у крајњој нужди и у краћем временском периоду. То не значи да грађани не треба да користе ову врсту позајмице, већ да одлуку о коришћењу доносе на бази информација о томе колико дозвољени минус кошта, а затим и кредитна картица или потрошачки кредит. Сасвим сигурно је да ће цена бити опредељујући фактор код одабира одређеног финансијског производа. Због дужег рока и ниже каматне стопе грађани у Србији много више користе готовинске кредите и кредите за рефинансирање постојећих обавеза него позајмице по текућем рачуну – наводе у централној банци.
На сајту НБС види се, на пример, да дозвољени минус у Ерсте банци кошта 32,34 одсто, а недозвољени 13,24 одсто. На питање зашто су ове камате тако високе у овој банци одговарају:
– Дозвољени минус су средства која је банка резервисала за клијента да би могао да их користи, под одређеним условима и по одређеној каматној стопи. Дакле, дозвољени минус је производ као што је и готовински кредит, с том разликом што су код дозвољеног минуса обезбеђена средства која клијент може да користи, иако је потрошио средства која по основу зараде и других прихода остварује уплатом на текући рачун. Номинална каматна стопа на дозвољено прекорачење у Ерсте банци је фиксна и износи 28 одсто, обрачунава се на искоришћена средства и наплаћује последњег дана у месецу. Пондер који је објавила НБС обухвата и висину камате за клијенте којима је дозвољено прекорачење одобрено пре него што је банка снизила каматну стопу – кажу у Ерсте банци.
Банкари из ове банке не споре да коришћење дозвољеног минуса може да буде скупље од коришћења кредитних картица. Рачунице су показале да се коришћење минуса исплати ако се користи највише неколико месеци. На дужи период, више се исплате кредитне картице. Мана минуса је и у његовој „привлачности”, па клијенти често престану да га доживљавају као класичан кредит, па лако „склизну” у позајмицу. Високи трошкови показују да овај производ треба користити само у крајњој нужди и краткорочно. За све остале ситуације, боље је определити се за неки други кредитни производ.
Што се тиче уласка у недозвољени минус у Ерсте банци кажу да се у овом случају ради о потраживању које банка има према клијентима који користе средства за која немају покриће на текућем рачуну. То није „банкарски производ” о ком су они потписали уговор с банком. Клијент тада постаје дужник који касни са испуњењем новчане обавезе и који по Закону о затезној камати поред главнице, дугује и затезну камату на износ неизмиреног дуга до дана исплате. Каматна стопа је у овом случају утврђена законом. У „велики” недозвољени минус или неуговорено прекорачење по рачуну се не улази тако лако, а најпознатији пример су чекови без покрића односно ситуација када чек који је клијент издао стигне на наплату у банку, а на дан доспећа чека нема средстава на рачуну. Последице коришћења недозвољеног минуса могу бити да се клијенту више не издају чекови, као и немогућност добијања кредита услед евидентираних кашњења у Кредитном бироу.
Аутор: Ј. Рабреновић, Политика
