Прве процене да штета од мајских поплава, какве у Србији не памте ни стогодишњаци, премашује милијарду евра истовремено су најава новог удара на буџете грађана.

Могућ раст цена пекарских производа, сокова, џемова и слично, а поједини производи можда поскупе за чак 50 одсто.

Потопљени усеви и расади, уз подављену стоку, директно ће утицати на цену хране, а очекивано смањење извоза пољопривредних производа зарад задовољења домаћих потреба јасна је најава пада прилива девиза, а тиме последично и пада вредности динара. Коначни ефекат поплава тако би до краја године могао да резултира падом животног стандарда грађана за најмање 10 одсто, оцењују саговорници „Ало!“.

Угрожено 37.500 привредника

У општинама погођеним поплавама послује 11.500 предузећа и 26.000 предузетничких радњи, што је око 11 одсто свих регистрованих привредних субјеката у Србији, податак је Привредне коморе Србије. Највећу материјалну штету у поплавама претрпеле су пољопривреда и инфраструктура, саобраћајна и енергетска, а у аграру су највише страдали кукуруз, соја, сунцокрет, јагоде, малине, купине и све врсте поврћа. Уз податак да бруто домаћи производ у пољопривреди износи 6,2 милијарде долара, оцењује се да је битно да штета не пређе 10 одсто.

Славко Влаисављевић, председник Гранског синдиката прехране пољопривреде и угоститељства, страхује да би цена појединих прехрамбених производа до јесени могле бити удвостручене.

– Због уништеног или мањег рода најпре ће бити повећане цене воћа и поврћа, а касније жита и кукуруза. То ће се прелити и на индустријску производњу, па треба очекивати поскупљење пекарских производа, сокова, џемова и слично. Не би ме чудило да неке намирнице поскупе и за 50 одсто, а све укупно ће се одразити на пад животног стандарда за најмање 10 одсто до краја године, што је катастрофално за већ ионако низак стандард – оценио је Влаисављевић за „Ало!“. Да ће расти цене, пре свега воћа и поврћа, уверен је и економиста Саша Ђоговић, који сматра да ће управо слаба куповна моћ становништва бити главна брана необузданом расту инфлације.

– Очекујем да ће због смањења потрошње инфлација до краја године остати у планираном оквиру од четири до четири и по одсто. Немогуће је у овом тренутку рећи колико ће се тачно штета од поплава прелити на ниво малопродајних цена, али ће рано воће и поврће сигурно поскупети, а ситуација са житарицама биће јаснија после жетве – рекао је Ђоговић. Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета и председник Друштва агроекономиста Србије, упозорава да су потпуно уништени засади на десетинама хиљада хектара.

Катастрофалне поплаве изазваће раст инфлације, пад динара и додатну беду

– Овако катастрофалне поплаве нисмо имали у последњих 100 година.
Очекујем велике губитке у пољопривреди. Не би требало да буде несташица хране, али ће ради задовољења домаћих потреба сигурно бити смањен извоз пољопривредних производа – закључио је Шеварлић.
Штета на инфраструктури већа од 250 милиона €
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић најавила је да ћемо прве прелиминарне процене о штети од поплава имати до краја маја, али да штета на путевима, железници, телекомуникацијама и енергетици премашује 250 милиона евра. Огромна штета причињена је и пољоприведним добрима и стамбеним објектима, навела је она.

Под водом 70.000 хектара

Министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић рекла је да је у Колубарском округу поплављено 27.000 хектара, у Браничевском 26.000 хектара, а на подручју од Љубовије до Шида 17.000 хектара. Од Трстеника до Крушевца уништене су површине под повртарским и ратарским културама, а слично је и од Чачка до Краљева. Она је додала да је вода уништила и читаве фарме, неколико рибњака и огроман број кошница. Штета у Пољопривредној корпорацији Београд износи 492,1 милион динара. Од укупно посејане површине под стрним житима 3.829 хектара (пшеница, јечам, тритикале), угрожено је 427 хектара.

Аутор: Сања Ђорђевић

фото: Милош Перић

Ало