КАТАСТРОФА СРПСКЕ БЕРЗЕ 2016: Пад од 60%, пукли Имлек, Бамби, АИК банка…

Промет на Београдској берзи прошле године достигао је највиши ниво од 2009, али иза ове статистичке варке стоји трговање којим су апсолутно доминирале државне обвезнице. Промет акција, које би требало да представљају окосницу тржишта, стропоштао се више од 60 процената, у потпуности одсликавши вишегодишњи тренд на националној берзи од које су скоро сви одговорни одавно дигли руке.

Премда уз невелики промет, домаће тржиште акција, мерено индексом Белеx15, опоравило се у 2016. више од 11 процената, стигавши тако до петине рекордног нивоа постављеног давне 2007. године. Главни покретачи прошлогодишњег раста били су опоравак цене сирове нафте, ниске пасивне каматне стопе, општи узлазни тренд светских берзи, али и генерална потцењеност домаћих акција. Опоравак Белеxа свакако би био и јачег интезитета да га нису осујетили огољавање финансијског стања Комерцијалне банке, те лош учинак окоснице Викторија групе, Сојапротеина. Техногас је био лидер раста са скоком од скоро 50 процената, Енергопројект холдинг и Металац су порасли по 38 одсто, Нафтна индустрија Србије је скочила 23 процента, Галеника Фитормација 15 одсто.

Осим ниске ликвидности и раста акција, годину иза нас обележио је и наставак тренда повлачења компанија са тржишта. Имлек, Бамби, АИК банка, само су неке од компанија које су до краја спровеле вишегодишњу праксу неинтересовања за тржиште акција. У супротном смеру, није било чак ни наговештаја саобраћаја, ако се занемаре традиционална обећања политичара високог ранга која ни протекле године нису ништа коштала.

А управо суштина развоја тржишта или барем његовог одржавања у животу лежи у интересовању потенцијалних компанија за прикупљање капитала. У транзиционим економијама овај пут су крчила државна предузећа у циљу стварања амбијента који би потом користиле и иницијално приватне компаније. Корист од оваквог финансијског тржишта имале би не само ове компаније већ и домаћи грађани као инвеститори, пензиони фондови, осигуравајуће куће, али и сви други правни субјекти јер би уследио линеарни пад трошкова њиховог финансирања (било емисијом акција или дуга).

Шта стоји на путу овом концепту развоја финансијског тржишта који би више него извесно допринео замајцу домаће привредне активности? Није ли одвише јасно да економија која и даље грца под теретом лоших кредита има снажну потребу развоја алтернативних извора финансирања?

Одговор на ова и слична реторичка питања лежи у циљевима креатора домаће економске политике који се скоро у потпуности косе са јавним интересима. Транспарентност пословања државних предузећа и њихова контрола у рукама тржишта уместо партијских другова, памфлети су који овде живе тек у кратком предизборном периоду. У стварности, основни мото домаћих политичара је прерасподела привредне моћи коју ни по којој цени неће препустити некаквој невидљивој и непристрасној руци тржишта. Стога ће се радије новцем пореских обвезника привлачити белосветске моћне корпорације, него што ће уложити напор за стварање привредног амбијента који би сваком учеснику омогућио једнаке шансе на успех.

Све док постоји оваква пракса, вест о иницијалној понуди акција националне електропривреде биће могуће прочитати само у тиску западног суседа. Овдашње државно предузеће, с пословањем далеко изван домашаја јавности, бројаће милијарде динара добити које су подједнако реалне као што је и контрола његовог пословања. И док политичари једноставно не дају државним фирмама да угледају светлост берзанског дана, а на привредној сцени доминирају капиталисти који би понајпре затрли сваку информацију о свом пословању, овдашње акционарство, као и грађанско друштву, имају минималне шансе за успех. Срећна берзанска, нова година!

НЕНАД ГУЈАНИЧИЋ, WИСЕ БРОКЕР