Аутор: Ружа Ћирковић
Београд – Стање српске економије много је горе него што показују званичне бројке, али је то сакривено прецењеним динаром, као што су и губици српских банака скривени репрограмима кредита које не прате неопходни отписи који би показали право стање ствари, рекао је јуче познати финансијски консултант Небојша Катић. „Што више прецењујете валуту, показатељи ће вам бити бољи и брже ћете потонути“. Катић сматра да ће Србију најпре погодити валутна криза која ће се прелити у банкарски сектор. „Преко девизног тржишта долази до слома“.
То што Међународни монетарни фонд хвали постигнућа Владе Србије, Катић је ставио у контекст једне давне изјаве Мишела Камдесија, тадашњег првог човека ММФ-а, који је овако хвалио земље АСЕАН: „Тајна вашег успеха је у томе што сте јавни дуг држали под контролом“. Земље југо-источне Азије кратко после тога погодила је позната велика финансијска криза. „Могао бих сада цитирати изјаве званичника ММФ-а из 1999. и 2000. године, похвалне по Аргентину, после којих је она пропала, а о изјавама три-четири месеца пре слома Исланда да не говорим“, каже Катић. Дакле, закључује он, не би било први пут да ММФ некога похвали, а да тај убрзо настрада.
На традиционалној годишњој конференцији Београдске берзе, Катић је одговарао на самопостављено питање: Да ли је источна Европа следећа на реду? Он је доказивао да је у одговору на ово питање неопходно на оку држати текући биланс сваке државе, јер није се догодило да финансијска криза „погоди државе које су дугорочно акумулирале суфицит текућег платног биланса“, без обзира на стање јавног и спољног дуга. „То примери Немачке и Јапана доказују“. Што се тог параметра тиче, Србија је по дефициту платног биланса врло високо, „у истом рангу са Летонијом“, а иза Црне Горе и Бугарске. У последњем кварталу ове године јавни дуг Србије је прешао дозвољену границу и износио је 46,2 одсто, а спољни дуг је на дозвољеној граници од 80 одсто.
Катић је на неки начин похвалио Словенију. По његовом мишљењу она се ни близу не налази у тако ризичној позицији, како би се рекло по брзој одлуци њеног премијера да мобилизацијом свих политичких и економских снага у земљи тражи решење за евентуални пад у кризу.
Упоређивањем бројки о јавном и спољном дугу већег броја држава које не припадају источној Европи, са развојем догађаја током последњих кризних година, Катић је доказивао да стварност демантује уверење да је однос спољног и јавног дуга према БДП поуздан показатељ да ли ће у једној држави избити криза или неће. Јер, рекао је он, по тим показатељима многе од држава које је криза погодила није требало да се нађу на њеном удару. Рецимо, јавни дуг Португалије износио је 2007. године 68,3 одсто њеног БДП, а Немачке 65,0 одсто БДП-а – Португалија је на коленима, а Немачка није. Или јавни дуг Републике Кореје износио је исте године 8,6 одсто БДП-а, ипак – ушла је у кризу. Да је врло важно и коме сте дужни, каже Катић, показује пример Јапана. „Та је држава врло дужна, али сама себи“. И најзад, тврди он, стварност је показала да ризици избијања кризе нису исти за све државе. „Кад и ако криза наступи у источној Европи, то ће највише личити на својевремену кризу у југоисточној Азији“, сматра Катић.
Данас
