КАТАСТРОФА: Србија нема пара за авионе и радаре, оружаним снагама смањен буџет за пет милијарди динара!

ВОЈСКА Србије догодине ће потрошити 55 милијарди динара, што је пет милијарди мање него у овој години – предвиђено је предлогом државног буџета за 2015. Три милијарде динара, колико је намењено новом наоружању и опреми, биће довољно само за ситније набавке. Пара у војној каси за куповину радара, авиона, средстава ПВО или других савремених система, следеће године – неће бити.

Уколико народни посланици без већих измена усвоје Владин предлог државне касе, оружане снаге располагаће у 2015. години и са 1,2 милијарде нераспоређеног вишка прихода оствареног претходних година. Од већих инвестиција у плану је изградња новог хангара на војном аеродрому у Батајници, вредног 200 милиона, као и гасификација техничко-ремонтног завода у Чачку, што ће коштати око 100 милиона динара.

Од набавке нових руских „мигова“ војни врх је још летос дефинитивно одустао. У војној каси резервисана су средства за пројекат модернизације авиона „супергалеб Г4“. За то су, међутим, планирана само 24 милиона динара. Командант војне авијације генерал-мајор Ранко Живак о овом, као и другим пословима од којих зависи будућност српског ваздухопловства, каже да они зависе од нивоа научнотехнолошких знања и финансијских могућности државе.

– За пројекат модернизације „супегалеба Г4“ потребна нам је помоћ и сарадња одговарајућег страног партнера – каже генерал Живак. – Набавка савремених борбених система, попут вишенаменског борбеног авиона или радара, условљена је финанасијским средствима. Постојеће стање и проблеми са новцем отежавају модернизацију, али се надам да то неће спречити набавку нових борбених средстава у следећих неколико година.

Једну од већих ставки у војној каси за 2015. чине односи са јавношћу, за шта је намењено око милион евра. Ратном ваздухопловству и ПВО намењено је око милијарду динара, док ће српски плави шлемови у свету коштати 826 милиона динара.

Војни буџет од 443 милиона евра Србију сврстава међу европске државе са најмањим издацима за војску. Износ који је намењен оружаним снагама већ годинама је испод 2,4 одсто државног БДП, што је као праву меру војних трошкова још 2008. препоруком одредила Влада Србије.

По проценту који издвајамо за војску можемо да се поредимо са Бугарском, која такође издваја до 1,5 одсто БДП, али и Хрватском, која има дупло мање војника него Србија. По дебљини новчаника иза нас су и војске Албаније, Црне Горе, Македоније и БиХ, које имају значајно мање људи у строју. Упркос напорима војног врха годинама нам је недостижан ниво војног буџета Словеније, Грчке, Аустрије, па чак и Румуније.

НАЈВИШЕ ОДЕ НА ПЛАТЕ

ВОЈНА каса Србије следеће године биће на нивоу од око 1,4 одсто БДП-а, што је за цео проценат мање него што је предвиђено као оптимална мера. Највећи део новца који припада оружаним снагама троши се на персоналне трошкове – плате, доприносе и друге принадлежности за око 36.000 запослених у систему одбране. Да би систем био дугорочно одржив, неопходна је примена тзв. норвешког модела. Према њему, кадру припада око 40 одсто укупног новца, док је остало намењено инвестицијама и трошковима војних операција.

Р. Драговић, Новости